fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci #NakonKorone (izdavači i agencije) – Trenutak je za akciju cele industrije

#NakonKorone (izdavači i agencije) – Trenutak je za akciju cele industrije

Nakon Korone Izdavači i agencije

Autori: Branislav Cvetković i Mladen Milošević

David Byrne peva o životu za vreme rata i naglašava da ovo nije žurka, ovo nije disko, ovo nije zezanje. Sa druge strane apsolutno je u pravu Dado Topić kada veli muzika nam svima treba, ljudima je pjesma dar. Rat uništava, razara, obustavlja. Šta će biti sa industrijom koja nam proizvodi tako potreban dar, koji njeni delovi su najviše pogođeni, koji će se brzo oporaviti, a koji nikad neće?

Redakcija Balkanrocka će pokušati kroz mini seriju tekstova da dođe do odgovora ili makar do osnova za predviđanje kako će izgledati jutro posle. Da redakcija ne bi proizvoljno dolazila do bilo kakvih zaključaka kontaktirala je industriju. U prvom delu naše mini serije razgovarali smo sa izdavačima i koncertnim/booking agencijama. Hteli smo da nam oni iz njihovih uglova kažu koliko je zapravo pogođena industrija, kakve nas promene očekuju i u kakvoj su poziciji izdavači, kao i koja je njihova uloga u toku trajanja pandemije, ali i u oporavku industrije. Veoma smo zahvalni Nikoli Jovanoviću (Kontra), Dejanu Boškoviću (Ammonite Records), Zoranu Vuloviću (Long Play), Ivanu Lončareviću (Pop Depresija), Jovani Coki Stanković (Odličan Hrčak) i Sari Gigante (Charm Music) što su nam svojim odgovorima na naša pitanja pomogli da dođemo do određenih zaključaka.

U narednom izdanju naše ad hoc rubirke videćemo šta imaju da kažu organizatori koncerata. Dolazi nam lepše vreme, kreću odmori, a neizvesno je da li će biti festivala i koncerata. Treći i zaključni broj mini serije odnosiće se na bendove. No, posvetimo se današnjoj temi. 

Cela muzička industrija je ugrožena

Muzička industrija pogođena je obustavom koncerata, festivala, izdavaštva. Dovoljno je da samo jedna karika bude oštećena da čitav lanac ne može da okrenće kako treba. Muzički biznisi koji izgleda da je naočigled svih bio u veoma teškoj zdravstevnoj situaciji tek sad, kada je „zaradio“ i koronu (ne) dobija medicinski tretman.

Zoran Vulović Vule Long Play Arsenal fest
Zoran Vulović Vule / foto: Nebojša Babić

U ovom trenutku su ugroženi svi, ne samo bendovi, već cela muzička industrija. Svi gube, i veliki i mali, ali ovaj gubitak se ne može meriti novcem. Veliki broj ljudi koji žive od muzike je trenutno na ivici egzistencije i dosta je neizvesno kada će se to promeniti. Muzički biznis u Srbiji je već dugo bolestan bilo je samo pitanje kada će to svi shvatiti, rekao je Zoran Vulović (Long Play).

Novi formati, na koje se ljudi polako navikavaju, ali za čijim kvalitetnijim oblicima se još traga, su tu kao pomoć i publici i muzičarima da se ovaj period prebrodi. Iako je format live streama u porastu za 80 procenata, teško da može nadomestiti neposredni doživljaj svirke. Bendovima sigurno nije super da sviraju ispred kamere, a da reakciju publike čitaju u komentarima i broje lajkovima. Novi muzički darovi i potreba za zajedničkim deljenjem energije ispred bine će uticati na nikad veću potražnju za neposrednim nastupima kada ovo prođe.

Koncert nije samo svirka, to je životno iskustvo. To iskustvo ne može da zameni nijedan ekran ili prenos uživo. Koliko su nam koncerti važni pokazuje činjenica da smo prihvatili da nastupe slušamo live u ovo doba samoizolacije, pošto nam je to trenutno jedini način da budemo konzumenti nečega do čega nam je jako stalo, kaže Sara Gigante (Charm Music).

O tome koji bendovi su najviše pogođeni prekidom rada industrije i posledicama prekida, mišljenja su podeljena. Jedno od mišljenja je da su mladi sastavi apsolutni gubitnici jer su im ugroženi najveći izvori prihoda, afirmacije i promocije – žive svirke. Kada se okolnosti promene veoma je verovatno da će ponovo morati da hvataju zalet ka usponu.

