-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci Kejvova trilogija - Moj mir će doći

Kejvova trilogija – Moj mir će doći

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival Zagreb
foto: Nemanja Đorđević / INmusic 2018. Zagreb

„Koračam kroz duboku vodu

Pokušavajući da stignem do tebe“

„Deep Water“, Artur Kejv (2000-2015) – slobodan prevod

Bol je verovatno jedino ljudsko osećanje koje ne može da se sakrije, kontroliše i simulira. To ga čini neverovatno iskrenim osećanjem. U isto vreme, bol nas izjeda i troši, ali nas i puni besom, frustracijama i neobjašnjivom konfuzijom. Iskreni bol je najteže preneti u bilo kojoj vrsti umetnosti, a pritom ne zaći u domen patetike. Preneti bol iskreno u umetnost znači odvažiti se da, u svom najfragilnijem izdanju, istresete ono malo života što vam je u ljušturi ostalo. Uzevši sve to u obzir, ne postoji elegantniji posrednik za iskazivanje tuge i bola od poezije. Ogoljeno iskrenih pesnika danas u rokenrolu je malo, ali se jedan istakao i uzdigao daleko iznad svih.

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival Zagreb

Odraz u ogledalu

Pretražujući internet početkom ove decenije, Nikolas Edvard Kejv nailazi na hiljade činjenica, informacija čija je tačnost sve samo ne proverena i odlučuje da ih uvrsti među svoje stihove. Udomljene u običnoj svesci, pesme jednog od najcenjenijih tekstopisaca i pesnika našeg doba ne liče ni na šta što je do tada zapisivao. Oblikovane morem informacija, ovog puta pesme Nika Kejva podsećaju na prozu i nasumične ispresecane putanje njegovih misli.

Iako u prvi mah haotične, ove pesme, realizovane na albumu „Push The Sky Away“ predstavljaju do tada (2013. godina) najfokusiraniji Nikov ples sa engleskim jezikom. Sredinu svoje šeste decenije, ili kako je to rečeno propratnim dokumentarnim filmom, dvadeset hiljada dana na Zemlji, Nik Kejv obeležava istražujući paralelno sebe i svet oko sebe. Trudeći se da koristi što manje reči, Kejv nudi do tada najmanje fiktivan svet – metafore su ovog puta apstraktnije, ali daleko preciznije i detaljnije održavaju stanje njegovog uma, „zatrovanog“ opsesijom brzog života punog informacija.

Suočen sa sopstvenom prolaznošću, Kejv se u ovim pesmama suočava sa sobom pozicioniranim u modernom svetu i na sebi svojstven analitički način demontira čitav svoj do tada sklapan univerzum. Okreće se temama u kojima je apokalipsa ovog ili onog tipa legitiman lajtmotiv. Preispitujući ljudsku budućnost kroz svojevrsni omaž T.S. Eliotovoj „Pustoj zemlji“ u „Higgs Boson Blues“, Kejv  uzima ulogu umornog naratora koji čitav svet gleda ciničnim očima. O tome koliko je ova uloga najbliže što je Nik Kejv došao pravom sebi u svom pripovedanju, svedoči naredna „Push The Sky Away“. U završnoj i naslovnoj pesmi albuma, Nikolas Kejv počinje sa zamagljivanjem razlika između svog „ja“ iz pesama i onog koje vidi u ogledalu. U isto vreme, ogledalo počinje da se bistri i tražeći svoje alter-egoe u njemu, Kejv lik u ogledalu prepoznaje kao svoj odraz.

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival Zagreb

Daleko sećanje u umu svog tvorca

Novostečena super-moć introspekcije vodila je čuvenog autora ka novim putevima kada je, sredinom jula 2015. godine na čuvenog barda smrti i crnog humora pala sva težina ovog sveta. Jedan od dvojice blizanaca rođenih 2000. godine, početkom braka sa Suzi Bik pao je sa litice nadomak rodnog Brajtona i ubrzo podlegao povredama u bolničkom krevetu. Smrt Artura Kejva slomila je srca milionima širom sveta, ali se činilo da je sa preranim krajem ovog života došao kraj života njegovih roditelja. Kada se ovaj zlokobni događaj odigrao, Nik Kejv i njegovi The Bad Seeds, bili su u procesu pripreme novog albuma. Petnaest meseci kasnije, pojavio se „Skeleton Tree“.

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival ZagrebProći će decenije i retko će ko imati smelosti da vam ukaže na album sa više mraka. Retko će ko uspeti i da ga stvori. U tadašnjoj recenziji opisali smo svu specifičnost jednog ovakvog izdanja. Čovek koji je doživeo apsolutno najgoru situaciju koja može da zadesi nekoga, a u sred svoje introspektivne minimalističke faze, stvarao je suvi mrak. Bez ikakvih pretenzija da to uradi namerno, Kejv je svojim iskrenim tekstovima predstavio sav haos, bes, frustraciju i, najvažnije, bol koji upravljaju čovekom kada ih zadesi tragedija za koju ne postoji uteha. Ne postoji racionalizacija takve jedne tragedije i čitav album napisan je jezikom jeze i ljudske slomljenosti. Kao da govori terapeutu, kada Kejv u „Magneto“ kaže „Oh, the urge to kill somebody was basically overwhelming“ opisujući svakodnevnu scenu u pekari kada su ga ljudi u redu sažaljivo posmatrali, shvatamo koliko je autentičnog bola australijski muzičar izneo iz sebe u pesmu. Sve u pesmi, koja se nalazi na albumu tehnički rok muzičara, slušalac dobija tuđ bol, tu najiskreniju emociju koju je nemoguće lažirati.

