-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciO pesmama, vremenu i drveću: Etiketiranje i slabost

O pesmama, vremenu i drveću: Etiketiranje i slabost

Daniel Kovač O pesmama, vremenu i drvećuChoke me in the shallow waters
Before I get too deep
What I am is what I am
You’re what you are or what?
What I am is what I am
You’re what you are, or?
What I am, Edie Brickell and New Bohemians

Stop!
I am resplendent in divergence
I am resplendent in divergence
I am resplendent in divergence
Under Heavy Manners, Robert Fripp

Nasilje i tupost u koje je današnje društvo uronjeno, između ostalog, ogleda se u tome da se od svakog zahteva da zauzme stav o svemu i time utera u obor i pripadne grupi. To davi čoveka i onemogućava ga da bude kritičan i hladne glave obradi utiske koji mu se nabacuju. Krleža je govorio „u gomili je toplo, ali smrdi“. Autori rok pesama to najpre osećaju. Njihova dužnost jeste da budu na vetrometini i kroz pesme dovedu postojeći poredak u pitanje. Edie Brickell je u pesmi „What I am“ svedočila – zadavi me u plićaku dok još nisam ušla dovoljno duboko. Roberta Frippa, izuzetno duhovitog gitarskog heroja grupe King Crimson, tema je toliko žuljala da je iskoračio iz instrumentalne muzike i napisao pesmu sa rečima. Odnos prema etiketiranju izrazio je u pesmi „Under Heavy Manners“ u kojoj je pobrojao razne društvene teorije i učenja, da bi na kraju zaključio kako je on sjajan u svojim protivrečnostima.

Etiketiranje se koristi kao oružje. Kada korumpirani političari govore o svojim protivnicima oni im dodeljuju negativne epitete, sve do mere koja prelazi granice u kojima je moguć dijalog. Nazivaju ih lopovima, fašistima, stranim plaćenicima i slično. Na društvenim mrežama slično se dešava među građanstvom kada dođe do žustre razmene mišljenja i svađe. Pošto su društvene mreže mesto gde se jezik razvija i evoluira, a sagovornici mogu da se sakriju iza pseudonima, smišljaju se i kreativnije etikete koje se lepe neistomišljenicima. Viđao sam kako se osobe nazivaju liberalfašistima, drugosrbijanskim komunjarama ili naci-gejevima, makar šta bi te kovanice značile. Ako kulturu shvatimo kao polje borbe, kao nešto dinamično, onda i etiketiranje spada u deo tog procesa. Od silnih uvreda, pojednostavljenja, od izliva ozlojeđenosti, gorčine ili nadmoći, mnenje se ipak pomera. Paradoksalno, to je nesumnjivo bolje nego da se ukoreni i uvene. Sukob kroz razmenu mišljenja nije nužno loša stvar. Međutim, etiketiranjem se obično završavaju diskusije. Etiketa je kraj neuspele komunikacije.

Zbog čega nekoj nepoznatoj osobi sa kojom se najčešće ne slažemo prilepljujemo etiketu? Na društvenim mrežama, etiketa ima snagu psovke. Umesto da opsujete, vi ćete ga nazvati nekim, za vas i vaše istomišljenike (ili tabor), pogrdnim nazivom. Iza etiketiranja stoje ili slabost ili neiskustvo. Pored ova dva razloga, treći i najgori je svesni pokušaj javnog ponižavanja neistomišljenika.

Etiketa se prilepljuje (ili ispaljuje ka sagovorniku) prilikom diskusije o nekoj temi. Dok god se rasprava drži „nisko“, dakle razmatra se konkretan događaj, problem ili pojava, dešava se razgovor. Onog momenta kada neko bude nadvladan argumentima ili ne može da pronađe valjan kontraargument, on iz slabosti poteže etiketu kao krajnje oružje. Tako etiketar ima utisak da je „pobedio“, iako o samoj temi nije rekao ništa novo, nego se upravo od nje odmakao. Nakon toga dalji razgovor postaje nemoguć.

Drugi razlog za ovu pojavu je nedostatak iskustva. Etikete su konačni opisi, banalno pojednostavljeni, koje lepimo za neke ljude. U mladosti ili ako nismo stekli potrebno iskustvo, lakše je na taj način sagledavati svet, prosto jasniji je, uređeniji, razumljiviji. Mi smo dobri, oni su loši. Nakon sticanja životnog iskustva, spoznajemo i počinjemo da uvažavamo sve nijanse i kompleksnost situacija u kojima uzimamo učešće. Što više znamo, manje ćemo biti spremni da presečemo. Proveravaćemo više puta sve činjenice, prigrlićemo protivrečnosti kao gospodin Fripp. Ko to radi, taj je savestan, taj neće pojednostavljivati, za njega ima nade. Ljudi su suviše složena bića da bi mogla da se stave u bilo koju fioku.

Kada uočite da neko olako deli etikete, budite oprezni. Taj ili nije temeljno proučio temu o kojoj se govori ili nije mnogo iskusio u životu, a ako nije zlonameran, najverovatnije je samo povređen. Naravno, i u takvim situacijama, nemojte se uzrujavati, već porazmislite o tome koje su životne okolnosti dovele tu osobu do toga da uopšte poseže za etiketom, pa gledajte da se to i vama ne dogodi.

Ilustracije:
Edie Brickell je napisala britku pesmu o etiketiranju iz prvog lica, kao neko ko je doživeo da bude označen.

Ako već ne možete da se suzdržite od etiketiranja, ne budite lenji, bolje je da proširite znanja o tome kakve sve etikete možete da prilepite. Robert Fripp je u pesmi Under Heavy Manners (kroz glas Davida Byrnea od Talking Headsa!) dao solidnu bazu učenja, pokreta i ideologija koje možete da iskoristite. Naravno, autor je istovremeno i vrlo ironičan prema ovoj pojavi.