fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci Gde je nestao džez sa Nišvila?

Gde je nestao džez sa Nišvila?

Miloš Najdanovićhttps://twitter.com/MiB018
Funkcija: Urednik Sebe vidi kao: Bolno iskrenog sa sindromom Kalimera Moto: "Bez muzike, život bi bio greška" - F. Niče

Kyle Eastwood Band
Pozdravi tatu

Nišvil džez festival kao novinar pratim, i izveštavam sa njega, sada već šest godina. Roker, zaljubljen u džez, vrlo lako sam postao i miljenik ovog niškog brenda. Nikada neću zaboraviti tužnu scenu kada direktor festivala Ivan Blagojević sam namešta čaršafe na Letnjoj pozornici koji „razdvajaju“ tamošnje kafiće od festivala. To je jedna od stvari koja je izazvala prelazak Nišvila na plato u Tvrđavi čime se uvećavaju organizacijski troškovi. Od kada su na novoj lokaciji, festival je vredan titule najbolje džez manifestacije u Srbiji, a opet se unutar i oko njega dešavaju situacije koje su nedopustive, a kojima se niko od medija ne interesuje da govori.

Iako ima titulu sprskog brenda, iz godine u godinu festival ima sve više problema da prikupi sredstva za njegovo održavanje. Ove godine je slavina više nego ikad zategnuta, pa je prvo bilo priče o otkazivanju besplatne, uvodne River bine (Prijatelji Šabanu), a kada je Ministarstvo kulture omanulo da finansijski podrži festival navodno je ozbiljno ugroženo njegovo održavanje, i tada je krenulo neviđeno medijsko spinovanje. Odjednom se pominju imena silnih svetskih muzičara (Hju Lori, Mejsi Grej…) koji zbog nedostatka te finansijske podrške ne mogu da nastupe na festivalu. Hm, festival koji uvek grca sa parama i čiji su najpoznatiji izvođači bili Brand New Heavies, Solomon Burk, Bili Kobam i Kendi Dalfer niotkuda pominje izvođače koji su znatno skuplji. Zapravo se nisu samo pominjali, nego se pisalo kako su oni otkazani. Kako nešto što nije zakazano može da bude otkazano? Na kraju, ogromna podrška medija i publike menja mišljenje Ministarstva da Nišvil ipak zaslužuje taj dodatni novac. Naravno, organizatori se tada javljaju na društvenim mrežama sa objašnjenjem da je sada kasno da ponovo bukiraju ta veća imena.

Hajde sada da malo pričamo o matematici. Organizacija dobrog koncerta je skupa. Treba platiti binu, ozvučenje, osvetljenje, tonca, kamermane, video bimove, projektore, binskog menadžera, obezbeđenje i naravno muzičare – po večeri. To je jedna pozamašna suma novca, sa dosta nula. Naplatom karte očekujete da se jedan deo novca vrati. Festival u okviru platoa gde se naplaćuje ulaz ima dve takve bine – Earth i Sky koje su zaštitni znak Nišvila, dakle, troškovi se dupliraju. Ali, dodajmo na spisak troškova ipak organizovanu River binu dan pred festival, zatim Open, Jam i Welcome bine za sve četiri večeri, binu u Banovini, plus koncerte van Niša u ovoj organizaciji. Daje se ogroman novac da se sve to organizuje, a u okviru komercijalnog programa najveće zvezde festivala su Nouvelle Vague (u smisli najkomercijalnijeg izvođača). Zar ne bi smanjivanje bina i kontrola tolikog širenja festivala značile više novca za dovođenje upravo jednog Hju Lorija, a da ne pričam verovatno i Nore Džouns, Adel, Džoa Kokera i drugih svetskih imena za koje bi ljudi platili kartu? Ako je sve to moguće zašto se i dalje servira osrednji repertoar? Zašto festival koji puca na veliko ne razmišlja veliko u smislu izvođača umesto o kvantitetu bina?

Finansije treba prepustiti nekom stručnijem, a treba pričati o stvarima koje se dešavaju naočigled svima. Festivalske nagrade i dodvoravanje nekome ove godine su dostigle svoj vrhunac. Niški ponos, koji organizatori itekako imaju kada se pomene Beograd, nestaje kada su u pitanju strani muzičari. Nišvil ima neku neobjašnjivu potrebu da deli nagrade pred nečiji nastup. Iako se izbor ko će biti nagrađen uvek radi pred festival, makar iluzije radi je logičnije nekoga za „najbolju džez fuziju“ nagraditi posle njegovog nastupa. Delovaće iskrenije i kao da je dodeljena zato što je te večeri zaslužena, a ne na osnovu nečije impresivne biografije. Ne slažem se sa dobitnicima nagrada, i to jeste subjektivno, ali bi bilo lepo da nekada neki bend u usponu dobije nagradu koja će ga motivisati da gura dalje.

Bruka sa nagradama ove godine nastala je sa Kajlom Istvudom. Voditelj izlazi na binu da najavi njegov nastup, ali iz nekog razloga čita biografiju Klinta Istvuda. Mora da se šalite? Njegov sin ima bogatu džez karijeru i dovoljno je izgradio svoje ime, a uostalom i hedlajner je festivala, i treba o njemu da se priča, ne o njegovom ocu. Vrhunac je kada Kajlu nije uručena nagrada, nego njegovom ocu (koji nije prisutan) za doprinos džezu. Kao da mu je lupljen šamar time što on preuzima ulogu kurira.

Kada je u pitanju sam džez, njega je ove godine najmanje bilo. Festival koji je ranijih godina bio poznat po dovođenju bendova koji sviraju etno, eksperimentalni ili fri džez ove godine su bili vrsta na ivici izumiranja. Šta se desilo sa umetnošću? Ako se prelazi na komercijalu onda neka se radi to mnogo kvalitetnije. Na kraju je ispalo da su Deca Loših Muzičara, kao rok bend imali jednu od najboljih atmosfera na džez festivalu. Vrhunac neukusa je bio u sredu na „Prijatelji Šabanu“ kada je u završnici umesto džez trube bio „Guča stil“ pa su ljudi igrali kolce.

Da ne ispadne ovo samo kritika festivala, staću na njihovu stranu po pitanju izjava Sergeja Trifunovića. Popljuvao je javno festival koji je upravo zbog problema sa kafićima iseljen sa Letnje pozornice. Nišvil nije Exit koji ima zakupljenu celu Tvrđavu. Privatni lokali ako ne žele, niko ih ne može naterati da se solidarišu. Čak i na Petrovaradinu pa se čuje ne-festivalska muzika iz nekih lokala. Ne bi bilo loše da se ovaj glumac jednom u životu informiše o nečemu pre nego što otvori usta.

ser_gej
Ulaz na koncert u velikom stilu