Ivan lončarević Pop Depresija
Ivan lončarević / privatna arhiva

Apsolutno, mladi bendovi će podneti najveću žrtvu. Ne znam trenutno kako da se pomogne bendovima koji su na početku svoje karijere i koji tek traže svoju publiku i svoj izraz i bojim se da će dosta njih kada se situacija normalizuje morati da krene ispočetka, rekao je Ivan Lončarević (Pop Depresija).

Postoji suprotno mišljenje da je ovo upravo prilika za manje bendove koju bi trebalo da iskoriste na najbolji način i da uz pomoć marketinga naprave pomak i zauzmu svoje mesto u širem centru pažnje muzičke javnosti. Time će se doprineti razvoju alternativne scene koja će biti jača nego ikad posle ove krize.

Mislim da će karantin i virus dati priliku manjim bendovima da dođu do veće medijske pažnje i da će imati priliku da se lakše popnu stepenicu više, ukoliko ovo iskoriste na najbolji način. Sada je trenutak da marketing i advertajzing stručnjaci naprave pomak za one koji budu umeli da na najbolji način zauzmu pažnju publike. Mislim da će deblji kraj izvući veliki stadionski bendovi, a ne mlađi, rekao je Dejan Bošković (Ammonite Records).

Na tragu ovog mišljenja je i Nikola Jovanović (Kontra) koji tvrdi da je mlađim sastavima lakše nego afirmisanim bendovima kojima je muzika jedino zanimanje:

Ako su mladi njima je lakše, nije kao da imaju pritisak da posle albuma otkažu 40 koncerata i festivala, ili da žive od toga. Mlađi bendovi uglavnom imaju i dalje luksuz da su studenti ili imaju druge poslove. Najdeblji kraj će izvući ljudi kojima je muzika jedini posao i svi koji su u tom lancu, od ticketing kompanija, klubova, rental kompanija, do producenata, studija… 

Ovo je trenutak za akciju cele industrije, vreme solidarnosti

Preko trideset kompanija koje su veoma dugo prisutne u muzičkom biznisu osnovale su udruženje promotera i tiketing agencija –  UPTAS. To daje nadu da ćemo svi zajedno uspeti da omogućimo da se čuje naš glas i da pomerimo stvari. Ovo je trenutak za akciju cele industrije od koje živi veliki broj ljudi u Srbiji. 

Muzički svet nakon pandemije neće izgledati isto. Različita su očekivanja šta će se i kojoj meri promeniti. Trajne promene su izvesne.

Da li su bendovi, publika i organizatori spremni na promene – verovatno jesu, ali ako nisu moraće da budu. Naš model poslovanja posle krize biće potpuno drugačiji. Očekujem relativno brz oporavak biznisa. Ključ za brzinu oporavka je pre svega sigurnost publike na koncertima. Kada se publika oseti sigurnom na koncertima tog trenutka će biti kraj krize u ovoj industriji, rekao je Zoran Vulović.

Postoji i ne toliko optimistična slika kada se radi o brzini oporavka i normalizacije stvari. Ivan Lončarević ističe da prvo ljudi treba da se vrate aktivnostima koje su korak dalje od bazičnog metabolizma, a tek nakon toga se može govoriti o aktivnostima kao što su odlazak na posao, posećivanje događaje iz kulture, sporta.

Nikola Jovanović Kontra
Nikola Jovanović / foto Asja Zec

Nikola Jovanović ovu situaciju vidi kao priliku da se posao profesionalizuje:

Možda je ovo trenutak da mi preokrenemo situaciju i da prvo rešimo statuse slobodnih umetnika u ovoj zemlji, da krenemo od toga, a onda da se pozabavimo i profesionalizacijom ovog dela posla, ugovorima, klauzulama, otkazivanjem i slično.

Javno zdravlje je trenutno tema broj jedan u svetu pa se samim tim nameće pitanje da li će ugovorne obaveze između koncertnih agencija, izdavača, menadžera i muzičara ubuduće sadržati stavke koje će se ticati zdravlja. O takvim stvarima između menadžera i muzičara uglavnom nije bilo mnogo reči. Menadžeri su delili sudbinu benda što će i njih i booking agencije primorati da se ubuduće zaštite od ovakvih situacija. Bendovi možda nisu zdravstveno osigurani, niti su svoje turneje osigurali, ali je u svim ugovorima i pre pandemije zdravlje publike i izvođača bilo na prvom mestu.

