Kratka Povijest Idiotizma – Pismo Deda Mrazu

U 2019. godini želim da ovoj kolumni ponestane materijala za hejt pa da se okrenemo nekim veselijim temama. Recimo, propasti tradicionalističkog poimanja rokenrola, kategoričkog ignorisanja alternativne muzike od strane muzičkih uredništva velikih institucija i krahu idiotskih pojava kao što su razni demo festovi na televiziji.

Uostalom, koga još bre briga za televiziju? Ono, internet se uvukao i u frižidere. Napravite onlajn emisiju gde će ljudi glasati u realnom za bend ako im se svidi. Svakako je bolje od dovođenja generičkih „rokera“ u svojstvu nekakvog žirija da sude o klincima koji se tek kale. Nek ih kali publika, a ne basista benda koji nije relevantan dobrih 35 godina. Konstantno unazađivanje svih mladih stvaralaca koji se nevino i naivno obrate ne bi li dobili nekakav savet jedan je od ključnih kamena spoticanja onoga što je ostalo od kulture na Balkanu.

Dalje, red bi bio da se u muzičkim uredništvima medija malo forsira nova alternativna muzika. Koliko novih bendova vajni muzički urednici i programski direktori mejnstrim medija mogu da navedu iz glave. Još bitnije, koliko njih ima dovoljno hrabrosti da pusti nešto što nije prežvakani rok iz SRJ. Ako izuzmemo pojedine radio stanice, domaći autori jednostavno ne mogu da se oslone na mejnstrim medije koji se tobože bave muzikom. Paralelno s tim, imamo čuveni lament da nam truju decu, da je kultura u buli, da su Grand produkcija, cajke, Džala Brat, Buba Koreli i ostale Maje Berović poslednji ekser u kovčegu kulture na Balkanu. Da budemo na čistom, pomenuto đubre jeste đubre, ali šta rade mejnstrim mediji po tom pitanju? Promovišu li sve te klince naširoko? Dvesta dvojka, okej, Rock Radio okej. Ostali?

Čak i da se sklonimo sa stare garde sedme sile i pobegnemo na net. Kamo platforma koja će na neki prijemčiv način predstavljati bendove i novu muziku. Samo preselite neki od već ustaljenih formata na YouTube, pozabavite se restrukturiranjem et voila.

No, možda to potiče iz idiotskog, zastarelog, tradicionalističkog pristupa rokenrolu kod nas. Nemojmo se zavaravati, sestre i braćo, da je stanje alternative, rokenrola i kontrakulture na iole zavidnom nivou po pokrivenosti ako imamo nekoliko portala, dve radio stanice i neku ofrlje odrađenu TV emisiju o tome. Prosečnom Balkancu kada pomenete rokenrol, prva asocijacija će mu biti masni roker iz osamdeset i neke sa kožnjakom, prišivačima i teksas pantalonama poslednji put opranim pre nego što je Maršal crko. Ili u gorem slučaju Bijelo Dugme.

Zato u 2019. godini želim da sve to bude zakopano dva metra ispod zemlje. Popove nećemo zvati, štedimo pare za obnovu scene i dizanje svesti. Želim i da udarite po šerovanju, podršci, da idete na proklete koncerte, makar bili u najzagušljivijim mestima na svetu. Da utiske sutradan objavljujete svuda gde stignete. Da jednostavno ljudi znaju. Takođe želim da u 2019. godini na ovom sajtu ne možemo da pohvatamo sve nove bendove. Svake nedelje jedan nov, i biću zadovoljan. Malo domaća scena da ustupi mesto mlađima, vreme je, jebi ga. Šta ste se zezali, zezali ste se. Bilo koji drugi korak biće korak unazad, a leđima odavno dodirujemo zid.