Ako bi smo išli unazad kroz istoriju u vreme kada je savremena muzika počela da uzima oblik i danas prepoznatljivu formu, vratili bi se na neki mali gig, verovatno u Britaniju, moguće u Mančester. Jedan takav gig je bio i nastup Sex Pistolsa u Lesser Free Trade Hallu 1976. Ovaj nastup se odlikovao svojom sirovošću i nedostatku granica između slušaoca i izvođača, jer kao i na svim gigovima garažnih bendova tog vremena „stejdž jednostavno nije bio stvar, svi smo bili na istom levelu“. – Iggy Pop
Ovaj maleni nastup u sali okupljanja Lesser Free Trade Hall je u svom sabranju imao ne više od 80 prisutnih među kojima su bile i neke prominentnije ličnosti poput Peter Hooka i Ian Curtissa, Mark E. Smitha, Morrisseya, članova benda Buzzcocks, legendarnog producenta Martin Hanetta, Tony Wilsona koji je osnivač Factory Recordsa i noćnog kluba Hacienda, kao i Mick Hucknalla iz grupe Simply Red. Ovi ljudi će oblikovati mančestersku indi scenu, a kasnije i moderni zvuk britanskog popa.
Dakle eksplozija malih gigova u malim prostorima je kompaktna, ali odjek je magnitudalno veći i nastavlja da odjekuje mnogo godina kasnije. Zbog čega i razlog današnjeg teksta u kojem ćemo govoriti o zaštiti malih prostora, esencijalnosti malih gigova kao i o saradnji Kvake 22 sa novonastalom evropskom organizacijom za zaštitu i očuvanje gorepomenutih kulturnih prostora, EEnlarge Europe.
EEnlarge Europe je evropski kulturno-društveni projekat, nastao u cilju očuvanja manjih, nezavisnih i skvotiranih kulturnih centara širom evrope. U jeku džentrifikacije „napuštenih“ i od strane grada neutilizovanih prostora, ova mala mesta sve više i više nestaju sa kulturološke mape. Najaktuelniji primer je BIGZ koji je godinama bio kulturno-umetnički hub Beograda, sadržeći ne mali broj muzičkih studija, prostor nezavisnog pozorišta „Plavo Pozorište“ i čak prostor za speleologiju „Bolderana“. Kvaka 22 je nedavno najavila svoje učešće na svom prvom evropskom projektu pod nazivom EEnlarge Europe u saradnji sa još četri koncertna mesta iz četri istočnoevropske zemlje koja su Channel Zero iz Ljubljane, Zentropia iz Sente, Nappali iz Pečuja (HU) i Cafe Moszkva iz Velikog Varadina (RO). Ciljevi EEnlarge Europe projekta su stvaranje novih, dugoročnih partnerstava sa sličnim klubovima, kao i pronalaženje zajedničkih rešenja za slične probleme koji se javljaju u ovakvim organizacijama.
Ovim povodom, odlučili smo i da upitamo kordinatorku Kvake 22 na ovom projektu, Lauru Ferrero, kakva je njegova budućnost i šta sve možemo da očekujemo.
BR: Kako je počela vaša saradnja sa EEnlarge Europe?
Laura: Stupili smo u kontakt zahvaljujući Miranu Rusjanu iz kompanije Moonlee Records . Onda je kontaktirao Eszter Decsi. Ona je naš mađarski koordinator iz Budimpešte i ona je bila impuls svega! Iako smo Nika iz Channel Zero-a i Tamasa iz Zentropije upoznali na festivalima sa kojima sarađuju i organizuju MENT i Malomfesztival (Festival Vetrenjača).
BR: Šta je EEnlarge Europe?
Laura: EEnlarge Europe je zajednički projekat koji izvodi pet muzičkih mesta iz četiri različite zemlje jugoistočne Evrope. Biće to serija konferencija koje će ugostiti različiti partneri kako bi se uspostavili dugoročni projekti u svim prostorima ovih učesnika. Takođe, imaćemo još četiri saveznička mesta koja tek treba da se najave.
BR: Koji je cilj projekta?
Laura: Cilj nam je da povećamo prepoznavanje malih muzičkih objekata prema lokalnim stvaraocima, politika kroz kampanje za štampu i kroz predstavljanje uspešnih javno-građanskih partnerstava i njihovih koristi za lokalnu kulturu uopšte. Takođe imamo za cilj da razvijemo održivu šemu za podršku lokalnim umetnicima u usponu, posebno u kriznim vremenima.
BR: Da li postoji apel na sadašnje zakone o skvotiranju koji su kod nas vrlo nepovoljni?
Kako smo jedina članica EEnlarge Europe koja zauzima napušteni prostor, ovo nije glavna stvar o kojoj se radi. Međutim, definitivno ćemo podići svest o nedostatku prostora za stvaraoce, što uveliko utiče na naš regionalni kulturni pejzaž. Na primer, samo situacija sa BIGZ-om mogla bi biti jedan od glavnih fokusa misije ovog projekta u Beogradu, jer je to pitanje vrlo jasno, razumljivo ne samo za umetnike pod uticajem, već i za širu javnost.
