Prethodnog puta pričali smo o životu američkog vojnika koji se našao na omotu albuma „Meat is Murder„. Sada nas omot za singl „Last Night I Dreamt That Somebody Loved Me“ vraća u Englesku, a na njemu se nalazi Billy Fury, superzvezda britanske muzičke scene, koji je svoju karijeru započeo još pre nego što su se pojavili The Beatles. Bio je inspiracija i uzor Johnu Lenonnu i Morrisseyu. Tako da sigurno ima bar delić zasluge za veliki uspeh njihovih bendova. Na omotu se nije našao slučajno, jer pored toga što ga Morrissey obožava, razlog je što i sam ima pesmu „Last Night Was Meant For Love“.

Rođen je u Liverpulu tokom Drugog svetskog rata, a isti taj rat ostaviće na njega trajne posledice koje će dovesti do njegove smrti 42 godine kasnije. Usled ratnog stanja stanovništvo je bilo primorano da izlazi iz svojih domova i beži u hladne podzemne bunkere kako bi bili bezbedniji. Upravi ti hladni bunkeri i izlasci napolje u sred noći, činili su da se Billy još kao beba često razboli. Konstantna kašljanja i visoke temperature razvili su reumu koja će mu tokom vremena oštetiti srce i biti glavni razlog srčanog udara od kojeg će preminuti 28. januara 1983. godine.

Njegovo interesovanje za muziku počelo je u tinejdžerskim danima kada je učio da svira klavir. Ljubav prema muzici krenula je da raste kada su se u Britaniji pojavile prve ploče Billa Haleya, jednog od pionira rock’n’rolla. Upravo taj žanr osvojio je njegovo srce, a time je gitara prešla u prvi plan. Trenutak u kom je odlučio da će muzika biti ono čime će se baviti, bio je nakon gledanja filma „Girls Can Help It„. U tom filmu glumi Eddie Cochran, američki rock’n’roll muzičar, kojeg je društvo poredilo sa Billyem. Njemu se to svidelo pa je počeo da ga kopira, a ponajviše frizuru i pokrete koje je ovaj imao na bini.

Karijeru je započeo tako što je otišao na koncert na kojem su nastupali Vince Eager, Marty Wilde i Joe Brown. Sva trojica su tada bili poznati muzičari koji su imali i zajedničkog menadžera Larrya Parnesa. Billy je Larryu poslao svoje pesme i očekivao je njegovo mišljenje. Kako mu ovaj nije odgovorio otišao je na koncert da ga pita uživo. Provukao se do bekstejdža i tamo ugledao Vince Eagera koji ga je upoznao sa menadžerom. Kako je Billy bio veoma zgodan, Larry je odmah video priliku da od njega može napraviti muzičku zvezdu. Dali su mu gitaru u ruke i rekli da pokaže šta zna na licu mesta. Soba u kojoj su se nalazili imala je prozor koji je gledao na publiku, čim je Billy počeo da svira začuo se vrisak publike. Vrisak je bio još veći kada je zapevao, a pored tog vriska nije se moglo sakriti i oduševljenje Larrya i trojice muzičara koji su nastupali te večeri. Upitan je da izađe na binu i odsvira par pesma, što je odmah prihvatio. Uvežbavali su se čitava tri minuta, a Billy je klecajućih kolena izašao je na binu. Odsvirao je par pesama među kojima su bile „Maybe tomorow“ i „Just because„. Nakon toga bilo je jasno da će postati zvezda.

Pravo ime mu je Ronald Wycherley, dok mu je umetničko ime dao Larry Parnes. Larry je dao imena svim svojim muzičarama i svako od njih je nosilo neku kontradiktornost ili teške reči koje su se lako izgovarale. Kako sam kaže Billy zvuči prijateljski i nežno, a dok Fury daje drugu stranu koja je napadna i divlja. Billy mu je prvobitno rekao da želi da se zove Stean Wade, ali njemu se to nije svidelo pa je predložio Billy Fury. Nisu mogli da se dogovore i sve se završilo bacanjem novčića, gde Billy je pobedio. Od to trenutka mislio je da će se zvati Stean Wade. Međutim, kada je pogledao jutarnje novine video je da je Larry ipak išao po svom i nazvao ga Billy Fury.

