Legendarni koncert Live Aid održan je u subotu 13.7.1985. na više lokacija, a glavne bine bile su na Vembliju u Londonu (gde je prisustvovalo 72.000 gledalaca) i na stadionu JFK u Filadelfiji (gde je prisustvovalo oko 90.000 gledalaca), uz nastupe u Sidneju i Moskvi.
„Te subote, 13. jula 1985. svi su se probudili sa istim ciljom na umu. Mesecima smo pričali samo o tome. Bili smo deo najvećeg dobrotvnornog koncerta na svetu, u organizaciji Boba Geldofa, pop zvezde na zalasku karijere koja je bila užasnuta epidemijom gladi u Etiopiji i odlučna da uradi nešto tim povodom… Geldof je ustao u sedam ujutru, sa mučninom u želucu. Prethodne večeri (legao je u 2 ujutru) imao je dva neprijatna razgovora. Menadžer velikog američkog benda pretio je da će povući njihov nastup ukoliko ne dobije više vremena na sceni, a iz kancelarije U2 rečeno mu je da će taj bend da odustane jer mu nije obezbeđena proba zvuka. Geldofov odgovor je bio tipičan: ‘Ko ih j…'“, pisao je novinar Dilan Džouns u svojoj knjizi „The Eighties: One Day, One Decade“.
Organizator Geldof u svojim intervjuima skretao je pažnju na kraljevski par koji je pristvovao Live Aidu: „U 11 sati su stigli Čarls i Dajana. Mislim da Čarls nije želeo da prisustvuje događaju… Dajana je volela pop zvezde i uvek je koketirala s njima. Imali ste galaksiju rok zvezda i Dajanu kao najpoznatiju ženu na planeti. Čim sam saznao da ona dolazi, znao sam da će Amerikanci pratiti prenos“.
Na stejdževima toga dana smenjivale su se svetske zvezde poput Elton Džona, Madone, Santane, Šade, Stinga, Brajana Adamsa, Bič Bojsa, Mika Džegera, Dejvid Bouvija, Fila Kolinsa, grupe Queen, Duran Duran, U2, The Who, Nil Janga, Erika Kleptona… Ipak, nastupi nekih od njih su ostali zapamćeni do današnjih dana. Svaki izvođač je imao tačno 18 minuta vremena za nastup. Na bini je postojao sistem semafora i kada bi se upalilo žuto svetlo značilo je da teče poslednji minut. Crveno bi označilo prekid struje. Harvi Goldsmit, promoter koncerta, seća se nekih zanimljivih momenata:
„Bouvi je planirao prekookeanski duet sa Mikom Džegerom, međutim, nikako nisu mogli da se uklope u odloženi prenos od pola sekunde. Onda je Bouvi hteo da naprave duet tako što će jedan biti na Zemlji a drugi na svemirskom brodu. Pozvao sam Nasu. Pitao sam ih da li imaju slobodnu raketu u kojoj bismo mogli da lansiramo Mika Džegera. Mora da su se pitali ‘Ko je ovaj ludak'“.
Za Live Aid je bilo ključno da se na Vembliju pojavi makar jedan preživeli član Bitlsa, a Pol Makartni je bio očigledan izbor. Iako nije nastupao uživo od ubistva Džona Lenona pet godina pre toga, ako je išta moglo da ga vrati na scenu bio je ovaj koncert.
Geldof je pisao Makartniju na kućnu adresu i zamolio ga da peva „Let It Be“. „Ako to učiniš, ceo svet će plakati“, napisao je.
Ipak, Sting je smatrao da je Makartnijev izbor pesme bio čudan: „On je pevao „Let It Be“, ali poenta koncerta je da se učini nešto, da se stvari promene, da ne dozvolimo da budu takve kakve jesu“.
Nezaboravan trenutak na Live Aidu je bio onaj kada je Fil Kolins otpevao svoj deo na Vembliju, a potom otputovao u Ameriku gde je samo devet sati kasnije nastupio u Filadelfiji. Najpre je nastupio samostalno, a potom je seo za bubnjeve, prateći Kleptona i Led Zeppelin. Takođe, gotovo svi muzički kritičari smatraju da je nastup grupe Queen, bio najbolji nastup uživo svih vremena.
Jugoslovenska radio i televizija uživo je prenosila veći deo Live Aida. Ponekad je dolazilo do preplitanja dešavanja sa dve lokacije, a akcenat je bio na Vembliju. U televizijskim studijima u Beogradu i Zagrebu bilo je malih tehničkih propusta, pa se tako u jednom trenutku čulo iz off-a „Nema veze breee“, što naravno nikome nije zasmetalo. Poznati fotograf Branislav Brajan Rašić je poslovno prisustvovao koncertu u Londonu. Kada se na video bimu pojavio spot za pesmu „Za million godina“, ponosno je zapevao.
Spot je snimljen mesec dana ranije na stadionu Crvene zvezde u Beogradu, kao kruna jugoslovenskog support projekta Live Aidu pod nazivom Yu-rock misija. Na koncertu u Beogradu je jedva bilo 20.000 ljudi. Padala je kiša i mnogi su odlučili da ostanu kod kuće. Bajaga je te 1985. godine bio velika zvezda u usponu, pa je za njegov nastup vladalo najveće interesovanje.
Ovako su o Live Aidu govorili poznati domaći rok muzičari toga doba:
Massimo Savić, Dorian Gray: „To je bila povijest. Gledao sam cijeli koncert i svakih pola sata govorio: ljudi, ovo je povijest. Drago mi je što ću moći jednog dana da kažem unucima: sjećam se tog dana, to je bilo 13. jula 1985.“
Vlatko Stefanovski, Leb i sol: „Poludeo sam kada su izašli Statuo Quo, odmah sam znao da će biti fešta. Strašno su mi se Queen dopali. Sting je bio odličan jer se potpuno okrenuo džez muzici. Bowie je bio strašan, čekali smo 2.000 godina da se ovo desi.“
Gile, Električni orgazam: „Sve mi se dopalo, to je bio strašan koncert. Džeger, Feri, Šade, zvuk odličan, neverovatna organizacija, uopšte mi nije smetalo što su tu i tamo otkazivali mikrofoni.“
Dr Nele Karajlić, Zabranjeno pušenje: „Fantastičan maherski medijski potez kapitalizma. Ako Bob Geldof dobije Nobelovu nagradu za mir, koji je davao izjave protivne onome što sada radi, onda će to biti apsolutni poraz rokenrola. Suštinski problem je u tome ko ima a ko nema. A to se može riješiti nekim drugim stvarima, a ne dobrotvornim koncertima rokenrol muzičara.“
(Izjave su preuzete iz časopisa Rock, broj 78, 1985.)
Live Aid bez sumnje je ispunio svoj cilj. U humanitarne svrhe toga dana prikupljeno je oko 127 miliona dolara ili oko 150 miliona funti.
