fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci Jedan je Morrissey! - Meso, muzika, James Dean i Eric Cantona

Jedan je Morrissey! – Meso, muzika, James Dean i Eric Cantona

Jedan je Morrissey! Zavodi prelepom muzikom ne tako lepih tema i fascinira brutalnim ali iskrenim izjavama. Rođen je 1959. godine nedaleko od Mančestera (Engleska), a danas mu je rođendan. Ovaj tekst od 10 priča posvećujemo upravo njemu.

10. Odbio da bude u Prijateljima

Tokom snimanja jedne od najpopularnijih svetskih serija – Friends,  Morrissey se našao na setu gde je upoznao celu glumačku postavu. Pre nego što je trebalo da napusti studio pozvan je da učestvuje u jednoj sceni sa Phoebe Buffay sa idejom da zajedno otpevaju pesmu u “veoma depresivnom glasu”. Zatečen na mestu napustio je studio i odbio da učestvuje u epizodi, a kako je on na to rekao: “U roku od nekoliko sekundi izleteo sam napolje i rekao zbogom Holivudu još jednom”. 

Zamislite samo Smelly Cat” u njegovoj izvedbi…

Smelly Cat, Smelly Cat,
What are they feeding you?
Smelly Cat, Smelly Cat,
It’s not your fault

They won’t take you to the vet
You’re obviously not their favorite pet
Smelly Cat, Smelly Cat,
It’s not your fault

9. Opsesija Jamesom Deanom

U intervjuu objavljenom za Melody Maker u novembru 1984. godine rekao je “Nikada nisam mnogo razmišljao o njegovim glumačkim sposobnostima, ali aura oko njega me je uvek fascinirala”. Morrissey je bio toliko opčinjen glumcem da je ostavio dubok trag u njegovoj muzičkoj karijeri i možemo ga povezati sa nekoliko pesama.

  • I Want the One I Can’t Have

Reči kojima reditelj Howard Sachler opisuje Deana “A tough kid who sometimes sleeps on nails” bile su inspiraicija za tekst pesme. Morrissey je to iskoristio, malo oblikovao i na kraju su postale deo pesme.

And I want the one I can’t have
And it’s driving me mad
It’s all over, all over my face
A tough kid who sometimes swallows nails
Raised on Prisoner’s Aid…
  • Shoplifters Of The World Unite

U jednoj od epizoda tv serije Danger! koja se snimala sve do glumčeve smrti 1955. godine, on izgovara  “My only weakness is well… never mind”. Što je iskorišćeno za pesmu “Shoplifter of The World Unite”.

Learn to love me
Assemble the ways
Now, today, tomorrow and always
My only weakness is a list of crime
My only weakness is well, never mind, never mind…

  • Bigmouth Strikes Again

Jedna od najpoznatijih pesama The Smiths koja se našla i na albumu “The Queen Is Dead”, prvobitno je izašla kao singl 22. maja 1986. i odmah se našla u vrhu muzičkih lista na radio stanicama po celoj Velikoj Britaniji, a na omotu singla našla se fotografija glumca kako vozi motor.

  • Suedehead

Nakon što je napustio The Smiths započeo je svoju solo karijeru, a spot za debitanski singl “Suedehead” predstavlja omaž James Deanu. Snimanje je rađeno na teritoriji rodnog grada glumca, Fairmountu (Indijana, SAD), a u spotu se može videti kako Morrissey posećuje njegov grob ili drži kopiju “Malog princa” koja je jedna od omiljenih knjiga glumca. Gotovo sve scene koje se nalaze u spotu su imitacije poznatih fotografija Jamesa Deana koje je radio Dennis Stock.

  • Best… I i Best… II

Na omotima ovih kompilacijskih albuma nalaze se fotografije iz filma East of Eden na kojima se vide Richard Davalos i ruka Jamesa Deana. Ova uloga je jedna od poslednjih na kojima je glumac radio, a za nju je dobio Zlatnog Globusa.

Tu njegova opsesija ne prestaje, 2008. godine kupio je ručni sat na aukciji u vrednosti od 40.000 $ koji je nekada bio u vlasništvu poznatog glumca. Sat je jedan od omiljenih stvari koje je ovaj posedovao, nosio ga je tokom snimanja filma East of Eden i većeg broja radova na samom početku karijere.

8. Knjige posvećene omiljenom bendu, glumcu, sebi…

Pre The Smiths i u vremenu dok je još istraživao sebe na muzičkom planu, napisao je dve knjige u saradnji sa Babylon Books posvećene njegovom omiljenom bendu i omiljenom glumcu. Prva knjiga “The New York Dolls” izdata je 1981. godine, a dve godine kasnije “James Dean Is Not Dead” se našla na policama knjižara i još jedna je u nizu stvari koje ga povezuju sa legendarnim glumcem. 