Ovaj album, kao inače i prethodni, najlakše je konzumirati kroz čitanje teksta. Ostaće poznat kao album koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, naprotiv! Kada vam neko ovako saspe bol, frustraciju i sirovu tugu, sve vreme drhteći dok izgovara (recituje?) tekstove, a sa njime imate odnos koji traje godinama, barem kroz obožavanje, bol je i vaš. I nikada, ali baš nikada nije bio oštriji. Bizarno, ali Kejvov „Skeleton Tree“ na momente odaje utisak sličan onom kojim odišu „Đulići uveoci“, Jovana Jovanovića Zmaja. Nalazeći se u sličnom paklu kao i čuveni naš pesnik, Kejv svoje pesništvo gura van trenutno mogućih granica kao jedini izlaz iz trenutnog stanja. Iako je dobar deo „Skeletalnog drveta“ bio gotov kada su Nik i Suzi izgubili sina, uticaj bola na poeziju koja čini srž ovog albuma, kao i sam taj bol, nije nešto što se može izmeriti. Iako bi se neko povukao i otišao u svojevoljni egzil, australijski muzičar svesno nastavlja i posle „Skeleton Treea“, znajući da je jedini način da se njegov život nastavi, ali i Arturov ostane upamćen, upravo pesma. Delovi njegovog tek demontiranog sveta postali su pepeo, a spoznaja da je sve prolazno i da tu prolaznost ne možemo kontrolisati zadala je Kejvu gotovo fatalnu. Toliko fatalnu da u ogledalu vidi nečiji odraz, ali nije siguran čiji.

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival Zagreb

Fotoni sa umiruće zvezde

Udaljivši se od svoje uobičajene prakse da pesme piše u udobnosti svoje kancelarije, Kejv je poeziju otpevanu na albumu „Ghosteen“ pisao u svom domu u Brajtonu. Promena sredine, navode izvori, učinila je da tekstovi započnu kao gomila nabacanih stihova, ali se na finalnom rezultatu zaista ne čine takvim. Poput prethodnog, „Ghosteen“ je odraz bola slomljenog čoveka, ali ovog puta se stanje stvari čini svetlijim. Dosta svetlijim. Vidno kao rezultat terapeutskih metoda, Kejv na „Ghosteenu“ kao da priznaje da se pomirio i sa tragedijom, ali i sa činjenicom da sve, bilo to dobro ili loše, u životu prolazi. Lajtmotiv ovog iznenadnog (u svakom smislu) izdanja jeste upravo prolaznost, ali ne u apokaliptičnom ili slomljenom smislu kao što je to na albumima „Push The Sky Away“ i „Skeleton Tree“. Ovde je prolaznost u službi nade, a to svedoči svojevrsnom zatvaranju kruga, pa samim tim i ove nezvanične minimalističke trilogije.

Nick Cave & The Bad Seeds INmusic festival ZagrebNik Kejv je decenijama slovio za izuzetnog autora tekstova, često pominjan kao da je na granici da postane punokrvni pesnik. Iako će uvek biti frontmen nekog benda, njegova veština baratanja engleskim jezikom i relativno skoro obelodanjeno, umeće da manipulacijom leksema dovede do katarzičnog osećaja koristeći određeni stil, ritam i prenošenja iskrenih osećanja, čine ga najvećim živim pesnikom u muzici, možda i šire. Stvorivši album koji predstavlja ideju nade (prvi deo) i zrelog odgovora toj nadi (drugi deo), Nikolas Edvard Kejv je uspeo da kruniše čitav dijapazon ljudskih osećanja stihovima koji će ga nadživeti, a u tu večnost poneti i njega i sećanje na njegovog sina. „Ghosteen“ je album koji govori o pomirenju čoveka sa najtežim teretom u životu, o suočavanju sa hororom nemoći pred nepredvidivim haosom Univerzuma. „Ghosteen“ nam daje Nika Kejva koji posle vremena koje se čini kao večnost opet može da razazna svoje lice u ogledalu i razume njegov izraz.

Ova tri muzička ostvarenja, zajedno sa svojom srži u vidu tekstova, predstavljaju kreativnu uzlaznu putanju u veoma otežanom životu jednog svetski priznatog umetnika. Čak i da nije svetski priznat, posle ova tri remek-dela poezije, bio bi pri vrhu svake svetske liste pesnika. Put koji je Nik Kejv sa ova tri albuma prešao nije prešao nijedan muzičar u istoriji. Oblikovan katastrofičnim iskustvom, Kejv je poput najiskrenijeg umetnika na svetu ostavio svoje srce u pesmama, a sa njim i svu nadu i sav bol, odlično svestan da jedno bez drugog nikada neće ići.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe