Kratka povijest idiotizma: Kunt Rok festival

kratka povijest branka glavonjic idiotizma irie fm april balkanrock e play bunt rock kunt dingospodali maja beban

Proleće nam je donelo još jednu epizodu RTS-ovog Bunt rok festivala. Iako živimo u svetu u kome je format muzičkog TV takmičenja otišao u istoriju kada i telefoni sa fizičkom tastaturom, eto nas, tu smo, na nacionalnoj frekvenciji. Vaše pravo da znate sve. No, koliko god čitav koncept bio arhaičan, činjenicu da je Bunt rok festival jedini dovoljno glasan uzvik rokenrola u zvaničnim medijima moram da pozdravim. Upravo zbog toga, neke stvari koje se dešavaju u emisiji Branke Glavonjić i ekipe, moraju da se promene inače odosmo u…

Tri lica ove sezone „Bunta“ su, naravno, Branka, domaća rokenrol ujna koja daje sve od sebe da održi emisiju relevantnom, Zoran Stefanov iz Iskaza, čiju pojavu i opstajanje na domaćoj sceni 2019. godini ne mogu da dokučim i Stefan Jovčić, nekadašnji gitarista onog kul demo benda Šalterski službenik. Pozdravljamo odluku da se u ekipu ubaci Jovčić kao mešetar između Bunta i bendova jer konačno uspevamo da vidimo neku mladost i na drugoj strani scene. Od svih bolesti od kojih pati, srpsku alternativnu rok kulturu najviše izjeda činjenica da je demografski apsolutno matora. Govorim, dakle, o uredništvima, o bitnim figurama, o ljudima koji se nešto tobože pitaju. No, kritike tog tipa nešto kasnije, sad je red na trn u oku #2.

Ako ne pratite Bunt svake nedelje i niste, recimo, videli da su tamo nastupali neki lepuškasti klinci koji vole zvuk hard roka osamdesetih više nego da piju pivo iz plastične flaše, da li biste bili u šoku da je neko u uredništvu emisije koja se tu nešto bori za bunt i alternativu odlučio da je takav jedan bend dostojan televizijskog vremena? Mi jesmo, iskreno. Na stranu što je bend čijeg se imena i ne sećamo više svirao korektno, u pitanju je muzika koju biste čuli u Dangubi pre deset godina. Taj nivo. Alternativa je, izgleda i dalje egzotična i „bezobrazna“ reč u emisiji koja se zove, mošte misliti, „Bunt“. Ako je u emisiji koja za cilj ima svojevrsno filtriranje scene sam odabir takmaca dovodiv u pitanje, nešto tu debelo smrdi. U godini 2019. imamo internet, imamo svet na dlanu, imamo čak i prisustvo na streaming servisima. Nemamo, očigledno, svest. Verujte mi na reč, velika većina domaće javnosti pod alternativom i rokenrolom podrazumeva koncepte koji su bili aktuelni još kad smo živeli u onoj velikoj državi.

Treća stvar koja bode oči je žiri, mada se to u ovoj sezoni malo popravlja. Nema više Aleksića Miše (prešao čovek na veće bine za neku drugu publiku), nema matoraca kojima je rokenrol sinonim za motoskupove i teksas jakne. Prosto, ove godine, Bunt se trudi da dovlači ljude sa alternativne scene i to je za pohvalu. Tu je bio Miki Ristić (ex-Darkwood Dub, Bella Technika) sa komentarima koje današnji mladi bendovi treba da čuju. Lepo je videti kultnog muzičara alternative koji ima šta da kaže mlađima. Ostatak „rostera“ žirija je generalno predvidiv, tu je Maja Cvetković iz E-Playa, tu je Beban Gavril… Vukašin Marković, ovog puta suvisliji nego ikad. Ponekad bune gosti u žiriju koji su došli iz ovog ili onog uredništva i tu se jasno vidi vremenska disonanca. Pojaviće se bend koji će pratiti relativno aktuelne žanrove i ponuditi nešto novo (kao što je bio Karpo, čestitamo im na prolasku) i njega će oceniti neko kome je rokenrol Creedence Clrearwater Revival ili ZZ Top. Takođe, tu je i pozivanje prošlogodišnjih učesnika/finalista u žiri, pa će se pojaviti bend kao što je Herz (kome takođe čestitamo na prolasku i delimo mišljenje sa Buntovcima – daleko ste ispred tog čitavog koncepta), koji čine gotovo ostvareni muzičari ili kao što je dvojac iz Knjaževca, dvojica iskusnih muzičara i u žiriju koji njih procenjuje nalazi se pubertetlija koji je prekjuče osnovao bend. Daleko od toga da imamo nešto protiv članova žirija, daleko bilo, ali ovoliko odstupanje od logike nije dobro.