Sara Gigante Charm Music
Sara Gigante / privatna arhiva

Sara Gigante kao mogućnost podizanja zdravstvene zaštite publike na viši nivo vidi u strožijem pregledanju publike pri ulasku na koncert:

Verovatno će biti uvedeno strožije pregledanje publike na ulazu na koncerte (merenje temperature ili neke druge mere predostrožnosti). Postoji mogućnost da ćemo prve koncerte pratiti noseći maske i verovatno će obezbeđenje imati više posla kako bi se održala potrebna razdaljina među publikom.

Očekuje nas cvetanje festivala manjeg formata sa manjim brojem posetilaca jer ukoliko izostane zabrana okupljanja postoji mogućnost da će posetioci osećati strah od gužve, zatvorenih prostora, neposrednih, a neizbežnih kontakata. S toga, glavna uloga ljudi u muzičkoj industriji biće da opusti publiku i uprkos svemu ih privuče na događaje. Suština muzike je pogođena i ne znamo kako će izgledati budući koncerti.

Dejan Bošković Ammonite
Dejan Bošković / foto: Asja Zec

Moraće marketinške agencije da se malo više pozabave ovim pitanjem, oni moraju da nađu nova rešenja i način kako da animiraju publiku, a onda će ih i manji pratiti sa sličnim idejama. Mada lično mislim da mladi i tinejdžeri neće dozvoliti da ih korona spreči da prožive svoju mladosti na najbolji način. Lično mislim da će najveći problem biti da se vrati publika na koncerte koje posećuje starija publika, između ostalog i jer starija publika više razmišlja o posledicama i brine o svom zdravlju. Mislim da će se u tom segmentu ići više na skuplje karte, a manji broj posetilaca, rekao je Dejan Bošković.

U narednom periodu možemo očekivati nastavak koncertnih aktivnosti, ali uz moguće ograničenje broja posetilaca i uz posebne mere. Nikola Jovanović misli da bi zbog toga posetioci mogli početi više da cene koncerte i da će za promenu shvatiti koliko je sceni potrebna podrška, a time smanjiti spiskove na ulazu:

Ljudi će verovatno biti kreativni. Dosta koncerata će se odložiti za sledeću godinu, dosta festivala. Bendovi će morati da pomeraju turneje. Sviraće manje prostore za skuplje karte. Smišljaće ekskluzivne stvari za fanove, pakovaće karte sa robom, nudiće pogodnosti.

Jasno je da se ceo svet suočava sa ovom situacijom, ali pitanje je ko zastupa interese industrije u svakoj od zemalja. Vreme jeste za solidarnost. Muzika i svi oni koji žive od nje se moraju izboriti za svoja prava. Zoran Vulović nudi moguće rešenje kroz zajedničku akciju:

Osnovali smo udruženje promotera i tiketing agencija UPTAS i to je velika i dobra stvar. Preko trideset kompanija koje su veoma dugo prisutne u muzičkom biznisu su pokrenule osnivanje ovog udruženja, a do sada nije postojalo slično udruženje u Srbiji. To daje nadu da ćemo svi zajedno uspeti da omogućimo da se čuje naš glas i da pomerimo stvari. Ovo je trenutak za akciju cele industrije od koje živi veliki broj ljudi u Srbiji. 

Nova izdanja ne treba da čekaju, muzika nam je sad najpotrebnija

Pravi je momenat da država razmisli o vraćanju mogućnosti podrške imućnih kompanija muzičkom sektoru, uz mogućnost da im se tako uloženi novac oslobodi porezovanja. To bi bio i pravi dokaz da država misli i na umetnike. Dosta zavisi i od kolektivnih organizacija (SOKOJ, OFPS, PI) koje u ovom trenutku moraju da misle na budućnost i da rade na tome da zaštite i podrže što veći broj umetnika u ovom teškom trenutku.

Uprkos tome što su koncertna dešavanja potpuno stala i dalje smo u toku pandemije bili u prilici da slušamo sveže objavljenu muziku. Izdavaštvo je bila jedina grana koja je delimično funkcionisala u ovom trenutku.

