Prošlog vikenda je u Sremskim Karlovcima održan završni koncert druge generacije Rok kampa za devojčice, a ja i dalje ne mogu da saberem utiske, što je valjda glavni pokazatelj da je događaj kome sam prisustvovala važan i da o njemu treba što više da se govori.
Autor: Katarina Mitić
Za one koji nisu upoznati, projekat Rok kamp za devojčice je jedinstveni kamp na ovim prostorima koji okuplja devojčice koje žele da nauče osnove sviranja gitare, bas gitare, bubnjeva i klavijatura. Osmišljen je tako da 7 dana sa devojčicama intezivno rade mentorke – mlade muzičarke, uz čiju pomoć učesnice formiraju svoje bendove, sa kojima nastupaju na koncertu poslednjeg dana kampa.
Drugi Rok kamp za devojčice je i ove godine trajao sedam dana, od 25. juna do 1. jula i okupio je 31 devojčicu uzrasta od 10 do 14 godina iz 13 različitih mesta u Srbiji: Beograda, Novog Sada, Lazarevca, Obrenovca, Sremske Mitrovice, Vršca, Kovina, Žablja, Knjaževca, Blaca, Jagodine, Sokobanje i Smedereva.
Ove godine. organizatorke su rešile da mesto održavanja kampa “pomere” malo severnije (prvi Rok kamp je bio organizovan na Avali), tako da je drugi Rok kamp za devojčice održan u Sremskim Karlovcima, što se pokazalo kao odličnan potez. Ne mogu baš svi da se pohvale da su vežbali sa svojim bendovima u čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji, a to je učesnicama drugog Rok kampa bilo omogućeno. Devojčice su bile smeštene u Ekološkom centru “Radulovački”, gde su u popodnevnim terminima, nakon nekoliko sati sviranja instrumenata imale priliku da prusustvuju edukativnim radionicama koje će sigurno neke od devojčica dugo, ako ne i zauvek pamtiti zbog fenomenalnih predavačica i predavača od kojih su imale priliku da nauče dosta toga o drugarstvu, ponašanju među vršnjacima, javnom nastupu, loopingu, pevanju, komponovanju, pisanju tekstova, istoriji muzike, muzičkom novinarstvu i muzičkim festivalima.
Nije moguće pisati o ovom kampu, a ne pomenuti mentorke, koje su bile sjajne i predane i sa devojčicama 7 dana radile kako bi im pokazale da je sve moguće kada je muzika, ali i sve ostalo u životu u pitanju. Mentorke koje su posvećeno i entuzijastično radile ove godine sa njima su Anja Tvrtković i Jelena Mihić, basistkinje, Tijana Milivojević i Mina Stojanović, gitaristkinje, Isidora Dimić i Marija Nikolić, klavijaturistkinje i bubnjarke Biljana Šunjka i Selena Simić, ujedno i vođa mentorskog tima i od nedavno članica Upravnog odbora Svetske mreže Rok kampova za devojčice (Girls Rock Camps Aliance – GRCA). Pored pomenute Selene Simić, organizatorski tim čine Olga Boškov, Tatjana Nikolić, Tamara Kojić, Maša Peruničić, Sandra Nikolić i moja malenkost. Mislim da bi za deo o mentorkama i organizatorkama Rok kampa mogao slobodno da se napiše još jedan tekst, ali o tome nekom drugom prilikom.
Završni koncert ovogodišnje generacije Rok kampa za devojčice je posebna priča, zato što odavno na jednom mestu nisam videla toliko “rokerske” energije, a tu energiju su prvenstveno širile devojčice koje su izlazile na binu i bodrile jedna drugu tokom čitavog koncerta. Podsetiću da su neke od njih po prvi put uzele instrument u ruke prošlog ponedeljka (čitaj dalje – samo 6 dana pre svog prvog javnog nastupa), a da su se na bini i oko nje ponele profesionalno kao da to rade svaki dan. Publika je zajedno sa devojčicama koje su bile podeljene u osam bendova pevala dobro poznate hitove u glas tokom čitavog koncerta!
Projekat Rok kamp za devojčice je važan na toliko nivoa, i iako to možda zvuči pretenciozno kao naslov ovog teksta, iskreno mislim da su ove devojčice te koje će promeniti svet. Malo po malo, sa instrumentima u rukama i muzikom kao najjačim sredstvom, dobra energija će se proširiti i privući samo još više ljudi koji će uvideti da se u ovakvim projektima nalazi ono što zovemo “bolje sutra”. Možda je malo lično, ali drugačije ne može ni da bude, pošto je pisano iz perspektive nekog ko je na Rok kamp za devojčice ponosan i kao žena i kao pojedinac.
