„Are You Ready for the Country“, recimo da bi vas i Neil sam to pitao, ukoliko biste sa njim razgovarali o Žetvi. E, ukoliko jeste, hajmo onda videti o čemu se radi.

Žetva kao poljoprivredni proces predstavlja kraj ciklusa i rasta u prirodi, nakon kojeg je potrebno sakupiti plodove. Kvaka kod žetve je u tajmingu (stara srpska reč, pitajte bake i deke) kada pokupiti plodove. Vrlo je bitno da žetva bude urađena u pravom trenutku, ni pre, ni posle. Dobra stvar za Žetvu o kojoj danas pričamo jeste što je vreme za nju određivao prirodom dan, ali i prirodi sklon, neumorni Neil Young.

Dovoljno je prošlo od prethodnog solo ostvarenja („After the Gold Rush“, 1970), sastav Crosby, Stills, Nash and Young se zvanično razišao, inspiracija je bila na vrhuncu i bilo je potrebno samo okupiti kantri bend The Stray Gators da bi se ubralo deset savršeno zrelih plodova zabeleženih na albumu „Harvest“, koji je ugledao svetlo dana u februaru 1972. godine.

Neil otvara „Harvest“ onako kako pedeset godina kasnije otvara „Colorado“ ili „Barn“, akustičnom gitarom i usnom harmonikom, s tim što numeru „Out on the Weekend“ prati opor bubanj, koji se proteže kroz svih deset plodova i nagoveštava težinu, u ponekim pesmama i gorčinu tematike.

„Out on the Weekend“, prati pesma „Harvest“, odnosno priča o ženi od koje ćerka odlazi u potrazi za muškarcem, pronalazi više njih, ali ostaje usamljena. Da li je ta mlada žena plod neubran u pravom trenutku, plod koji ostaje samo sa promise of a man, a Neil biva svedok jako pogrešnog shvatanja i odnosa društva prema mladim ženama, ostaje za razmišljanje, ali otvara i sumnju zbog pesme koja sledi.

„A Man Needs a Maid“, nije li jasno sve iz naslova? Nije i ne treba da bude. Problem je o višestrukom značenju reči maid. U prvom delu teksta Young razmišlja da uzme sebi negovateljicu (sobaricu, spremačicu), nekog da mu kuva, pere, sprema i da ode, dok se u drugom delu pita da li će je videti opet, a u zaključku veli to give a love, you gotta live a love, to live a love, you gotta be part of’. Sigurno je dobrim delom Young bio inspirisan vremenom provedenim u bolnici zbog problema sa leđima, a ne seksizom i mačoizmom, no i sam je imao potrebe da objasni reči pesme.

Da nije imao probleme sa leđima pitanje je da li bi ova pesma nastala, ali bi sigurno album izašao godinu dana ranije. Druga jako bitna stvar, muzika. Osetite muzičku težinu ove stvari. Počinje mirno, klavirski, a onda se vrtoglavo uzdiže i pretvara u nešto više od obične kantri pesme. Muzičkoj raznovrsnosti numere doprineo je Londonski simfonijski orkestar, sa kojim je izvedena i „There’s a World“.

Nakon mraka dolazi lajt motiv čitavog albuma – „Heart of Gold“. Zbog te pesme album je poznat, zbog nje je omot poznat, zbog nje Neil Young velik. Muzički poletna, pesma o traganju, traganju za ljubavlju na svojim laganim krilima unosi svetlo u mrak Neilovog razmišljanja. Za ljubav čovek je spreman da pređe čitav svet, svaku prepreku, da kopa duboko i po svojim mislima ne bi li je našao, a potreba za srcem vrednim poput zlata je motiv potrage i motiv sa kojim svaki slušalac može da se poistoveti. Zbog svoje univerzalnosti i jednostavnosti, te posledično lake razumljivosti, ova pesma je velika i nesumnjivo odskače po temi i tonu od ostatka albuma i stoji postojano kao najsvetlija tačka među tamnih deset.

Povratak u mrak – „A Needle and Damage Done“ i „Alabama“. Prva sigurno inspirisana problemom sa zavisnošću Dannyja Whittena, gitariste koji je svirao sa Youngom. Danny nije poživeo ni godinu dana od kada je pesma nastala, a Neil je u trenutku pisanja video da je šteta načinjena. „Alabama“ nosi teret na leđima, teret ropstva, zverstva nanetog Afroamerikancima i institucionalnog rasizma zbog kojeg prvi put na albumu imamo prilike da čujemo režeću gitaru, na koju nas je Neil kasnije navikao.

Da nije bilo pesme „Alabama“ i ranije napisane „Shouthern Man“, svet bi ostao uskraćen za rok klasik – „Sweet Home Alabama“, kojom je Lynyrd Skynyrd s punim pravom poručio – nemojte generalizovati, nisu svi ljudi na jugu rasisti. No, Young je imao potrebe da bude drčan, da kaže šta misli, čak i ako se kasnije pokaje za svoje reči.

U vreme stvaranja i snimanja albuma, mladi Neil je imao 26 godina, a već je bio priznat, poznat i materijalno dobro situiran, toliko dobro da je dve godine ranije (1970) mogao da za 350 hiljada dolara kupi ranč od jednog starijeg gospodina. Razgovori o životu i shvatanje da bez obzira na razlike u godinama, Neil i stariji gospodin imaju iste potrebe nastala je pesma „Old Man“.

Iako muzički blago poletna, ona nosi u sebi dozu nezadovoljstva poput love lost, such a cost ili live alone in the paradise. Taj stari gospodin je izgovorio jednu surovo tačnu rečenicu upućenu Neilu, twenty four and there’s so much more, nije verovatno ni sam bio svestan da će Neil u narednih 50 godina produkovati preko 40 albuma, bezbroj koncerata i turneja.

Tih narednih 50 godina, Neil Young je proveo u konstantnoj borbi sa svojim mislima, sa okruženjem, sa svetom. Bez dlake na jeziku, nije se libio da uđe u konflikt, vrati drogiranog prijatelja sa probe kući, da obrusi dosadnom obožavaocu, da povlači pesme sa platforme Spotify i zagovara podizanje svesti o klimatskim promenama.

Neilova angažovanost je neupitna, kroz plodove kanališe bes, frustraciju, rešenja, ponekad i nemoć, a među svim tim plodovima u njegovom opusu izdvajaju se jednostavne, ljubavne, svakodnevne životne epizode, koje se po tonu izdvajaju od ostatka, svaki od njih Žetvu čini uspešnom, a one sijaju i postaju večne.