Nakon toga usledila je duža pauza koja je uglavnom samo rezultat rada sa bendom i popularnosti koju su rapidno stekli. Bilo je potrebno 5 godina do njegove sledeće knjige “Exit Smiling”, koja je izdata godinu dana nakon što su The Smiths prestali sa radom. Pored toga Morrissey ima još dve svoje knjige, autobiografiju i “List of the Lost” koja je izdata 2015. godine.

7. Nekad je i punker bio

Tokom svoje karijere više puta je dokazao da je jedan jedini Morrissey i da je sve što on radi morisijevasto (ako je to reč). Od toga da se ljudi prosto zaljube u njegov rad, preko toga da otkazuje festivale i nastupe, pa sve do zabrinjavajućih izjava kojima kritikuje ono što mu je trenutno “na tepetu”.  

Međutim, od svega toga činjenica da je bio u punk bendu je nekako neshvatljivo i verovatno jedna od najzanimljivih priča koje se mogu reći o njemu. Tokom svog kratkog postojanja Ed Banger and The Nosebleeds imao je nekoliko poznatih muzičara u svom sastavu pa, pored čoveka iz naslova, tu su bili i Billy Duffy (The Cult) i Vini Reilly (The Durutti Column). Svirali su punk i za kratko vreme postojanja objavili samo jedan singl I Ain’t Been to No Music School koji je prodat u 10.000 primera. Tada još nije bio u bendu, ali loš menadžement i slab uspeh pored dobro prodatog singla doveo je do nezadovoljstva i svađe pa ih je Ed Banger napustio i time ustupio mesto Morriessyu. Novi sastav sada je nosio ime The Nosebleeds, a pre nego što su prestali sa radom imali su samo dve svirke.

6. England is Mine

England is Mine je dugometražni film koji predstavlja život Stevena Patricka Morriesseya pre nego što je postao poznat svetu samo kao “Morrissey”. Ime filma je inspirisano pesmom “Still Ill” u kojoj su reči “England is mine, it owes me a living”. Ova muzička drama prikazuje ga kao mladog i krajnje nezadovoljnog pa se i čitava priča se vrti oko njegovog lošeg raspoloženja, oštrog cinizma i potpunog odbijanja da isproba bilo šta što je van njegove male zone komfora. Bilo kako bilo, film se završava tamo gde njegova prava priča počinje, kada okreće novi list i zajedno sa Johnnyjem Marrom osniva The Smiths. Ako vas interesuje taj početak, trk na torente i gledajte film.

5. Kako je upoznao Marra

Taj početak prave priče prikazan na kraju filma kada vidimo Marra kako čuka na ulazna vrata njegove kuće je i početak njihovog prijateljstva. Međutim, upoznali su se tri godine pre toga 31. avgusta 1978. godine kada su zajedno bili na koncertu Patti Smith u Mančesteru. Navodno prva stvar koju je Johnny rekao Mozu, kako ga on privatno zove izvedeno od “misery Mozzery”, jeste da ima smešan glas. 

4. “There Is a Light That Never Goes Out” zamalo nije završila na albumu

Tokom snimanja albuma “The Queen is Dead” nije bio zadovoljan pesmom “There Is a Light That Never Goes Out”, kako je rekao u svojoj biografiji: “Nisam više video vrednost i predložio sam Marru da je ne uvrstimo na album”. Ovaj se na to samo nasmejao i, naravno, odbio te se odustalo od svake pomisli da se ne nađe na albumu, a fanovi The Smiths širom sveta mogu biti zahvalni Marru.

3. Deca, ubistva i pesma

Ni u jednom trenutku u istoriji njegove muzičke karijere, pesme se ne mogu baš opisati kao burne ili vesele sitnice o ljubavi. Obično njegov muzički glas naginje više ka mračnijoj strani života, a pored toga ima dar da iznese tu bolnu istinu koja nam može biti neugodna. Jedna od pesama u kojima se upravo to ističe jeste “Suffer Little Children” u kojima se govori u ubistvima petoro dece od strane neonacističkog para koji je seksualno zlostavljao i ubio decu. 

Jedna je od prvih pesama koje je pisao zajedno sa Marrom, a došao je na ideju za pesmu nakon čitanja knjige koja je upravo bila o događajima oko ubistava, nakon čega je i nastala prva verzija teksta pesme.

Iako je ubijeno petoro dece u pesmi se samo troje spominje: John Kilbride, Lesley Ann Downey i Edward Evans. Ubistva druga dva deteta (Keith Bennett i Pauline Reade) nisu još bila dokazana da su učinjena od strane Myrae Hindley i Iana Bradyja kada je pesma izašla, ali se to dogodilo godinu dana kasnije.

