-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciBudućnost iz prošlosti: 50 godina albuma Meddle

Budućnost iz prošlosti: 50 godina albuma Meddle

townsquare.mediaKraj oktobra tekuće godine, tačnije 31. oktobar, za globalnu rok scenu i mnoge iskrene ljubitelje i prave poznavaoce večne muzike, bio je veoma značajan datum ‒ planetarno poznati album „Meddle“ , legendarnog engleskog rok benda Pink Floyd, napunio je 50 godina!

Malo je toga što je ostalo neispričano o ovom čuvenom albumu koji je obeležio svoje tvorce, obožavaoce i čitavu (muzičku) epohu. „Meddle“ , nastao 1971. godine prošlog veka kao šesti studijski album od strane tada mladog ali već prepoznatog ekscentričnog rok benda, bio je ambiciozni muzički eksperiment u kom su članovi benda stvarali muziku koristeći različite instrumente (nekada i predmete) i ukrštajući raznovrsne prirodne i veštačke zvukove. Takav inovativni i, pre svega, hrabri pristup razrađen tokom stvaranja ovog albuma će u narednim decenijama postati zaštitni znak Pink Floyda, zauvek originalan i nedostižan za mnoge slučajne ili namerne plagijatore.

Uprkos svojim sredovečnim godinama i muzičkim pravcima koji su se polovinu veka pored njega smenjivali, „Meddle“ je i danas dominantan primer uspešnog spoja talenta, ideje i realizacije. Album predstavlja sve što i sam Pink Floyd ‒ on je istovremeno izazivački i sanjarski, bajkovit i vizionarski, agresivan i utešan, moderan i retro, a ponajviše vanvremenski.

Na zlatnu godišnjicu ovog antologijskog dela može se, sada već sa istorijske distance, primetiti da su njegovi autori Roger Waters, David Gilmour, Richard Wright i Nick Mason stvarajući „Meddle“ nehotice stvorili i sopstveni identitet od kojeg su u godinama koje su dolazile samo povremeno odstupali. Tako je ovaj album, nakon par godina kreativnog lutanja benda zbog odlaska jednog od osnivača, Syda Barretta, iskristalisao prepoznatljivi pinkfloydovski pečat koji se ogledao u elektronskom melodičnom zvuku i koji je (kao što se pokazalo) bio odlična uvertira za komercijalniji i široj publici poznatiji „The Dark Side of the Moon“.

Iako na momente sličan prethodnom albumu „Atom Heart Mother“, „Meddle“ je, ipak, zreliji, ozbiljniji i sadržajniji, sa upadljivim uticajem Rogera Watersa. „Meddle“ je zasigurno označio stilski zaokret i preobražaj Pink Floyda. Grupa je otpozdravila psihodelični rok i ovim albumom stvorila začetke progresivnog roka kao žanra. Centralna i završna tema albuma je 23 minuta dugačka numera „Echoes„, dok njoj prethodi pet, po prirodi srodnih i svojevrsno instrumentalnih, pesama u nizu ‒ „One of These Days„, „A Pillow of Winds„, „Fearless„, „San Tropez“ i „Seamus„.

Meddle je, baš kao i bend od kojeg je potekao, za generacije simbol neprolaznosti istinski kvalitetnih umetničkih vrednosti. Istrajao je tokom nemilosrdnog protoka vremena i preživeo savremene muzičke izazove koji su mnogo toga (o)čistili za sobom. Uprkos postojećim trendovima i modernoj tehnologiji, ovaj album svojim (davnašnjim) specijalnim efektima iznova uspeva da nove naraštaje provocira na pažljivo slušanje, da se umili svakim narednim akordom i rifom, da očara harmoničnim vokalima i da ostavi trajni utisak ‒ bez obzira na to da li je slušalac muzički znalac ili laik, ekspert ili amater.

Čak i oni nenaklonjeni muzičkom žanru i atmosferi kojom album odiše, saglasni su sa tim da je reč o inteligentnom rok remek delu. Moglo bi se, naravno, u eri novog zvuka kritički osvrnuti na pojedine delove pesama ili čak na čitave pesme sa navedenog albuma. Međutim, veličanstvena muzička ekspedicija kao što je album „Meddle“ i kolosalni muzički titan kao što je grupa Pink Floyd to nikako ne bi zaslužili. Naprotiv, baština koju su ovom svetu ostavili je neprocenjiva za budućnost, a svakako podjednako vredna i inspirativna danas kao što je bila i pre pedeset godina.

Neka eho nastavi da odjekuje!