-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članci"Dan kada je umrla muzika" - Najpoznatije rokenrol avionske nesreće

“Dan kada je umrla muzika” – Najpoznatije rokenrol avionske nesreće

Dan kada je umrla muzika

U današnje vreme, kada bendovi odlaze na turneje u zakupljenom kombiju, svom automobilu, čak i javnim prevozom ili autostopom, zvuči potpuno neverovatno što su nekada davno rok muzičari leteli čarter letovima između koncerata. Danas to ne možete, osim ako ste neverovatno bogati kao Metallica ili imate pevača kao ličnog pilota, kao što je to Bruce Dickinson.

I zaista, sve je gotovo isto kao što je ekranizovano u mnogim američkim filmovima; sve što je potrebno jeste menadžer iz izdavačke kuće dovoljno organizovan i autoritativan da vas praktično natera na ispunjavanje ugovorne obaveze. Nažalost, cenu za takav luksuz su ponekad same zvezde plaćale svojim životima, a to je godinama kasnije neretko navodilo mnoge druge da se, ipak, drže što bliže zemlji i da se, osim ako ne postoji preka potreba, više uzdaju u točkove svojih tour-autobusa.

The Day the Music Died – Buddy Holly, Ritchie Valens, The Big Bopper (3. februar 1959)

Prva i možda najpoznatija avionska nesreća u istoriji pop kulture i rokenrola (ako izuzmemo misteriozni nestanak džez legende Glenna Millera iznad Lamanša u zimu 1944. godine) desila se tokom turneje ova tri pionira rokenrola u Sjedinjenim Državama. Suočeni sa nebuloznim planom njihovog promotera da dan za danom skaču na različita mesta između Pacifika i Atlantika, Buddy Holly (22), Ritchie Valens (17), Big Bopper (28) i članovi njihovih bendova su praktično putovali sve vreme trajanja turneje, osim ta dva-tri sata kada su nastupali.

Uslovi su bili prilično nehumani. Prelazeći dnevno ponekad i do hiljadu kilometara, iscrpljeni i neispavani, posle par dana njih nekoliko je zaradilo kijavicu usled celodnevne vožnje po ciči zimi u kombiju bez grejanja. To je nateralo Buddyja da, nakon nastupa u mestu Klir Lejk u Ajovi iznajmi mali avion koji će barem trojicu frontmena za kratko vreme odbaciti do Farga u Minesoti i dati im noć odmora pred naredni nastup već sutradan u Murhedu. Legenda kaže da su, zapravo, po sistemu pismo-glava odlučili ko će putovati u avionu, a ko u kombiju. U noći između 2. i 3. februara 1959, usred mećave, poleteo je avion i srušio se samo par kilometara od aerodroma u kukuruznom polju. Niko nije preživeo nesreću.

Maria Elena, tek venčana supruga Buddyja Hollyja, saznala je preko radija za sudbinu svog ljubljenog i momentalno pala u šok, što je dovelo do spontanog pobačaja. Tek od tada je uvedena praksa da se loše vesti prvo javljaju najbližima, pa tek onda obaveštavaju mediji o identitetima žrtava.

Ovom događaju je posvećeno nekoliko dokumentarnih i biografskih igranih filmova, a omaž svojim poginulim herojima odali su i muzičari Mike Berry sa pesmom “The Story of Buddy Holly” koja je dospela na 24. mesto liste u Ujedinjenom Kraljevstvu pre nego što je zabranjena na BBC-u kao “previše morbidna” i Don Mc Lean sa svojim hitom “American Pie” kojim je događaj i zvanično dobio naziv “dan kada je umrla muzika”.

