-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciO pesmama, vremenu i drveću: Dve sprave koje su promenile muziku

O pesmama, vremenu i drveću: Dve sprave koje su promenile muziku

Naravno, nemoguće je da bilo koje dve sprave promene muziku. Ona je drevna, suviše bogata i ukorenjena da bi tek tako mogla da bude promenjena. Sve do danas, muzika je deo naših rituala. Ovo o čemu govorim je samo hir vremena, ali vredi potrošiti nekoliko reči o fenomenu. Dakle, nije se dogodilo ništa toliko dramatično. Promene o kojima želim da govorim utiču tek na snimljenu muziku, na tonske zapise.

U jednom od mnogobrojnih Youtube intervjua sa muzičkim producentima, John Leckie, čovek koji je karijeru počeo snimajući John Lennonov prvi Plasic Ono album u slavnom Abby Road, da bi posle snimao Pink Floyd, ali i prvi singl Johnny Rottenovog PIL-a, zatim radio sa grupom XTC, da bi producirao, po mnogima, najbolji britanski album, debi grupe Stone Roses, dakle, taj John Leckie je, objašnjavajući šta je učinilo današnje snimke manje magičnim od onih starijih od pre par decenija, izjavio – za sve su odgovorne dve sprave.

Jedna sprava je štimer. Druga je metronom.

Gospodin Leckie, svedok mnogih snimačkih sesija, svedoči da muzičari nekada nisu toliko patili od toga da budu savršeno naštimovani, snimali su prijatno opušteni, a tempo pesama je, u toku snimanja varirao. Prirodno je bilo da se u refrenima malo ubrza, a u strofama uspori, već kako prija muzičarima dok snimaju. Nije daleko od pameti da savršenstvo sviranja u tempu sa besprekornim štimom na neki volšeban način isisava prirodnu energiju koja ostane zabeležana na tonskom zapisu.

Danas, pošto se već trideset godina snima u savršenom tempu i digitalno naštimovano, slušaoci su se u potpunosti navikli na taj zvuk, pa se takvi snimci smatraju standardnim i puštaju se na radiju i televiziji. No, okviri su uvek istovremeno i ograničenja, a njih treba biti svestan. Štimovi i tempo koji se mogu meriti i propisivati u mernim jedinicama su relativna novotarija u višemilenijumskom razvoju muzike. Zapravo, čim postoje okviri i standardi, samo je potrebno sačekati nekog hrabrog, sa idejom, koji će da ih razbije.

Bez obzira, ako svirate, i dalje toplo savetujem da jako dobro savladate sviranje uz metronom, a da pri svirci budete naštimovani. Tek kada to savladate, spremni ste za dalje eksperimente. Da zaključim, možda su ovakva razmišljanja razlog zbog čega na Youtubeu, kada tražim muziku, uvek završim na koncertnom ili demo snimku. Studijske verzije pesama, one napravljene da nas očaraju, zapravo služe samo kao vizit karta izvođača, informacija ili, u najboljem slučaju, kao muzička pratnja za video spotove.

Ilustracija: Uzbudljivo živo izvođenje pesme „Lost On You“ koju izvodi pevačica Laura Pergolizzi Ruffo (poznatija pod pseudonimom LP) sa tročlanim bendom daleko prevazilazi studijsku verziju koja zvuči kao još jedan od mnogobrojnih štancovanih hitova koje je teško slušati više puta. I brojke na Youtubeu to potvrđuju – živa verzija ima dva puta više pregleda.