Kratka povijest idiotizma – Otimači izgubljenog nečega


U orbiti davno unakažene Zemlje nalazi se velika istraživačka krstarica sa koje izlazi nekoliko manjih brodova sa petočlanim posadama. Godina je 3124. po starom merenju vremena, odnosno 1624. od potpunog prestanka života na planeti koju smo nekada zvali Zemljom i koja je bujala od života. Legenda o prestanku kaže da je u trenutku opšteg kolapsa samo jedno ljudsko biće engleskog porekla bilo svesno apokalipse, ali da je namrgođeno zapalio cigaretu i prigrlio svog Fender Telecastera koji je imao više rana nego on bora na licu.

No, vratimo se na naše brodove. Nekoliko manjih aerodinamičnih brodova spušta se na razorenu planetu s ciljem da istraži kulturu civilizacije koja je nekad naseljavala. Svaki od brodova dobio je tačne koordinate sletanja za jasnim zadatkom da prevrne svaki kamen u nadi da će se nešto saznati o nekadašnjoj ljudskoj vrsti. No, ovo nije prva istraživačka misija na mrtvoj Zemlji. Bilo je mnogih kosmičkih arheologa koji su istraživali planetu i zaključili da je kulturno bogatstvo bilo neverovatno, čak i pored nebrojenih necivilizovanih tekovina poput ratova, pohlepe i rijaliti televizije.

Jedan od naših brodova sleće na poluostrvo koje se nekada zvalo Balkan, svoj let završava na krovu gorostasne zgrade na kojoj se vide zarđali obrisi cvetnog logotipa i slova „BIGZ“.

Arheolozi Alfa-25 i Gama-34 silaze na površinu u zaštitnim odelima i kreću da skeniraju fragmente prošlosti skrivene u davno uzburkanoj atmosferi i ruševinama.

Alfa-25: „Opet smo ovde. Hiljadu mu Saturnovih prstenova, dokle više da kopamo po Balkanu. Pa tu je sve stalo negde krajem XX veka. Poslednja iskopana stvar je neka muzička zbrka nastala ranih 2010-ih i to je to. Stvarno ne znam dokle više planiraju da nas šalju ovde. Nije kao da ćemo otkriti nekakvu renesansu. Nema beleški o tome čak ni u pisanim izvorima. Onaj server koji smo iskopali svojevremeno, Balkanrock… nešto, imao je okej podatke, ali i to je bilo upitno. Ne, tačno nas zajebavaju. Delta-77 i Omega-12 uvek dobiju da kopaju po Velikoj Britaniji, a nama uvale ovaj čabar od nalazišta…“

Gama-34: „Prestani. Uvek si na kraj srca. Ko zna, možda ima nečeg zanimljivog. Šta su recimo ovi ’Dogs in Kavala’ koji mi iskaču na skeneru? Kavala beše nešto u Grčkoj? Ček, šta je ovo… ’Buč Kesidi’? To onaj revolveraš iz nekog drevnog vida zabave gde su ljudi gledali pokretne slike i saživljavali se sa likovima? *uključuje zvuk iz skenera* Pa hej, ovo ne deluje loše toliko. Treba naći samo sav materijal.“

Alfa-25: „Dobro, ti uvek sve gotiviš. Nisi objektivan nikad. Zar u ovom periodu do kog smo stigli sa katalozima prošlosti u isto vreme na drugom kraju ove planetice albume ne izbacuju The Smashing Pumpkins, Muse, Paul McCartney, najveći muzički autor čovečanstva u XX veku? Zar se u isto vreme na mesečnom nivou ne odigrava kulturološka revolucija u drugim delovima ove planete? Ali ne, nama dvojici uvek uvale kosku. Bukvalno, drugima daju šansu da pronađu ekvivalent egipatskih piramida, dok nama uvaljuju ovo. Sve što ovde nađemo je uvek ravno nekakvom escajgu ili beskorisnom alatu. Drugi dobijaju prave kulturne katakombe. Svako se vrati sa verno prenesenim duhom vremena, a mi, uvek praznih ruk…“

Gama-34: „Ućuti. Našao sam nešto.“ *skenira prostoriju u ruševinama BIGZ-a iz koje dolazi količina energije do tada ne zabeležena*

Alfa-25: „Šta? Ako je opet onaj tvoj drevni Bitipatibi za koji ti misliš da je nešto posebno, otkačiću ti dovod kiseonika. Samo se ti ložiš na drevne muzičke umetnike iz ovakvih podneblja. Tačno ću da tražim da me stave da radim sa nekim drugim. Ne mogu više da…“

Gama-34: „Umukni bre. Ovo je nešto drugačije. Prvi put vidim ovako nešto? Skeneri su pokupili fragmente istorije koji se ne uklapaju u šemu razvoja kulture na ovim prostorima.“

Alfa-25: „E, kunem se, ako su opet oni tvoji Bitipatibi, Svemirko ili neka dosadna amerikana koja se ovde zapatila iz ko zna kog prokletog razloga, ostaviću te ovde da truneš u ugljen-monoksidu.“

Gama-34: „Ne, čoveče, ovo je nešto neviđeno do sada. Podaci tvrde da se krajem 2010-ih godina dešava nešto što menja tok učmale kulture na balkanskom poluostrvu. Očitavanja kažu da pojavio talas mladih željnih alternativnog izvora širenja horizonta. Ovo moramo da prenesemo dalje. Čoveče, našli smo podatke o prelaznom periodu i mogućoj renesansi čitavog jednog podneblja.“

Alfa-25: „Samo se ti nadaj. Ne postoji dokaz da bi ovde bilo kakav napredak uspeo. Ovde je čak i onaj nuklearni talas kasnije stigao.“

Gama-34: „E, idi negde drugde pa smaraj. Očitavanja jasno kažu je negde između 2018. i 2019. godine došlo do promene scene. Nema više stajanja u mestu. Čekaj, šta se dešava, skener prestaje da radi. E u… Nisam aploadovao podatke u bazu. Idem do broda po drugi skener.“

*tišina*

Gama-34: „Alfa-25? Gde si?“

Tražio je kolegu oko sebe, po čitavom zdanju BIGZ-a, ali nije mogao da ga nađe. Kada se uputio ka brodu, našao ga je u ležećem položaju, izbezumljenog kako bunca neke nepovezane stvari.

Alfa-25: „Nemoguće. Nema teorije. Sve se menja. Posle ovoga više ništa nije isto.“ *prislanja blaster za hitne slučajeve na svoju sleopoočnicu i povlači okidač*

Gama-34: „Alfa neeee!“

Ali bilo je kasno. Dvočlani arheološki tim spao je na jednog. Na jednog kojeg nije izludela činjenica da na Balkanu ipak ima nade da nešto bude bolje.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.