-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci Kratka Povijest Idiotizma - Ko si ti da mom detetu daš dvojku?

Kratka Povijest Idiotizma – Ko si ti da mom detetu daš dvojku?

Ovako bi glasilo pitanje upućeno kritici da se roditelji domaćih muzičara mešaju u njihov posao/hobi. Dobro, nekima se i mešaju, ali to nije tema ovog teksta… za sad! Ne postoji situacija u kojoj će neki izvođač sa ovih turbulentnih prostora pomisliti da je problem u njemu. Bilo da je u pitanju bend ili solista, ako slučajno kritika ne piše hvalospeve, dižu se kuka i motika.

Krivi su uvek svi koji ne podržavaju, a mora se podržavati jer je scena gotovo nepostojeća pa sve mora da se ceni. Koliko nečijih apsolutno istih koncerata neko mora da pokrije medijski kako bi se to računalo u podršku? Zašto ne bismo pljunuli na sav entuzijazam (da se razumemo, ne postoji muzički mediji na Balkanu koji ima nekakvu zaradu od toga što radi, prim. aut.) mladih ljudi koji se polomiše pišući i fotografišući najneinspirativniju muzičku scenu na svetu. Zaista, ova tiha vatra koja drugarskim forama opstaje na domaćoj muzičkoj sceni poslednjih par godina počinje da bude hiperdosadna. Bendovi koji niču ili su derivati onoga što već postoji ili potpuno besciljno lutaju pokušavajući sebi da nadenu epitet urbanog. Posle nekoliko godina vrlo lepog zaleta, pored publike koja je željna kao nikada do sad, domaći autori inertni su kao hrčci koji „jure“ po svojim kavezima ubeđeni da krstare svetom. Kako slučajno proročki rekoše samozvani prvaci srpske garaže, „ne pomeramo se nikada ni metar“.

Kada muzičarima koji se, svesno ili nesvesno, drže ovog nazadnog principa, uputite lošu kritiku, ne odete na koncert ili na bilo koji drugi način stavite do znanja da nisu zanimljivi, sprem’te se za dramu. Drama međ domaćim autorima ume da iznedri bisere za trač partije kao što je bio slučaj sa dva beogradska benda letos („Eye of the tiger“ plays softly in the background), ali može da iznedri i transfer blama manifestovan kroz pisanije po društvenim mrežama. Gotovo svi se sećamo bisera Nemanje Kojića Kojota kada je bend raspuštao i okupljao u roku od par sati putem statusa na Fejsu. Skoriji primeri uključuju dramu sa beogradskim Bitipatibijem (koji za sada ne postoji) i avaj nepoštovanje od strane medija i „Sizifov posao“ imanja benda u Srbiji. Pa izvin’te molimo vas, ali bend je posao. Znamo da ga shvatate tako, ali u svakom poslu ima uspona, ima padova, ima perioda kada vas niko ne vidi, ima perioda kada vas kuju u zvezde, ima i perioda kada je jednostavno svejedno. Delo, samim tim i umetnik, moraju biti podložni kritici, moraju biti podložni pohvali, ali i nezainteresovanosti. Pa ne možete zaista očekivati da se neko non-stop interesuje za vaš rad dok vi nudite jedno te isto sve vreme. Kao da je neko dužan da vas podržava u tome što radite. Šta je sa gomilom slikara koje niko i ne zna u ovoj zemlji? Šta je sa gomilom klasično obrazovanih muzičara za koje niko nije čuo, a u malom prstu drže sve moguće zamke jedne kompleksne discipline kakva je muzika.

Oni nemaju ama baš nikakvu pokrivenost. Nemaju ni stranicu na Fejsbuku. Verovatno i da je imaju, ne bi imali dovoljno novca da sponzorišu svaki post u kome objave demo snimak. Nemaju ni privilegiju da drame oko toga, ali su sasvim sigurno, tokom svoje karijere naučili nešto što domaćoj sceni fali – da prihvate kritiku.

Redakcija sajta na kome se trenutno nalazite, inspirisana rubrikom koju je vodio Nikola Krstić, nastavlja njegovu „Umesto hvalospeva“ u nadi da će konstruktivno, sa dozom humora i solidnom količinom kritike, uticati na domaće izvođače. Na kraju krajeva, nije sve toliko kvalitetno koliko autori misle da jeste, u najboljem slučaju, spasiće nečije uši i vreme. Zamislite da ne kasnite sa početkom koncerta, zamislite da imate d i v e r z i t e t u pesmama, zamislite da ste otvoreni za objektivne intervjue, zamislite da nemate stav kao da ste svetska zvezda kojoj svi treba da jedu iz šake i možda, ali samo možda, krenete da savladavate tu veštinu prihvatanja kritike. Jedan mali savet za kraj, svoje bitke bijte lično, direktno i bez zidova koji štite ego od pucanja. Ne krijte se ni iza koga. Kvalitet će uvek naići na odobravanje, nešto manji kvalitet na kritiku i vaspitnu jedinicu u dnevniku! Nikad nije kasno za odličan uspeh na kraju puta, samo slušajte. Slušajte javnost da bi vam ona slušanjem uzvratila.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe