fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci #NakonKorone (organizatori) - Industrija će morati iznova da uči posao

#NakonKorone (organizatori) – Industrija će morati iznova da uči posao

#NakonKorone Organizatori

Autori: Branislav Cvetković i Mladen Milošević

Nastavljamo tamo gde smo prošlog ponedeljka stali. Tada smo razgovarali sa izdavačima i booking agencijama. Pred vama je tekst nastao kao proizvod razgovora sa organizatorima muzičkih događaja, kako velikih, festivalskih koncerata, tako i malih, klupskih svirki. Tekst predstavlja drugi od tri nastavka iz naše mini serije #NakonKorone. Početkom sledeće sedmice završavamo seriju razgovorom sa bendovima, ali pre toga hajde da vidimo do kakvih zaključaka smo došli razgovarajući sa organizatorima.

Veoma smo zahvalni na vremenu koje su za potrebe ovog teksta izdvojili Milan Rakić (MM Concerts, Serbian Hellbangers), Mladen Marjanović (Feedback), Nebojša Petrović (Rock Svirke), Duško Milojević (Vračar Rocks), Ivan Blagojević (Nišville) i Marko Todorović (Different Strings).

U susednoj Hrvatskoj zbog mere Vlade o zabrani okupljanja više od deset (10) ljudi, koja je između ostalog za posledicu imala otkazivanje Inmusic festivala, Odbor za evente udruženja Glas poduzetnika je predložio hitne mere Vladi kako bi event indsutrija opstala. Pitali smo se kakva je situacija u Srbiji, da li se čuje glas event planera. U kakvom su položaju organizatori trenutno, sa kakvim merama će se u narednom periodu suočiti i kakvi su im budući planovi čitajte u redovima ispod.

Prepravljanje koncertnih kalendara i finansijske posledice

Posledice po sve ljude koji se ovde bave ovim poslom su ogromne. Niko od nas nema neku ušteđevinu od koje sad može mirno da živi godinu dana pa da vidi kako će se stvar odvijati i kako da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ako ovo potraje još mesec-dva mnogi će verovato morati da razmišljaju o promeni posla

Zbog trenutne situacije i vanrednog stanja na snazi, organizatorima ne preostaje ništa drugo nego da se oslanjaju na odluke i mere republičkog kriznog štaba. Njihov posao vezan je za okupljanje velikog broja ljudi, a to je prema sadašnjim saznanjima najveća pretnja po zdravlje. U nedostatku svog primarnog posla osuđeni su na čekanje normalizacije i propisa u okviru kojih će moći da rade. Ostaje im samo da održavaju različite koktakte sa ljudima iz industrije kako bi, koliko je moguće isplanirali svoje buduće poteze.

Milan Rakić
Milan Rakić / foto: Vovka Chudinov

Na snazi je zakonsko ograničenje koje nas sputava da išta uradimo u pravom smislu te reči. Možemo se možda ponašati kao crkva i njeni sledbenici koji su kršili zakonske mere i ipak se okupljali, ali siguran sam da bi nas pohapsili i kažnjavali za razliku od njih. Sa druge strane, održavamo stalne kontakte sa stranim agencijama koje planiraju koncerte i turneje, ali su i oni blokirani na svojim teritorijama pošto nikome još nije jasno kada i kako će sve da se nastavi, kaže Milan Rakić (MM Concerts, Serbian Hellbangers).

Nebojša Petrović (Rock Svirke) se ne oslanja na procene republičkog kriznog štaba, informiše se iz više izvora i oslanja se na eminentne svetske stručnjake i medije:

Ne sedim skrštenih ruku, sve svoje turneje/koncerte iz perioda mart-maj 2020. sam pomerio ili za jesen/kraj 2020. ili za 2021. Sada čekamo šta će biti sa letom, mada nisam optimističan po tom pitanju i mislim da je sudbina letnjih festivala kako kod nas tako i u Evropi veoma neizvesna, barem onih u junu/julu i verovatno u prvoj polovini avgusta.

Neodržavanje koncerata i festivala u budućnosti  bi imalo finansijske posledice kako po privredu, tako i po organizatore. To bi imalo nesagledive posledice po čitav segment kreativne industrije. Kulturni turizam bi zamro, a bez prihoda bi ostali i ugostitelji i hotelijeri. Oni koji žive isključivo od muzike suočavaju se sa egzistencijalnim problemima kako svojih firmi tako i njih samih.