Sad je već idealno vreme da se vratimo na onaj prvi trn u oku, ako neko već nije odustao posle prvog, drugog, sedamdesetosmog pasusa, kao prošlog meseca. Voditeljski trio (plus devojka koja čita vesti) kao da se i dalje navikava na sve ovo. U slučaju Branke Glavonjić, čiji dosadašnji rad u ovom polju ima ogromnu vrednost, primećuje se određena nesnađenost sa modernim tekovinama rokenrola. Svaki put kada treba da predstavi ili govori o nekom alternativnijem pravcu, oseća se određena doza nelagodnosti. Mladog Jovčića kao da tek treba da udari šok moći i pokaže svoju punu harizmu. Jedino što ovde bez ikakve sumnje i bez pardona bode oči je Zoran Stefanov. Čkode iz huda, baja iz Iskaza, reper apokalipse ili šta god, toliko usiljeno pokušava da bude duhovit da bismo radije gledali Voju Nedeljkovića kao kustosa kroz BIGZ scenu, a da prethodno o toj sceni ne dobije nikakvu informaciju. Autor ovog teksta je spreman da se kladi da je i najmlađi bend na takmičenju ove sezone muzički, životno i intelektualno zreliji od Iskaza. Takođe, žalim svaki bend koji mora da stane na binu u RTS-ovom studiju i pravi se da je ovaj lik nekakav autoritet.

U suštini, Buntu ne treba mnogo da bi bio bolji. Samo malo više truda oko koncepta i još više truda da to ne izgleda kao emisija koja postoji samo da bi neko negde imao honorar. Fascinantno je kako se javljaju bendovi koji su daleko ispred konceptualno i kontekstualno od same srži emisije, ali je ipak pobednik nagrade „Zlatna nelogičnost Bunta“ blok sa vestima i dešavanjima, koji kao da izveštava o dešavanjima iz neke daleke budućnosti u kojoj je Bunt samo relikt prošlosti. Biće zanimljivo sa bendovima do kraja, doduše, samo da ne bude glemera i pankera od 50 godina kojima je ovo bežanje od supruge i super! Dobro, okej, ne super. Zeeeeeeeeeeeeeev.

Rokenrolu u Srbiji treba mlađe lice. Ovaj „Bunt“ buntovan je koliko i Riblja Čorba, koja je pre neki dan potvrdila da nije svarljiva ni pod kojim uslovima. Nešto se krije i u činjenici da je jedan od članova te cirkuzantske skupine do skoro bio u žiriju emisije kojoj posvećujemo ovaj tekst. Pre nego što se posvetimo detaljnom edukovanju alternativaca šta su svetski trendovi, mada su im potrebni retki dopunski časovi, moramo prvo da ukažemo široj narodnoj masi da rokenrol nije ono što oni misle i da je daleko moderniji. U suprotnom, za 200 godina ćete slušati nekog kibernetičkog Vladu Džeta na koji se trudi da prevali „indie“ preko jezika i ne kapira kakve to veze ima sa ljutim masnim rokenrolom koji svirahu čupavci na Vudstoku. Pank je mrtav, Bunt mu i dalje puca u glavu.