Kratka Povijest Idiotizma – „Bez crva se ne lovi riba…“


„…Potpis: Riba“

Universal Music Group, Santa Monika, Kalifornija, SAD – Neimenovani korporacijski zgubidani smišljaju kako da naprave novu ideju za još profita, svesni da se dosadašnja formula reciklažnog hip-hopa, trepa ili monotonog popa istrošila i da neće biti potrebno mnogo vremena za apsolutni krah te ideje. Brejnstormovanje dovodi do neverovatnog otkrića! Bojbendovi! Uspelo je pre 30 godina, uspelo je pre 20 godina, uspelo je pre 10 godina, nema razloga da ne uspe i sada.

Ali čekaj, zar se ljudi nisu zasitili te površne, očigledno izrežirane priče sa klincima koji glume i iz kojih talenat jedva može da se iscedi? Nisu svi. Izgleda da postoji ciljna grupa kojoj ova formula još uvek može da dopre do novčanika. Osnov svakog poštenog bojbenda čine najmanje četvorica, najviše šestorica momaka, od kojih barem polovina mora da bude u krvnom srodstvu, svi moraju da budu toliko mladi da se dopadnu i klinkama i tetkama. Ali čekajte, zar ta formula zaista nije oprobana više nego američka „Vidi nafta! Heeeeere’s ’democracy’“ taktika?

Tačno tako. Pozne 2010-e su, ta formula neće da pije vodu. Možda da se malo modifikuje. Onako, površinski, ne previše da kompromituje uspeh. A da, zapravo, budu kakvi takvi muzičari? Da pišu svoje pesmice po našoj standardnoj pop hit formuli? Šta ono beše danas fali, šta ljudi žele da vide nazad na listama? Kantautore? Jok, toga već ima na pretek. Skupi pop? Noup, to već eksploatišemo. Ah, da, gitare! Ljudi žele gitare! Pre svega, ljudi koji imaju platežnu moć žele gitare. Hm, bojbend za matorce. Interesantno zvuči, zar ne? Misliš, da kupimo matoru publiku koja se loži na radijske hitove od pre četiri decenije i potajno sanja o novom Vudstoku? Što da ne. Okej, tada su bendovi u vrh glave imali četiri člana. Nađi neke klince koji znaju sve izvikane standarde tog perioda. Vokal mora da deluje malo kao da se valjao u meskalinu i zvuči androgino, da ume da zareži i da ume da vrisne.

Kad sve to bude obavljeno, red je da im se smisli istorijat i njihova ljubav prema uticajima i „pravom“ rokenrolu. Takođe, batalićemo priču o opasnosti, ovi moraju da pozivaju na mir. Sranje je u svetu, plus se svako ljuti za sve danas, ne smemo da rizikujemo. Rizik je zabranjen u muzičkoj industriji. Predstavljamo ih kao skromne momke, dobrice iz kraja. Poštuju slobodu, ali sve u okvirima tradicionalnih vrednosti. Seti se, moramo da kupimo matorce. Nekadašnje hipike koji sada ne mogu da priznaju sebi da su postali konzervativni.

Što se muzike tiče, kombinuj standardnu pop formu sa svim mogućim i nemogućim fazonima hard roka iz sedamdesetih. Estetika benda isto mora da bude kao da su došli ovde vremenskom mašinom. Niko neće da plati hard rok bend u vansicama. Daćemo im kulturu koja ih vraća u mladost. Muzička industrija je konačno našla poslednju rupu u koju nije ubacila svoje pipke. Memberberries za hipike. Pokrili smo 80s synth pop, sad još i ovo. Za koju godinu, ima i pank da vratimo na velika vrata, ispeglano, producirano, sa marketinškim kampanjama za koje niko ne provaljuje da su orkestrirane, a pare kaplju. Milina.

Muzika ispod svakog proseka, dubine ni u tragovima, ali tu je iluzija sna. Iluzija da se vratilo neko lepše vreme, bezbrižnost. Kao, e, rokenrol je opet živ. Opet si kul, čoveče u svojim pedesetim, sad si ti baja, a ne neki reper ili DJ. Sva gitarska muzika koja je do sada nastajala, može slobodno da se baci u kantu. Nije važna, vratilo se tvoje vreme. Daj novce za album, za koncert, za merch. Daj, nek preliva.

Fascikla sa novim projektom je bila zatvorena. Jedan od pomenutih korporativnih beskičmenjaka iz UMG-a napisao je velikim slovima na koricama fascikle – Greta Van Fleet.