Na omotima The Smiths se nalaze i obični ljudi i poznate ličnosti, a za svakog od njih se vezuje neka priča. Prethodna dva puta govorili smo o modelu za muške erotske magazine i kupoholičarki koju je Morrissey obožavao. Ovaj tekst posvećujemo američkom vojniku Michaelu Wynnu tj. fotografiji koja se našla na drugom studijskom albumu „Meat is Murder„.

Michel je rođen 17. januara 1947. u Marionu, malom gradu blizu istočne obale Sjedinjenih Američkih Država (zanimljivo je da je na isti dan rođen i Andy Rourke, basista The Smiths). Svoje tinejdžerske dane proveo je igrajući bejzbol i američki fudbal za prvi tim njegove škole. Zbog sportskog talenta postao je lokalna zvezda i bio izabran da se nađe na NFL draftu, što je za svakog sportistu ogroman uspeh. Na meču srednjškolske lige američkog fudbala protiv srednje škole Sandusky zadobio je repturu slezine, što ga je odvuklo sa terena do kraja sezone. U isto vreme, buktao je rat u Vijetnamu, a kako je svaki peti sportista koji je draftovan morao da služi vojsku, povreda ga je spasla odlaska u rat. Na fotografiji ispod prikazan je njegov školski tim, a Michaela možete pronaći u trećem redu kako nosi dres sa brojem 19.

Srednju školu je završio 1965. i upisao koledž sa sportskom stipendijom. Kada je završio prvu godinu našao je druga interesovanja i odlučio da neće nastaviti školovanje. Ubrzo nakon toga, zajedno sa svojim najboljim drugom Danom Schottom i još dvojicom prijatelja odlučio je da se pridruži marincima u Vijetnamu na 4 godine. Kako on kaže njegova motivacija je bila mešavina patriotizma i potrage za uzbuđenjem i avanturama.

Uzbudio se kada je saznao da će avionom biti prebačen u vojni kamp u Kaliforniji, jer pre toga nikada nije leteo avionom niti video okean. Međutim, kada je došlo vreme za to, SAD je bombardovao Vijetnam i time većinu vojnih aviona zaglavio tamo. Stoga, put iz Ohaja do Kalifornije je morao da pređe vozom, što je trajalo čitava tri dana. U tom vozu je bilo toliko putnika da je on stajao na postoljima između vagona, kao i mnogi drugi volonteri. Na kraju je ipak prvi put video okean, a Kalifornija, sve sa palminim drvećem, za njega je izgledala kao raj na zemlji. Sve se to promenilo u vojnom kampu.

Stigao je u kasnim satima i odmah po dolasku u kamp, instruktori su se derali i bukvalno izbacivali regrute iz autobusa koji ih je dovezao sa železničke stanice. Dani koje je proveo u kampu su bili brutalni kako psihički tako i fizički, što je dovelo do toga da smrša 10 kg. Čitav proces je osmišljen tako da se regruti „slome“ na svaki mogući način i pri tome izgrade kao vojnici. Na prvu, on je to mrzeo i pitao se u šta se to uvalio. Ipak, kasnije mu je ta obuka pomogla da preživi rat.

Nakon šeset meseci, prebačen je na ostrvo Okinava, južno od Japana, gde se nalazila baza za nove regrute koji su potom slati za Vijetnam. Zbog dobrih rezultata u pucanju iz puškom prebačen je u snajperski odred, a time i određen da ostane na ostrvu radi dodatnih treninga. Kako su svi njegovi prijatelji već bili u ratnoj zoni, posle mesec i po dana zatražio je prebačaj u Vijentam. Zajedno sa hiljadama drugih vojnika, vreme je većinom provodio u sigurnoj zoni i povremeno išao na misije oko ratne zone. Tokom misija hodali su pod punom ratnom opremom i kopali rupe da bi u njima spavali. U noćnim satima smenjivali su se na svaka 2 sata radi straže, tako da niko od njih nije mnogo spavao.

