-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciHladno pivo: Od sleta izviđača do Taša

Hladno pivo: Od sleta izviđača do Taša

Novi Sad Petrovaradin Hladno Pivo Exit Festival fotografije slike galerija
foto: Nemanja Đorđević

Morala je da se desi pandemija da bi Hladno pivo nastupilo na main stageu, rekao je Mile Kekin sa glavne bine ovogodišnjeg Exit festivala.

Trenutno najpoznatiji aktivni regionalni bend uglavnom je svoje nastupe na ovom festivalu u Novom Sadu imao na fusion bini i to daleko posle ponoći. Dokazali su, ipak, te večeri da im je na glavnoj sceni i mesto, jer su ih sa jednakim entuzijazmom slušali i domaći i strani posetioci.

Trenutno, pankeri iz Hrvatske pripremaju do sada najveći koncert u Beogradu, 21. avgusta na Tašmajdanu.

Tako je valjda sve to krenulo…

A sve je počelo 1987. godine u zapadnom zagrebačkom predgrađu Gajnice kada su se okupila četiri prijatelja Mile Kekin, Suba, Tedi i Zoki. Prvi javni nastup dogodio se sledeće godine, koja se i uzima za godinu početka njihovog postojanja.

Jedna od prvih zamisli za ime benda je bila Kojoti, ali to se nije desilo, jer kako je frontmen Hladnog piva rekao za Balkanrock pre nekoliko godina ipak smo više voljeli pivo od zvjeradi.

U maju 1988. godine, Hladno pivo sletelo je na slet izviđača u rodnom mestu Josipa Broza Tita, Kumrovcu, gde su prvi put svirali pred publikom.

Taj prvi koncert baš više i ne pamtimo najbolje. Ali ima jedna slika koja kola internetom – izgledali smo na bini kao miks metalaca, pankera i slučajnih prolaznika, rekao je davno Kekin za naš portal.

Godine 1992, Hladno pivo nastupilo je kao predgrupa legendarnog sastava KUD Idijoti, a godinu dana kasnije izdali su prvi album, “Džinovski“. I dan danas, svaki koncert Hladnog piva završava se pesmom KUD Idijota “Kad sunce opet zađe”.

Aleksandar Dragaš koji je bio menadžer Hladnog piva u prvim godinama njihovog postojanja, napisao je u autorskom tekstu za “Jutarnji” da je još 1992. godine znao da bi od tih mladih pankera moglo biti nešto.

I tako je i bilo. Već oktobra 1994. godine bili su predgrupa grupi Ramones u Domu sportova na Trešnjevci.

U februaru 1995. godine snimili su drugi po redu album sa nazivom “G. A. D.” na kom su se, između ostalih, našle i pesme “Rigoletto”, “Moralne dileme vlasnika BMW-a” i “Od buđenja do dnevnika”.

U martu 1997. grupa je snimila treći album “Desetka“, sa večitim koncertnim hitom “Ne volim te”, ali i potcenjenijim pesmama poput “Anoreksik” i “Tema je žena”.

Novi zvuk i mali ekrani

Album “Pobjeda” objavili su 1999. godine. Kao potpuna novina na njemu se pojavljuju ska, hevi metal, folk i džez ritmovi. Od tog albuma trubač Stipe Mađor, koji je od 1997. godine bio pridruženi član grupe, postaje stalni član.

Sredinom 2002. godine, Hladno pivo je snimilo himnu hrvatske fudbalske reprezentacije za Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji.

Krajem 2002. godine izašao je album “Šamar” koji je promovisao borbu protiv nasilja u porodici i protiv ugrožavanja ljudskih prava uopšte. U numeri “Teško je ful biti kul (kad si tu)” i spotu za istu sa tog albuma gostovao je bosanski reper Edo Maajka.

U pauzi između dva albuma, grupa je radila muziku za humorističku TV-seriju “Bitange i princeze” u kojoj se pevač i frontmen grupe Mile pojavio u ulozi Saše Erotomana, dok su se ostali članovi pojavljivali kao statisti.

Hladno pivo je komercijala!

U proleće 2007. godine objavljen je album “Knjiga žalbe“, na kom su korišćeni neki novi instrumenti, poput orgulja u pesmi “Kaže stari” i harmonike u numeri “Sreća”. Tada im je prvi put glasno i zameren odlazak u mejnstrim i komercijalu.

Taj osećaj izdaje panka kulminirao je 2011. godine, kada su izdali album “Svijet glamura“.

A onda je usledio sasvim pankerski odgovor na to u vidu stihova imam majicu protiv kapitala, Hladno Pivo je komercijala. Album “Dani zatvorenih vrata” na kom se pojavila pesma “Majica”, objavljen je 2015. godine. Na njemu su opet pankeri iz Gajnica imali svašta reći o trenutnoj društveno-političkoj situaciji, naročito u pesmi “Firma” koja govori o radnicima koji su ostali bez posla nakon privatizacije preduzeća.

Trenutno pripremaju i novi album, a za sada su objavljene pesme “I ovo će proći”, “Kišna nedjelja” i “Carpe diem”.

Nakon toliko godina postojanja i u skladu sa njihovim nazivom, “Ingemar Stenmark iz Gajnica” sa bendom započinje saradnju sa zagrebačkom pivarom “Medvedgrad” i muzičari dobijaju svoj kraft lager, koji se zove, prirodno, “Hladno pivo”.

Šta je nama Hladno pivo?

U više od tri decenije postojanja mogli bismo reći da je Hladno pivo uvek bilo na pravoj strani i da se uvek borilo protiv opštenarodne apatije.

Socijalno-političke komentare servirali su pažljivo upakovane u energične pank aranžmane, šaljući poruke ne samo njihovim tridesetogodišnjim vršnjacima, već i mladima koji se tek upuštaju u pank-rok vode i kojima je neophodno usmerenje koje će sprečiti da ovo balkansko bure baruta jednog dana ponovo eksplodira u haosu netrpeljivosti i ratnog huškanja.

Pjesma ne može promjenit svijet, rekao je Kekin u jednom intervjuu za Balkanrock, ali je dodao:

Može barem malo utjecati na svjetonazor, naročito mladih ljudi. Može ti pomoći da drugačije sagledavaš život, naročito u malim sredinama u kojima je teško biti imalo drugačiji. Muzika neće promijeniti svijet, ali može malčice promijeniti čovjeka.

Bend “malog čoveka”

Ovo je bend sa kojim je rastao region i koji je rastao sa regionom. Onog trenutka kada su vršnjaci Kekina i ekipe napustili studentske domove i našli stalne poslove, tada je i Hladno pivo sa živim u domu k’o bubreg u loju prešlo na ja i tom strašnom junaku gore na oblaku skidam kapu, ali mi duša nije toliko plaha da ću ga voljet’ iz straha.

A pjevali su i nešto ljubavno, ne samo zato što klinke svršavaju na to, već zato što je ljubav, baš kao i buntovništvo, neizbežan deo života malog čoveka, koji je, kako je Kekin u jednom intervjuu za Balkanrock rekao ciljna publika benda, jer svi smo mi maleni kada siđemo sa bine.

Nakon svega toga, Hladno pivo je pre svega koncert – to je skakanje, šutka, bacanje piva u vazduh, pevanje u glas sa osobom do tebe iako se ne znate, ali se savršeno dobro razumete, jer je možda baš i toj osobi stari rekao da joj fale bar neki ideali” – a to je sve što nam je u prethodnih godinu dana nedostajalo.