Posledice po mene i sve ljude koji se ovde bave ovim poslom su ogromne. Niko od nas nema neku ušteđevinu od koje sad može mirno da živi godinu dana pa da vidi kako će se stvar odvijati i kako da se prilagodi novonastaloj situaciji. Svi smo već na izdisaju, preživljava se uz pomoć zaduživanja na kreditnoj kartici. Ako ovo potraje još mesec-dva bojim se da će mnogi morati da razmišljaju o promeni posla, rekao je Duško Milojević (Vračar Rocks).

Pedesetogodišnjica festivala Glastonbury je otkazana. To otvara pitanje da li će i ostali festivali pratiti ovakvu praksu. Većinski stav organizatora u Srbiji nam govori da solidarnost neće vući ostale festivale da odgode ili otkažu svoj događaj, već će sudbina festivala direktno zavisiti od stanja u državi, lokalnoj zajednici.

Nebojša Petrović Photo Kaja Brezočnik
Nebojša Petrović / foto: Kaja Brezočnik

Ne mislim da će sam Glastonberi povući ostale festivale za otkazivanjem, to više zavisi od samih država. S obzirom da su mnogi festivali oslonjeni na pomoć države i same lokalne (turističke) zajednice, tako je i njihova odluka o održavanju/neodržavanju bitno vezana za iste. Sami festivali dosta zavise od publike, i to u velikoj meri nije lokalna publika, već iz drugih sredina kao i država. S obzirom da će putovanje u bliskoj budućnosti biti ograničeno, samim tim se i ne nazire isplativost festivala da se održe. Kod onih koji su ipak u velikoj meri rasprodati, takođe se provlači pitanje kako će ti ljudi ipak na kraju prisustvovati ako su iz druge države, a na snazi je zabrana ulaska/izlaska iz/u zemlju, rekao je Nebojša Petrović.

Očekivanje novih mera, ali ne i straha među posetiocima

 S obzirom da će kapaciteti biti ograničeni postavlja se pitanje isplativost organizacije događaja, pa će biti potrebno mnogo napora da se sami događaji dešavaju, pre svega inostrani koncerti i turneje

Iako će vanredno stanje u dogledno vreme biti ukinuto, sasvim izvesno će određene mere ograničenja broja ljudi u zatvorenom prostoru, ali i na javnim površinama osati na snazi. Za očekivati je da mere kojih se organizatori moraju pridržavati budu veoma striktne. Zdravlje i bezbednost posetilaca im je inače bilo na prvom mestu, međutim, sigurno će se ubuduće nove stavke naći na to do listama organizatora. Pričao o tome šta bi konkretno te stavke podrazumevale svela bi se na spekulaciju, no neke pretpostavke postoje.

Mislim da će u budućnosti biti ograničen kapacitet određenih prostora ili festivala, svaki posetilac će morati da ima „dokaz“ da nije pozitivan i da taj nalaz nije stariji od određenog vremenskog intervala. Takođe će biti obavezna dezinfekcija na samom ulazu i u samom prostoru. S obzirom da će kapaciteti biti ograničeni postavlja se pitanje isplativost organizacije događaja, pa će biti potrebno mnogo napora da se sami događaji dešavaju, ovde posebno mislim na inostrane koncerte/turneje, kaže Nebojša Petrović.

Ivan Blagojević
Ivan Blagojević / foto: D.M.Car

Na koncertima je nemoguće kontrolisati međusobni kontakt pojedinaca iz publike. Duško Milojević smatra da nam preostaje nada da će naučnici što pre pronaći adekavatan lek za virus jer niko živ ne bi hteo da ide na koncert noseći masku na licu i stajati dva metra od drugog posetioca. Ipak Ivan Blagojević, direktor festivala Nišville, poručuje da razmišljaju o održavanju festivala uprkos budućim merama:

Naravno da razmišljamo o merama koje moramo preduzeti, od kontrole temperature na ulazima do socijalne distance gledalaca. Imamo dovoljno stolica i niška Tvrđava je dovoljno prostrana da svaku stolicu možemo postaviti na rastojanju od 2 metra, a obezbeđenjem kontrolisati poštovanje mera.