Otis Redding (10. decembar 1967)

Jedan od najboljih pevača u istoriji američke muzike, r’n’b i soul legenda Otis Redding, imao je samo 26 godina kada je snimio svoj najveći hit “(Sittin’ On) The Dock of the Bay“, a samo tri dana kasnije otišao u istoriju i legendu. Praktično neumoran, za samo tri dana imao je tri zapažena nastupa u Klivlendu, uz jedno pojavljivanje u američkom TV šou programu Upbeat. Odmah sutradan trebalo je da sa svojim pratećim bendom Bar-Kays nastupi čak u Viskonsinu. Niko nije uspeo da ih zaustavi u nameri – niti savet velikog kolege Jamesa Browna da ne leti u tom avionu, niti užasno vreme sa obilnom kišom i gustom maglom. Nadomak samog odredišta, grada Medison, pilot je zatražio od kontrole leta dozvolu da sleti, ali nekoliko trenutaka kasnije avion se srušio nasred jezera Monona. Jedini preživeli iz benda i sa celog leta, trubač Ben Cauley, spavao je prilikom strmoglavog pada. Probudio ga je glas saksofoniste Phalon Jonesa kako vrišti “o, ne”, a zatim je zatekao sebe kako se drži za sedište raspadnutog aviona u vodi. Budući da je bio neplivač, nije bio u stanju da pomogne nikome od svojih saputnika.

Narednog meseca, pa i godine, posthumno je izašla gorepomenuta pesma i brzo postala, ironično, njegov prvi No.1 hit, kao i prvi posthumni broj jedan u istoriji Sjedinjenih Država. Album pod istim nazivom postao je prvi posthumni album ikada koji je došao do prvog mesta ostrvske liste.

Lynyrd Skynyrd (20. oktobar 1977)

U leto 1977, jedan većma platinasti rok bend iz Amerike pod imenom Aerosmith, tražeći pravu kompaniju i avion za svoju nadolazeću turneju, odbio je ponudu jedne ne baš pouzdane kompanije sa ne baš pouzdanim avionom. No, dok jednom ne svane drugome ne smrkne, tek ako je to spasilo živote Tylera i ekipe, onda je zasigurno koštalo života jedan drugi jednako mlad i platinast bend.

Lynyrd Skynyrd su se već etablirali u zvezde svojom epskom i kontraverznom kompozicijom “Free Bird” (ili je obožavaš ili joj se podsmevaš), kao i himnom južnjačkog roka “Sweet Home Alabama“. Petim albumom “Street Survivors“, objavljenim 17. oktobra 1977. godine, pucali su na dupli platinasti tiraž. Bog nije imao takve planove prema hipi južnjacima, te im je u tri dana poturio tu istu krntiju od aviona koju je probao uvaliti i Aerosmithu. Tako su 20. oktobra 1977, nakon koncerta u Grinvilu, Južna Karolina, poleteli ka Baton Ružu tek da bi aterirali u šumetine usred ničega, negde blizu granice Misisipija i Luizijane.

Pevač Ronnie Van Zant (koji je pritom survavanje aviona bez benzina dočekao nevezan, na podu, kuntajući), gitarista Steve Gaines, bek-vokal Cassie Gaines (koja je pritom odbijala da se ukrca u avion dok je Van Zant nije konačno ubedio), njihov menadžer Dean Kilpatrick i pilotski duo izgubili su živote, dok je osakaćeni klavijaturista Billy Powell kasnije čak tvrdio kako je Van Zant iz tog aviona pri sudaru izleteo kao metak i skucao glavom o drvo.

Ostali, teško povređeni, ostali su zarobljeni u jezerskom ritu odakle su morali nekako da se dopentraju uz strmu i šest metara visoku obalu. Legenda kaže, da je tako unezverene čupavce koji su se praktično četvoronoške dogegali do prve farme primetila grupa lokalnih hilbilija i zapucala na njih. To, naravno, nije bila istina, ali legenda je uvek paprenija od istine. Istina kaže da se grupa preživelih podelila na pola kako bi jedni dozivali pomoć sa obližnjeg puta dok su drugi krenuli ka imanju odakle im je prvobitno i pružena pomoć.

Takva tragedija prekinula je karijeru Skinarda, ali se ona nastavila deset godina kasnije u krnjoj postavi i sa dosta pompe i legalnih razmirica oko pitanja da li uopšte imaju pravo da i dalje koriste to ime i stiču slavu na krilima palog aviona.

