-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciO pesmama, vremenu i drveću: Najveća moć

O pesmama, vremenu i drveću: Najveća moć

Daniel Kovač O pesmama, vremenu i drveću„There’s no greater power
Than the power of goodbye“
Power of Good-Bye, Madonna

Madonna je sve samo ne neiskusna žena. Kao osoba koja je pregurala svašta u životu i uvek uspevala da se dočeka na noge ona nam kroz pesmu „Power of Good-bye“ sa albuma „Ray of Light“ poručuje da nema veće moći od toga kada kažete zbogom. To je mesto na kojem ona govori o slobodi. Slobodan je onaj koji je u stanju da kaže goodbye i ode.

Ovo se može primeniti na razne stvari u životu. Na loše odnose, raspale brakove, emotivne ucene, mobing, zlostavljanje. I ljudi koji odlaze u emigraciju isto kažu zbogom onima koji ostaju.

U represivnim društvima, poruka koju je Madonna poslala u pomenutoj baladi ima daleko više značenja od tek oslobađanja iz loše veze. Mi moramo ozbiljno da radimo, da gradimo dugotrajne i ozbiljne životne strategije kako bismo uopšte bili u mogućnosti da kažemo „ne“ i odemo. Mi smo na putu „koji nema kraj“ i moramo da platimo cenu za mogućnost izbora.

„Cena slobode je glad pre sitosti“ (Pustinja, Jesenji Orkestar)

Svaki dan moramo da donosimo odluke koje će nam uvećati šansu na tržištu rada i udaljiti od dužničkog ropstva. Baratamo nevelikim sredstvima i mogućnostima. Nažalost, stvarnost se toliko ispostila da se svaka nesmotrenost kažnjava. Vrlo lako možemo da se nađemo u zatočeništvu, uslovljeni da činimo nemoralne stvari i reprodukujemo društvenu represiju. Otud skromnost i sposobnost da se misli i planira unapred postaju neophodne vrline.

Muzika je prepuna aluzija na ovo šta govorim, samo ih treba lepo pročitati. Ako „zaboravite rokenrol i odete u šoping mol“ (DAK) vrlo verovatno vam sledi „killing in the name of“ (RATM), pa makar na simboličkoj ravni. No, svakako dospevate u bednu poziciju.

Nad nasiljem i represijom, pred kojima ste uvek slabiji, najtrijumfalnija pobeda je, ipak, odlazak. Bolje je otići nego stradati u unapred izgubljenoj bitki. Ostaviti nasilnika, učiniti ga usamljenim, prekinuti igru po njegovim pravilima. To su trenuci kada odbijete ponudu koja se ne može odbiti.

Ovo je mesto da ukažem na jedno izuzetno umetničko delo koje dolazi iz tako retke vizure slabog, onog koji nema nikakve šanse protiv nasilnika, pa opet i takav uspeva da pobedi. Radi se o albumu Klinike Denisa Kataneca „Jada, jada“ (Krava22, 2020).

Od omota, do muzike i reči, to je lektira koja stoji nasuprot jalovom alfamužjačkom patrijarhatu. On represiji suprotstavlja „malu snagu“. I taj pristup je jednostavan i vrlo tačan. Takav, on je maksimalno efikasan i neodbranjiv. Album je trijumf koji ujedno daje i strategiju za pobedu. Poslušajmo pesmu „Mala snaga II„.

„Brod pun robe, odlazimo
Jako sporo, vrlo sporo,
Male snage, punih duša
Odlazimo, odlazimo“

Kakva samouverenost, nezaustavljivost. Kakva veličanstvena emocija! Nema tu više mesta za diskusiju. Nikakvi razlozi više ne vrede. Smešna su sva opravdanja, sva represija. I najgori, najmoćniji diktator u ogledalu ovih stihova postaje tek bednik. Denis Katanec je najbolje od svih opisao taj proces koji traje na Balkanu da ljudi malih snaga, jedan po jedan, polako, kao reka otiču i izmiču se van dometa nasilnih i budalastih ideja koje su nasilno zauzele sav prostor. Odlaze na otvoreni okean, u nepoznato, neizvesno, u tuđinu, ali živi, sa mogućnošču da sami krote vetar. Suze teku, ali to u ovom slučaju znači pobedu života.

Ilustracija: Mala snaga II, Klinika Denisa Kataneca