Dejan Bošković je ubeđen da će izdavači preživeti koronu tako što će se preorijentisati na digitalno tržište. Digitalno tržište će izvući bendove koji su na vreme videli potencijal tog tržišta, imaju bogat opus i često se oglašavaju novim izdanjima. Velike izdavačke kuće, kuće sa velikim brojem zaposlenih će više biti ugrožene od manjih, koje zbog obima imaju manje troškove održavanja, jer će morati da otpuštaju svoje zaposlene. Uz to, očekuje masovno pokretanje malih izdavačkih kuća u rukama umetnika koji će na taj način biti više uključeni u biznis:

Tačno je da je opala prodaja fizičkih izdanja, ali sam ubeđen da se povećala zarada od striminga, jer ljudi više vremena sada provode kod kuće i slušaju muziku. Oni izdavači koji dobar deo prihoda imaju od bukinga će biti najteže pogođeni ovom situacijom, i oni će morati više da rade na preusmeravanju svojih snaga na digitalno tržište kako po pitanju novih izdanja tako i koncerata preko internet platformi.

Ko se fokusira na štampanje vinila, izdavanje kompakt diskova taj neće dobro proći jer em što su prodavnice zatvorene, em što mali procenat ljudi danas kupuje fizička izdanja. Ipak, prema mišljenju Nikole Jovanovića ni digitalno izdavaštvo neće svima doneti dobit:

Da bi na digitalnim platformama zaradili isti ekvivalent novca treba vam mnogo slušanja, mnogi to ne mogu da postignu. Od autorskih prava veće honorare mogu da očekuju samo oni koje mediji mnogo vrte, dakle mali broj mega autora i poznatih bendova.

Jovana Stanković Coka Odličan hrčak
Jovana Stanković Coka / privatna arhiva

Suprotno ovom stanovištu Jovana Coka Stanković smatra da se bendovi teško mogu finansijski izvući kroz izdavačku delatnost:

I najmanjem i najvećem bendu na svetu glavni izvor prihoda jesu koncertne aktivnosti. Od izdavačke delatnosti prihodi su “bonus”, što od prodaje muzike, što od tantijema.

Moramo imati u vidu i to da Srbija nije zemlja streaminga, kako kaže Sara Gigante:

Nažalost, Srbija nije zemlja striminga, bar ne u onoj meri u kojoj bi korišćenje striming servisa umnogome finansijski pomoglo izvođačima. U zemljama u kojima je striming prisutniji, sigurno će prihodi od izdavačke delatnosti u predstojećem periodu značiti izvođačima.

Dejan Bošković misli da je ovo trenutak da država konačno pokaže da misli i na umetnike:

Mislim da je i pravi momenat da država razmisli o vraćanju mogućnosti podrške imućnih kompanija muzičkom sektoru,  uz mogućnost da im se tako uloženi novac oslobodi porezovanja. To bi bio i pravi dokaz da država misli i na umetnike. Dosta zavisi i od kolektivnih organizacija (SOKOJ, OFPS, PI) koje u ovom trenutku moraju da misle na budućnost i da rade na tome da zaštite i podrže što veći broj umetnika u ovom teškom trenutku.

Objavljivanja novih izdanja ne trebaju biti obustavljena, niti bi bendovi trebalo da od toga odustaju. Ne treba dozvoliti da situacija vlada nama. Muzika smiruje i ohrabruje zato je sada trebamo najviše. Sada je adekvatno vreme za promociju, ljudi su u kućama i imaju vremena da upiju nove zvuke. Gotov materijal ne bi trebalo da čeka promenu uslova, već bi trebalo ispunjavati izolaciju u karantinima, a slušaoci bi trebalo da gore od želje da nove stvari čuju uživo kada uslovi budu ponovo odgovarajući. Situacija je neizvesna, kako god izgledalo jutro posle moramo biti spremni da se prilagodimo. Tenutno se oslanjamo na kocerte koje gledamo preko ekrana, ali ništa ne može zameniti neposredno iskustvo. Održavanje velikih festivala je neizvesno, ali održavanje malih svirki ne bi trebalo da bude prekinuto. Po svemu sudeći ovo je prilika za mlade bendove, dok će se oni stariji nešto teže izboriti sa krizom.

Ovo je vreme za akciju cele industrije od koje živi veliku broj ljudi u Srbiji. Vreme je za solidarnost. Problemi su postojali i pre pandemije, a možda je ovo dobro upozorenje i sada je pravi trenutak da se pozabavimo profesionalizacijom u okviru ove industrije kako bi se lanac ubuduće nesmetano okretao.