Tema ovog teksta je jedna knjiga toliko uzbudljiva i inspirativna da zaslužuje veliku pažnju. Knjiga je snažno uticala na neke od vaših muzičkih i literarnih heroja, u to sam siguran.

Nick Cave je napisao kako je to najvažnija antologija poezije ikada napisana i da od nikog nije naučio više o poeziji nego od njenog autora. Allan Ginsberg se autoru zahvaljivao što je sakupio uzorke različitih poetskih tradicija i gurnuo nam ih u ruke za „trenutnu inspiraciju i proučavanje.“ Crystal Zevon, supruga Warrena Zevona svedoči da je jedina knjiga koju je
njen muž doneo u kuću kada su počeli da žive zajedno upravo ova o kojoj će biti reči. Gospodin Zevon je provodio sate čitajući je naglas. Inspiraciju iz nje je crpeo i Eddie Vedder iz Pearl Jama koji je i poštovalac njenog autora. Kada sam saznao dokle seže uticaj te knjige, kako sam znao i umeo, naručio sam da mi se pazari u inostranstvu i smesta donese na ruke!

Radi se, dakle, o nečem izrazito snažnom i poticajnom, nečem što je dalo izvesne supermoći našim muzičkim herojima. Kao da u toj knjizi pored papira, mastila, slova i crteža ima i neke alhemije kojom se mućka poezija.

Ne, nije to Biblija, Kuran, ni indijske svete knjige, iako su ovi tekstovi sadržani u knjizi. Radi se o antologiji poezije koja se zove „Technicians of the Sacred“ (Tehničari svetog) koju je pre više od pedeset godina sastavio američki pesnik, prevodilac i naučnik Jerome Rothenberg. Kakva je to zbirka i u čemu je tajna njenog uticaja? Rothenberg je ustanovio nešto što je nazvao etnopoetika. Njega zanimaju drevne pesme i tekstovi, ali ne kao nešto okoštalo i prevaziđeno, nego nešto što je koren onoga što se danas piše i misli. On pronalazi veze i uticaje, sledi poetske niti kroz vekove, epohe i kontinente. Kao što muzičari jammuju stvarajući nešto novo tako on jammuje sa poezijom od prvih sačuvanih tragova ljudskih šaka u pećinama u Borneu, preko antike, aboridžiskih napeva, svetih tekstova, Šekspira, pa sve do Vaska Pope! Pesme i poezija su oduvek bili najbolji materijal za osećanje stanja ljudskog duha. Naime, pesme su najmanje podložne korupciji. Tiranija u velikoj meri može da utiče na građenje zgrada ili snimanje filmova, ali poezija se uvek izmigolji iz stiska i oseti se kad je slobodna.

Zapanjujuće je kako su pesme iz knjige spakovane. Kao da vam je neko u ruku dao celu baštinu čovečanstva. A ta baština je veličanstvena, bogata i jako inspirativna. Tačno razumete šta su slavni autori pesama čitajući je uzeli iz nje. Dobili su širinu i bezbroj odgovora na pitanje šta pesma uopšte može da znači. Na taj način, pomerili su svoj autorski rad dalje nego što bi sami mogli.

Nego, kakva je to knjiga, kako je organizovana, šta se u njoj može pročitati? Gotovo 650 stranica, koliki je obim gusto pakovanog teksta, podeljeno je na nekoliko celina. Svaka
celina sadrži odabir drevnih tekstova, da bi ponekad oni bili dopunjeni nekim pesmama iz potonjih epoha, sve do naše. Ono čega se knjiga drži to su tzv. roots napevi – drevni ili
narodni, koji kasnije, bivaju ukršteni sa poezijom novijeg datuma.

Prva celina ima naziv „Origins and Namings“ (Porekla i imenovanja). Taj deo knjige nas vodi u najveće davnine, sve do najstarijih sačuvanih glasova, tekstova i crteža, u vreme
kada su ljudska bića tek počela da iskazuju svoje razumevanje sveta i razmišljaju o svoj poreklu, usput dajući nazive pojavama u prirodi. Nakon toga sledi celina „Visions and Spells“ (Vizije i čini) gde već možete da nazrete rituale koje će čovek do danas upražnjavati i razvijati. Odnos ka smrti i porazu dat je trećem delu knjige – „Death and Defeat„. Slede dve celine koje se bave opisima svetih, ritualnih i svakodnevnih događaja – „The Book of Events I and II“ (Knjiga događaja I i II).

U nastavku su celine posvećene pesničkim tradicijama svakog od kontinenata (Afrika, Amerika, Azija, Evropa i drevni bliski istok, Okeanija). Knjiga se završava poslednjom celinom koja nosi naziv „Survivals and Revivals“ (Preživljavanje i oživljavanje). Ono što knjigu čini neprocenjivom je deo sa komentarima na kraju knjige. U oko 150 stranica komentara opisano je poreklo svih pesama i njihov značaj. Na taj način pesme dobiju još
nekoliko slojeva za iščitavanje i daju tragove za nova otkrića.

Jasno je da za bilo kog pesnika i žonglera sa rečima, za muzičara, ova knjiga može da bude snažno pogonsko gorivo. Toliko različitih lomljenja stihova, upotreba glasova, milion tema o kojima su ljudi pisali prosto pozivaju da se nadovežete na te tradicije. Pored toga, u njoj je sadržan nepodeljeni duh celog čovečanstva. Pogotovu danas, kada i dalje traju surovi ratovi na mnogim tačkama naše planete, bitno je razumeti da smo svi mi, čovekolike životinje, mnogo sličniji nego što pretpostavljamo.

Umesto muzičke ilustracije, iz „Tehničara svetog“, prepisaću ovde jednu pesmu Navajo indijanaca. Tu pesmu sam čitao sebi naglas i primetio da, ako se dovoljno unesem u ritmiku
reči, izvlačim iz sebe neki drevni glas, ton iz utrobe, kog nisam bio svestan. Pesmu sam čitao/izvodio na javnim nastupima, delio je kao fotokopiju, širio je među prijateljima. Za mene je ona neka vrsta unutarnje masaže duše. Uveren sam da njeno izgovaranje ili pevanje naglas, poput rituala, odnosi napetost i smanjuje strahove. Svako može da je transkribuje i pročita kako mu volja, u tome je i njena lepota. Na koncu, možda glasovi svih nas kroz ove drevne pesme mogu i ratove da zaustave? Pokušajmo.

heya heya heya-a yo-ho yo-ho- yaha hahe-ya-an
ha-yahe- ha-wena
-ho- yo-ho- yaha hahe-ya-an
ha-yahe- ha-wena
he-yo- wena hahe-yahan
ha-yahe-ha-wena
he-yo- wena hahe-yahan
he he he he-yo
he-yo- wena hahe-yahan
he he he he-yo
he-yo- howo- heyo
wana heya heya
(Navajo)