-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciO pesmama, vremenu i drveću: Eli i razumni književnik iz Novog zaveta

O pesmama, vremenu i drveću: Eli i razumni književnik iz Novog zaveta

Daniel Kovač O pesmama, vremenu i drveću

Jedna od najvažnijih presečnih tačaka gotovo svih velikih autora rock muzike je pozivanje na Novi, ali neretko i na Stari zavet. Od starih bluesera, Dylana, Cohena i Casha, preko Bowiea i Nicka Cavea, sve do današnjih pesmopisaca, na primer, Kanye Westa, zvanog Ye, stalno se susrećemo sa referencama iz tih drevnih tekstova. Metafore, likovi, gresi, kazne, moral, strasti, žrtvovanje. Biblija danas u velikoj meri živi kroz rock poeziju, prosto izbija iz nje. Možda je dobra preporuka za svakoga ko poželi da piše tekstove pesama ta da krene stazama starih majstora i prelista tanke stranice makar četiri jevanđelja iz Novog zaveta.

Zaista, zgodno je povremeno čitati Bibliju. Ako ste klonuli duhom, ti tekstovi su odlični da se razdrmate, motivišete, da mrdnete guzicu. Šta su drugo jevanđelja nego priručnici za gerilsku borbu? A gde je gerila, tu je i rokenrol.

Isus, glavni junak tih knjiga, beskompromisno, do tad neviđenim, miroljubivim metodama napada srce tame – korupciju koja vlada tadašnjim Bliskim istokom. Priča je očaravajuća, ali to postaje jasno samo kada se direktno čita tekst, bez posrednika i prepričavanja. Tek tad možete da pronađete svoje mesto i glas, teleportujete se u vrtlog događaja koji se odvijaju u udaljenoj provinciji Rimskog carstva pre dve hiljade godina. Protiv Isusa su svi koji imaju moć, ali je uz njega sam Bog. Odličan zaplet.

Gledano iz ugla poretka, Isus pravi haos u tamošnjem učmalom društvu. On izaziva postojeću hijerarhiju, govori da su svi jednaki, izbacuje lihvare i trgovce iz hrama, sukobljava se sa kvarnim moćnicima, pri tom pravi brojna čuda. Njegovi protivnici pokušavaju da ga nadmudre, ali kako njihovo srce nije čisto, i zato što se ponašaju proračunato, kao politikanti, Isus sa svojom jednostavnom porukom i žrtvom pobeđuje.

U tekstu su zanimljivi i inspirativni mnogi detalji. Naime, u jevanđeljima ima dosta sporednih junaka. Od manje poznatih apostola, preko bolesnih koje Isus leči, gladnih koje hrani, sve do Pontija Pilata, rimskog namesnika, fariseja i književnika. Tu je i siroti rob Malh kome sveti Petar odseče uvo. Ponekom od njih se pomene samo ime bez detaljnog opisa, ali ima i detaljnije opisanih likova, kojima nije pomenuto ime. Upravo među pomenutim književnicima postoji jedan koji je zaslužio da bude moj omiljeni sporedni lik iz Novog zaveta, pa vredi ukazati na njega, možda baš on zaslužuje da bude u nekoj pesmi, siguran sam da ga još niko nije opevao.

Književnici su bili pismeni ljudi, učitelji zakona, samim tim vrlo uticajni u tadašnjoj judeji. U jevanđeljima su uglavnom u savezu sa farisejima, a protiv Isusa. Ipak, jedan od njih se izdvaja. U jevanđelju po Marku, u poglavlju 12 (stihovi 28 do 34), jedan od književnika, slušajući raspravu, upada u reč i neobično smireno i zainteresovano pita Isusa koja je najvažnija Božja zapoved. Isus odgovara da je to prva zapoved koja kaže da je Gospod Bog gospod jedini. „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom i umom svojim, svom snagom svojom.“ Zatim Isus dodaje i drugu: „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.“

Književnik ponovi šta je Isus rekao, zatim malo razmisli, pa kaže: „Dobro učitelju, pravo si kazao.“ Dakle, književnik se sasvim mirno složio sa Isusom. Jednostavno, bilo mu je sasvim OK ono što je Isus izgovorio. Na to Isus, videvši da se književnik složio, kaže: „Nisi daleko od Carstva Božjeg.“

Ovaj kratak razgovor pleni time što je sasvim običan. Umesto velikih napetosti i sukoba, nadmudrivanja i napetosti, čuda ili stradanja, ton je sasvim suprotan. Književnik pita, Isus odgovara na pitanje, književnik prosudi u sebi i složi se, da bi Isus završio ovaj kratak dijalog vrlo blagonaklono i ohrabrujuće.

Taj književnik iz dvanaestog poglavlja jevanđelja po Marku, čije se ime u Novom zavetu, nažalost, ne pominje, interesantan je kao razuman čovek koji se u vihoru dramatičnih dešavanja, prethodno saslušavši odgovor na pitanje, bez ikakve tenzije, jednostavno složio sa Isusom.

Ponekad nam je potrebno više tih nesvadljivih, razumnih i blagih ljudi. Nego, vratimo se pesmama i glavnom toku Biblije.

U domaćoj muzici biblijske reference su ređe, ali daleko od toga da ih nema. Jedan od najvažnijih beogradskih autora Srđan Đile Marković, koji vodi grupu Supernaut i koji je vrlo autentično i temeljno upućen u mitologiju i mistiku rokenrola, u naslovnoj pesmi sa albuma „Eli“ iskoristio je rečenicu koju Isus u mukama izgovara na krstu – Eli eli lama sabahtani. To je redak slučaj kada se u Jevanđeljima citira šta je neko izgovorio. Upotreba te rečenice znatno širi i umnožava značenje pesme, ali i celog albuma Supernauta čineći ga istinski uzbudljivim umetničkim delom.

Ilustracija:
Supernaut, Eli.