Kako on to opisuje na blogu ratnih veterana, jedan od prvih i najupečatljivijih događaja desio se u aprilu 1967. Njegov odred kretao se uz reku, pola s jedne strane pola s druge strane reke. Niotkuda, brdo pored kao da se pomerilo od ogromnog broja kamufliranih vijetnamskih vojnika koji su nasrnuli na njih. Zaseda se dogodila sa suprotne strane reke, pa je Wynn video kako mnogi njegovi ratni drugovi umiru na licu mesta. Satima su uzvraćali vatru, dok nije došla vazdušna pomoć i bombardovala brdo. Kada su bombe prestale da padaju bilo je toliko tiho da se ni ptica nije mogla čuti. Michael je zadobio manju povredu od bombe, pa je proveo dan na brodu da zašiju ranu.

Sledećeg meseca, tačnije 18. maja probudio se u 4:00 ujutru, otišao na doručak, pojeo stejk i jaja i spremio se za prvu operaciju na tlu Severnog Vijetnama. Njegova grupa je poletela sa broda u 9:00, a već u 9:15 metkovi su probijali helikopter u kojem se nalazio. Sleteli su na jedan veliki pustinjski deo i odmah potom ljudi su krenuli da padaju svuda oko njega. Bilo je neuporedivo gore nego na reci, sada je video kako neko na metar od njega umire. Pošto je radio operater preminuo Wynn je morao da preuzme tu ulogu. Kada je komandir naredio juriš, pokupio je radio i trčao koliko su ga noge nosile. Priseća se kako je trčao i pucao uz komandira koji je u jednom trenutku pao. Ranjen u nogu nije mogao da hoda, pa ga je Michael prebacio preko ramena i krenuo da trči ka maloj rupi koja se nalazila u blizini. U tom trku je  pao i potom dopuzao do rupe. Kako je osetio da mu se krv sliva niz leđa, shvatio je da je i on upucan. Pošto je rana bila u predelu ramena prvo je prošla kroz ruku komandira kojeg je nosio, a metak je zatim završio u njemu. Komandir je takođe uspeo da se dovuče do rupe, ali kako Wynn kaže, da i dan danas žali što nije i drugi put podigao svog ratnog druga i pomogao mu da se spase. Svi ranjeni su prebačeni na bolnički brod gde je i Wynn bio puna 2 meseca.

Posle ta dva meseca, provedena u lečenju rana, vraćen je u ratnu zonu da završi svoj rok. Jedna od njegovih poslednjih misija u Vijetnamu „Operation Ballistic Charge“ koja se dogodila 21. septembra 1967, kada je Wynn imao svega 20 godina bio je i dan kada je nastala fotografija koja krasi omot drugog studijskog albuma „Meat is Murder„. Uslikan je tokom snimanja dokumentarca „In the Year of the Pig„ u lučnom gradu Da Nang, sa porukom na kacigi „Make war, not love“ što je bio samo izmenjeni poznati hipi slogan. Tu poruku je Morrissey kasnije izmenio u „Meat is Murder“ i fotografiju izabrao kao omot albuma.

Wynn nikada nije bio upitan za pravo da se nađe na tom omotu. Nije ni znao sve dok njegova sestra nije otišla u kupovinu i videla ploču albuma sa njegovim likom. Kako kaže nije srećan što su The Smiths promenili reči sa kacige. Natpis je bio promenjen ponovo kada je Supreme, američka prodavnica skejtbord opreme i odeće, iskoristila istu fotografiju za svoju jaknu i promenila reči u „Supreme is love„.

Par dana od nastanka fotografije zadobio je treću povredu i napustio Vijetnam. Ostatak svog vojnog roka služio je u Kaliforniji i na ostrvu Guam. Odlikovan je u narednika i više nikad nije imao dodira sa vojskom.

Diplomirao je na koledžu u Kaliforniji i radio kao vatrogasac skoro deset godina pre nego što se sa svojom porodicom preselio u Australiju 1982, gde sada živi u malom gradu u severno-istočnom delu države i ima svoju plantažu jabuka. Odlikovan je više puta, a kako kaže, za ta odlikovanja je čekao par godina i da je tužan što su tako tretirani ratni veterani koji su prošli pakao Vijetnama. U rat nije otišao vođen mržnjom ili nečim sličnim, to je gledao kao svoj posao koji mora da obavi. Nikada se nije pitao koji je političar odgovoran što se to događalo, prosto je brinuo o sebi i prijateljima oko sebe kako da prežive rat i da se vrate kući.