Nakon što je pesma izašla u sklopu albuma “The Smiths” u februaru 1984, tri meseca kasnije je ponovo izdata i našla se na b strani singla “Heaven Knows I’m Miserable Now”. Nekoliko novinskih agencija je prokomentarisalo da je izbor za omot albuma bio takav jer je žena na fotografiji ličila na Myrau Hindley. Nakon prijava rodbine ubijenih na tekst pesme, izdavačke kuće Boots i Woolworths uklonile su album i singl iz prodaje.

2. Fudbalske legende Mančestera – Idol i inspiracija

Kada govorimo o filmu jasno je da je James Dean bio na nedostižnom prvom mestu u Morriseyevom srcu, čak i dalje od filmskog platna, više kao ikona u njegovim očima. Međutim, postoji još “James Deanova” u njegovom životu koji su ga inspirisali na neki način i o kojima neretko priča.

  • George Best – Idol 

Fudbaler Manchester Uniteda i reprezentativac Severne Irske predstavlja jednu od najvećih fudbalskih legendi i ličnosti koje je grad Mančester imao. Kad god je Morrissey pričao o fudbalerima i koliko ih ne voli, uvek se našao tu i George Best za koga je za zapravo imao slabu tačku pa govorio o njemu više kao o idolu. U jednom intervjuu izajavio je: “Fudbaleri su proizvoljno nepismeni i zaglavljeni u svojim dosadnim društvenim jedinicama, sve dok George Best ne progovori i zadirkuje, šali sa svima i tada sve ima smisla”.

Na gostovanju 2006. godine u emisiji The Culture Show na BBC2 izjavio je kako je Best jedan od njegovih heroja za sva vremena. To dokazuje i njegova želja da se iskoristi fotografija fudbalera za omot singla “The Boy With Thorn In His Side”, međutim bend je ušao u pravne probleme oko prava za fotografiju i time umesto Besta na omotu se našao američki pisac Truman Capote.

  • Eric Cantona – Inspiracija

Dok je spremao svoj peti solo album iz svog doma u Londonu, na drugoj strani glavnog grada Engleske još jedan kontraverzni autsajder se spremao da baci senku na engleski fudbal. Izbačen četvri put sa terena u četiri meseca, francuski napadač Eric Cantona krenuo je ka tunelu stadiona Selhurst Park početkom drugog poluvremena pri nerešenom rezultatu. Tome je prethodio čuveni kung-fu udarac u prsa navijača nakon što se čulo ksenofobično zlostavljanje od strane domaćeg navijača. Morrissey je naravno bio oduševljen tim potezom, što je dovelo do toga da se pojavljuje u majicama gde se vidi lik Erica Cantone. Takođe naredne svirke započinjao je sa tamburicom na kojoj je bilo urezano ime fudbalera.

Kako je vreme prolazilo činilo se da njegovo oduševljenje potezom koji je Francuz uradio nije popuštalo ni malo. Pošto je isti čin ili samog Cantonu pominjao više puta, a u autobiografiji je otkrio kako su se sreli u jednom pariskom hotelu godinama nakon incidenta, gde mu se Morrissey nasmešio što jako retko radi, a ovaj se samo hladno okrenuo i otišao. Te je ostao skamenjen i začuđen kako ga nije prepoznao. Veruje se da ga je kung-fu udarac inspirisao za album Southpaw Grammar u kojem se dotakao lepote i brutalnosti sporta i sve to u vreme kada je bio u jeku svoje fascinacije francuskim napadačem, koji je u jednom trenutku elegantno plesao po terenu, a u drugom uništavao kao vandal. 

1. Vegetarijanac i u životu i u muzici

Sa svojih jedanaest godina izbacio je meso iz ishrane pod uticajem svoje majke, koja je bila i vegetarijanka i aktivista protiv lova životinja. Godine 1985. The Smiths su objavili album “Meat is Murder” koji zajedno sa istoimenom naslovnom pesmom nosi jasnu poruku. Pored toga, trudi se da se na njegovim koncertima poslužuje samo vegetarijanska hrana, posebno nakon intervjua 2015. godine sa Larryjem Kingom u kojem je rekao da ide svim silama u veganostvo. Aktivan je član PETA-e i sarađivao je sa njima više puta radi reklamnih kampanja i drugih sličnih marketinških aktivnosti. 

Ne samo što ne jede meso, on ne želi ni da bude bilzu njega, čak i ako to znači otkazivanje nastupa u prostorima gde poslužuju mesne proizvode. Izričit je u tome da ne želi da udiše zrak kojim bi mogao biti “zaražen mirisom životinjskog mesa”. U mnogim slučajevima mesta su udovoljila njegovom zahtevu, dok je u ovim drugim slučajevima stupio na scenu samo da bi od nje odustao, zgrožen mirisom prženog mesa koji se oseća u vazduhu. Pre svog nastupa na Coachella festivalu izjavio je: “Osećam miris paljenog mesa … i molim se Bogu da je ljudsko“.

Srećan rođendan, Morrissey!