Organizatori festivala/koncerata će možda izaći na kraju sa preprekama za održavanje svojih događaja, a pitanje je da li među posetiocima postoje prepreke koje moraju premostiti da bi prisustvovali svirkama. Među organizatorima ne postoji bojazan da bi posetioci zbog straha od gužve i kontataka na koncertima izrazili manju zainteresovanost za posećivanje događaja, pogotovo ne mlađi posetioci. Ljudi će se uželeti svirke i neposrednog iskustva.

Ljudi će jedva dočekati priliku za partijanje. Nisam siguran da strah od zaraze i gužve može da bude veći od straha od dosade i realno ogromne frustracije koja nam je bila nametnuta u vreme samoizolacije, smatra Mladen Marjanović (Feedback).

Ukoliko pak strah nadvlada želju za svirkom, nema festivala koji može da finansijsi istrpi slabiji odaziv publike, smatra Nebojša Petrović. S druge strane, Ivan Blagojević misli da manji fesitvali ne zavise u tolikoj meri od prodaje ulaznica, ali naglašava da je veoma važno da se Nišville održi ove godine pa makar uz manji broj posetioca jer taj festival ima vernu publiku i to jezgro ne bi bilo ugroženo uprkos strahu.

Na kraju će verovatno vreme učiniti svoje, proteći će i nakon toga će se stvari vratiti u normalu – organizatori će praviti događaje, posetioci će puniti koncertne prostore. Dok to vreme prolazi i dok se stvari vraćaju na svoje mesto treba razmisliti o većim stvarima koje muzičku industriju posredno pogađaju.

Imao je svet nekoliko velikih pandemija i katastrofa pa se sve nekako vratilo na svoje. Takođe, nije loše malo ni stati i razmisliti, čovečanstvo se previše uljuljkalo u kolotečinu kapitalizma gde se razmišlja samo i isključivo o profitu i zaradama, a malo i skoro ništa o okolini, o stvarnim potrebama i o sve većim nejednakostima i siromaštvu kao i o globalnom zagađenju. Ovo što se desilo i dešava, nadam se da je opomena svima da treba u velikoj meri redukovati načine funkcionisanja i uskladiti život u skladu sa prirodnim tokovima koje već decenijama ignorišemo i uništavamo, smatra Milan Rakić.

Budućost je maglovita – Festivali čekaju pomoć države, svirke se sele u manje prostore

Onima koji se striktno bave alternativnim i underground događajima teško da će ikakva podrška biti upućena. Ovde kod nas je i šire rasprostranjena kultura u zapećku i na marginama opstanka, a ljudi u ovom poslu su uvek osuđeni na puko preživljavanje, kako su, nažalost, i navikli 

Najgori scenario bi podrazumevao potpunu zabranu okupljanja velikog broja ljudi, odnosno većih koncerata do kraja 2020. Po svemu sudeći preživeće događaji sa manjim brojem ljudi, ali ostaje pitanje isplativosti za organizatore i za bendove.

Veći prostori će morati da rade sa prepolovljenim kapacitetom. To će kod nas svakako biti lakše, sa aspekta domaćih ili regionalnih bendova jer je to moguće, dok turneje većih inostranih bendova nisu realne pre proleća ili leta 2021. Tako da je naš plan fokus na 2021. kao i održavanje koncertne aktivnosti na jesen/zimu 2020 koliko realni uslovi budu dozvoljavali jer moramo da pratimo razvoj situacije i u hodu se prilagođavamo. Po prirodi sam optimista i mislim da je ispred nas još mnogo, mnogo lepih koncertnih iskustava i turneja, veli Nebojša Petrović.

Mladen Marjanović / foto: Nemanja Đorđević

Dok su neki nudili konkretna rešenja u okviru svog posla, pojedini su se opredelili za alternativne metode izlaska iz krize. Neki su „rešenje“ videli u kupovini bicikle i odlasku u dostavljačke vode jer kako tvrde dostavljačke firme su pre ovoga evidentno imale neku dojavu (Duško Milojević), dok drugi šansu za promenu vide u revoluciji (¡Viva la Revolución!, Mladen Marjanović).

Ivan Blagojević tvrdi da je nemoguće imati plan ukoliko država zabrani okupljanja na otvorenom uz svo poštovanje mera socijalne distance. Pomoć države vidi kao jedinu opciju za opstanak:

Potrebno je platiti sve zaposlene narednih 15 meseci, zakupe prostorija, materijalne troškove, struju i ostale komunalije, kao i održati sve sklopljene ugovore sa izvođačima, zameniti postojeće avio karte, itd. Jedina opcija bila bi pomoć države bespovratnim sredstvima da nekako premostimo tih 15 meseci i pokrijemo deo već napravljenih troškova. Mi tu pomoć očekujemo ukoliko uspemo da održimo festival bar u pravovremenom završavanju raspisanih konkursa Ministarstva kulture i Ministarstva turizma Republike Srbije.

Festivali su izuzetno bitna grana turizma, njihovo održavanje ili neodržavanje utiče na budžet Republike. Bilo dobro da postoji sistemsko rešene za njihovo održavanje, međutim, u rebalansu budžeta Republike Srbije kojim je predviđena ekonomska pomoć za saniranje posledica epidemije virusa predviđeno je nula (0) dinara za kulturu. Organizatori se mogu nadati jedino dodatnim, ad hoc izdvajanjima iz državne kase.

Marko Todorović foto Igor Stanić
Marko Todorović / foto Igor Stanić

Idealan scenario bi bio da se država uključi i pomogne. Festivali, pogotovo, predstavljaju izuzetno bitnu granu turizma. Ukoliko nema velikih festivala, defitivno će se to odraziti na budžet, a verujem da državi to nije u interesu. Krajnje je vreme da se država ozbiljnije pozabavi kulturom, kaže Marko Todorović (Different Strings).

Većina ispitanih organizatora ipak ne očekuje pomoć države u prevazilaženju krize. Postoji nepoverenje u državu jer je mere donela kasno i nije konsultovala struku (privredu), dok pozitivan korak u cilju izbora za svoja prava vide u vandržavnim strukturama, u osnivanju udruženja UPTAS (Nebojša Petrović). Novac iz državne kase ukoliko bude išao u kulturu ići će do onih koji su pronašli svoj kanal do zvaničnih struktura moći:

Pošto se striktno bavimo alternativnim i underground događajima čisto sumnjam da će ikakva podrška biti upućena na naše adrese. Ovde kod nas je i šire rasprostranjena kultura u zapećku i na marginama opstanka, a mi smo uvek osuđeni na puko preživljavanje, na to smo i navikli. Pomoć će (ponovo) otići na adrese aktivnih pošasti ovih prostora i talogu koji se servira sa gomile privatnih tv i radio stanica i kuća koje su pronašle svoj kanal do zvaničnih struktura moći i novca i zajedno sa njima funkcionišu jako dobro, a nivo kulture sistematski urušavaju i zagađuju, kaže Milan Rakić.

Budućnost je maglovita. Cela muzička industrija će morati iznova da uči kako stvari funkcionišu jer neminovno dolazi do velikih promena. Radio svirke i live streamovi su okej kratkoročno tj. samo u ovakvim uslovima kao poslednjih par meseci kada jednostavno nema šanse da svoj omiljeni bend pogledaš u klubu. Smirivanjem situacije njihova popularnost će iščeznuti.

Sve ovo što je bilo interesantno prvih nedelja sad je već izgubilo svaku draž. Koncerti su mesto na kome se vraćamo onom praistorijskom zapisu u našim genima gde se okupljamo da zajedno pevamo i plešemo i velika većina nas ima potrebu za tim. Ko zna, možda nam svima jednog dana ovog stanja bude preko glave i odlučimo da po svaku cenu nastavimo život kao što je bio do sada, da prihvatimo rizike i krenemo dalje jer ovo ne može večito da se trpi, smatra Duško Milojević.

Poseta koncertima će opadati, a najveći razlog za to je ekonomska nemogućnost ljudi da sebi obezbede “luksuz” kulturne hrane koja im je preko potrebna (Nebojša Petrović). Nastupe treba održavati što više u skladu sa mogućnostima zato ne treba da čudi preusmeravnje svirki u manje prostore i cvetanje prostora manjeg formata što bi pojačalo konkurenciju. Jača konkurencija u ovoj oblasti je poželjna, a inače je i prirodna pojava koja bi dala osnov za napredak i unela svežinu na muzičku scenu. Što se tiče festivala njima ostaje samo da čekaju propisane mere i da se u slučaju neodržavanja oslone na potencijalnu pomoć države koja bi omogućila opstanak do naredne sezone.