Randy Rhoades (19. mart 1982)

Možda najbizarnija i najneverovatnija avionska tragedija ikada zabeležena u istoriji rokenrola, desila se tokom turneje Ozzyja Osbournea koja se sprovodila – na točkovima. Kako se to moglo dogoditi? E, to je teško objasniti, ali je mnogo lakše opisati sve. Noć ranije je, nakon svirke u Noksvilu, Tenesi, gradu Svetske izložbe, na putu u tur-autobusu gitarista Randy Rhoads lerao Ozzyja zbog teškog alkoholisanja da bi mu naposletku rekao: “Jednog dana ćeš ubiti sam sebe”.

Pa, jutro nakon, stali su na privatnom imanju na Floridi, nadomak Orlanda, da srede erkondišn dok su mnogi među njima, pa i sam Osbourne, spavali i vegetirali. Sam Bog nikako ne može objasniti to drugačije osim obznaniti da je Šejtan ušao u vozača autobusa Andrew Aycocka, usput i registrovanog pilota. Maltene je “drpio” mali poljoprivredni avion sa poljančeta u sklopu kompleksa u kom su se zaustavili i povukao sa sobom na vožnju klavijaturistu Dona Aireya i tour menadžera Jakea Duncana. Tokom prvog leta pokušavao je da se približi samom autobusu kako bi ga što bliže nadleteo i uplašio bubnjara Tommyja Aldridgea. Zatim je sleteo, uhvatio u drugi krug šminkerku Rachela Youngblood i gitaristu Randyja Rhoadsa, a potonji pritom nije uspeo na isto da nagovori basistu Rudyja Sarzoa koji je, na sopstvenu sreću, odlučio da ipak još malo odspava.

Iako je prvobitno obećao da neće izvoditi vratolomije, tokom drugog leta manevri manitog pilota su postajali sve bliži dok se to nije pretvorilo u doista blizak susret u kojem je uspeo krilom zakačiti krov autobusa i zatim se raskotrljati po poljani i eksplodirati. Dok su bunovni i prepadnuti članovi benda i ostala ekipa spavača pokušavali da uopšte skapiraju šta se desilo, troje članova posade bili su već na mestu mrtvi. Lokalna vatrogasna brigada pojavila se pola sata posle nesreće i ugasila je to zgarište. Tek obdukcijom i uzimanjem uzorka iz zuba, ustanovljen je identitet Randyja Rhoadsa.

Kasnije su izašli i prvi rezultati istrage koji su dokazali izjavu basiste Sarzoa da su emotivna nestabilnost, kokainska zavisnost i hronična neispavanost pilota/vozača uticale na rezultat ove sulude zajebancije. U Aycockovom sistemu zabeleženo je prisustvo velike doze kokaina.

Ricky Nelson (31. decembar 1985)

Onako kako je ova priča možda i počela, poslednjom numerom na nastupu Buddyja Hollyja “Rave On” u noći pred nesreću, završava se ovde, na koncertu rokabili šoumena Ricka Nelsona, istom numerom. Prethodno je, iako sa velikim strahom od letenja, odlučio kupiti privatni avion, i to baš onaj čiji je prethodni vlasnik bio Jerry Lee Lewis, nesuđeni kralj rokenrola. Iako je avion bio star i tehnički neispravan, to nije sprečilo Nelsona da, pred poletanje, odsvira baš tu pesmu. Moguće da je usput u avion poneo i crnu mačku i slomljeno ogledalo.

Rezultat je bio prilično jasan i očekivan. Eksplozija jednog grejača i požar koji je nastao uzrokovali su da se avion sruči posred kravljeg pašnjaka i ostavi na mestu mrtve sve članove Nelsonove prateće ekipe, uključujući i njega. Jedine dve preživele osobe su piloti aviona koji su, kako se objasnilo, u poslednjem trenutku iskočili iz aviona, mada su pritom ostali teško ugruvani. Kao zvaničan uzrok nesreće potvrđen je kvar na avionu.

Iako se danas rokeri ne voze avionima već automobilima u najvećem broju slučajeva – opasnost vreba na svakom putu! Vozite trezni, nesreće se najčešće dešavaju na putevima (Zijo i deo prve postave Crvene jabuke), ne pokušavajte da se sprijateljite sa lokalcima i, što je najbitnije – ne pokušavajte da vozite avion! Ne izazivajte sudbinu i sve će biti u redu. Živi bili i sa srećom!