Prvi album pod nazivom „The Sound of Fury“ izašao je nakon skoro godinu dana od tog izlaska na binu. Čitav album snimljen je za manje od jednog dana, navodno su više nameštali opremu nego što su zapravo snimali pesme. Čini ga deset pesama, a četiri je Billy u potpunosti sam napisao. Isti album je inspiracija za naziv komplacije „The Sound of The Smiths“ koju su The Smiths objavili 10. novembra 2008. godine.

Njegova slava je postala toliko velika da više nije mogao da tek tako hoda ulicom. Zbog opsednutosti fanova njegovim životom, morao je često da se seli. Nije mogao ni da se odmara u Engleskoj, pa je zbog toga odmor provodio uglavnom po ostrvskim državama gde je bio daleko od svojih fanova. Devojke su ludele za njim, a njihovi partneri bili ljubomorni. Jedan koncert je prekinut kada je namignuo devojici iz prvog reda, jer mu je njen dečko zapretio da će ga ubiti ako to pokuša ponovo.

Jedan od njegovih velikih fanova bio je i John Lennon kojeg je upoznao na audiciji za svoj novi pratreći bend. Tada su se The Silver Beatles pojavili u konkurenciji Cass and the Cassanovas i Gerry and the Pacemakers. Kako se Tommy Moore, tadašnji bubnjar The Silver Beatles, nije pojavio na audiciji bend je bio diskvalifikovan. U tom trenutku The Silver Beatles pored Lennona činili su i McCartney i Harrision. Nedugo nakon te diskvalifikacije nastao je bend kojeg će velikom brzinom zavoletiti čitav svet. Lennon ovde nije ostao praznih ruku, dobio je autograf zvezde koju je obožavao.

U prvim danima slave upoznao je svoju prvu devojku Lee Alkin. Raskinuli su nakon dugogodišnje veze, jer ju je Billy prevario sa glumicom Amandom Barrie sa kojom je snimao film „I’ve Gotta Horse„. Kasnije se oženio najboljom drugaricom Lee, a nakon njihovog kratkotrajnog braka Billy je pokašavao da se iskupi svojoj bivšoj devojci. Naravno, to mu nije pošlo za rukom, a njegova karijera je krenula nadole.

Njegov menadžer Larry Parnes je bio poznat kao škrtica i zadržavao je većinu novca za sebe, dok je Billya plaćao samo 50 funti nedeljno. Iako su to bile velike pare tada, zbog troškova koje je turneja nosila taj novac je na kraju bio mizeran. Njegove kolege su imale po 20 funti, a kada se sve oduzme nisu imali ni za hranu. Otpustio je svog menadžera nakon što je bankrotirao 1978. godine zbog neplaćenih računa prema državi koje su iznosile 16.718 funti. Billy je bio prisiljen da proda praktično sve što je imao od dragocenosti. No, nakon promene menadžera i njegova karijera se vratila na pravi put.

Deli rekord sa The Beatles, gde su tokom 60-ih 24 njegove pesme bile 332 sedmice zaredom na top listama u Velikoj Britaniji, od kojih je najuspešnija „Halfway to Paradise„. Morrissey za njega kaže da je isti James Dean, jer su obojica bili osuđeni na propast iako su imali veliki talenat. Mrzeo je svaki aspekt muzičke industrije, bio je vidno nesrećan i svejedno nizao hitove. Njegova pesma „Don’t Jump“ je direktna inspiracija za „Shakespear’s Sister„. Dok je „Paint a Vulgar Picutre“ zapravo o Billyu i njemu sličnim, koji se mogu povezati sa modernom muzičkom industrijom, a preminuli su i iza sebe ostavli fantastično nasleđe.

Kako njegova prva devojka Lee Alkin kaže, Billy je privatno bio veoma nesiguran, stiljiv i povučen. To se nije moglo videti na sceni jer je svaki njegov pokret bio uvežban do najsitnijih detalja. Znao je gde su kamere i kako će one pomerati tokom koncerta. Tokom svoje karijere objavio je pet studijskih albuma i preko 40 singlova. Nakon snimanja novog singla 28. januara 1983, po dolasku kući Billy je pao i preminuo od srčanog udara. U čast ovom velikanu grad Liverpul je podigao spomenik, tačnije statuu, koja se nalazi na par minuta hoda od iste one koja je napravljena za The Beatles.