-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciBrian Jones - Ne sudite preoštro o njemu

Brian Jones – Ne sudite preoštro o njemu

brian jonesHajd’ sad budite iskreni. Da vam neko postavi pitanje, koja vam je prva asocijacija na The Rolling Stones, šta biste mu rekli? Jagger, Richards, isplaženi jezik, zar ne? Logično i razumljivo. Prošlo je preko pola veka od kad nas je napustio čovek koji je zakotrljao priču, a danas mu se vraćamo zbog njegovog rođendana. Zlatni dečače, srećan ti rođendan!

Poslednjeg februarskog dana 1942. godine u Čeltenhamu rođen je Lewis Brian Hopkin Jones ili kraće Brian Jones. Kao najstarijem od troje dece u dobrostojećoj porodici srednje klase (imao je dve mlađe sestre od kojih je jedna preminula kad je Brian imao tri godine) bilo mu je prvom namenjeno da nasledi talenat i interesovanje za muziku od roditelja. Brianov otac je bio profesor klavira, majka je takođe svirala klavir, ali i orgulje u lokalnoj crkvi. Kao jako mali bio je okružen instrumentima i klasičnom muzikom, zbog čega uopšte ne čudi što je jako brzo savladao saksofon, klarinet, klavir i gitaru koje je svirao u školi. Školu napušta sa sedamnaest godina i dolazi u London u kojem kreće njegova upečatljiva, ali kratkotrajna muzička priča.

Brian Jones je bio bluz muzičar, ali i vrsni instrumentalista, koji je interesovanjem i talentom da savlada muzički instrument često izlazio iz tradicionalnih i veoma uskih bluz okvira. Po dolasku u London sa Paulom Jonesom formira sastav Roosters, koji ubrzo napušta i ustupa mesto ni manje, ni više nego Ericu Claptonu. U potrazi za bluz bendom Brian daje oglas u novinama maja 1962. godine. Odaziv na taj oglas stvorio je Rolling Stonese.

Stonesi su počeli sa obradama bluz standarda. Njihov bluz obeležilo je Jonesovo sviranje slajd gitare i usne harmonike, posebno izraženo u obradi numere „Little Red Rooster“. Mick Jagger je pored sebe imao najboljeg učitelja usne harmonike, poslušajte.

Preko bluz obrada do autorskih numera, Stonesi su počeli da se muzički i lirski izražavaju. Broj korišćenih instrumenata u pesmama se povećavao zahvaljujući Brianu, ali ništa iz njegovog pera nije izlazilo, već su, zahvaljujući menadžeru Andrew Loog Oldhamu, autori bili Svetlucajući blizanci, Jagger i Richards. Jedna od retkih stvari u kojima je potpisan ceo bend, pa i Brian Jones jeste akustična stvar „Play With Fire“.

Stonesi su se zaigrali sa vatrom. Bend je napredovao, postajao je veći i bogatiji. To im je omogućilo lagodniji i zaseban život. Richards, Jagger i Jones nisu morali više biti cimeri, mada se period u prljavom i neurednom stanu smatra ključnim u stvaranju muzičke kohezije koju je bend imao, dok je socijalnu vremenom gubio. Brian se zbog svoje uloge u stvaranju benda ponašao kao menadžer, te je prilikom zakazivanja svirki uglavom tražio za sebe koju funtu više od ostatka benda. Imao je potrebu da se istakne. Nesvesno, isticao se mnogo značajnije na traci, nego u odnosu sa članovima benda. Na sitaru, da svirao je i sitar, Brian je odsvirao jednu od najpoznatijih Stones melodija.

Svet oko Briana bivao je tamniji. Posledica Oldhamove (Andrew Oldham je pritom bio mlađi od svih članova benda) odluke da Jagger i Richards, drugari iz detinjstva, budu okosnica autorskog dela Stonesa, po Briana je bila pregruba. Osećao je da gubi svoj bend, da ono što je on stvorio, okupio, imenovao po pesmi Muddyja Watersa, ne pripada više njemu. Uz slavu koja ga je pratila i bogatstvo koje je stekao nakon velikog broja svirki i nekoliko albuma, dostupni su mu bili halucinogene droge, poput LSD-a, alkohol i društvo viših slojeva. Tako je upoznao i Anitu Pallenberg, modela i glumicu. Proveo je dve godine sa njom, a u tom periodu doživljavao je svoje muzičke uspone i ljudske padove. Znao je da bude ljubomoran i grub prema Aniti, dok je muzički znao na istoj traci da se izrazi na klaviru i finim, drvenim, muzičkim instrumentima, koji bi nas sa ovih prostora najpre podsetili na frulu i flautu.

Svoju nemoć u promenjenim okolnostima nije znao drugačije da izrazi nego samodestrukcijom i izlivima besa. Anitu mu je nakon jednog putovanja preoteo njegov prijatelj i bandmate Keith Richards. Možete samo misliti kao je to uticalo na već ranjenog Briana. Prema mišljenju Keitha, on je spasio Anitu. Sa druge strane, Brian nije dobijao pomoć i potrebnu podršku. Jako je zanimljivo što jedan ovakav ljudski talenat zna kvalitetno da se muzički izrazi, pa i na instrumentu zvanom marimba u numeri koju sledeću slušamo, a da toliko nije funkcionisao u svom društvenom okruženju. Hteo je sve da ima pod svojom kontrolom, ali je konce sve više gubio.

To je dovelo do otuđivanja i udaljavanja od benda. Na probe je dolazio u jako lošem stanju što ga je onemogućavalo da svira. Navodno je toliko bio loš, da su mu gasili pojačalo na probama. Tada su počele i njegove muke sa zakonom. Hapšen je zbog posedovanja. Zbog njegove nesrećne situacije, za koju nije jedino on odgovoran, neminovan je bio razlaz sa bendom. Prema pisanju medija Brian je izašao iz Stonesa kako bi započeo solo karijeru, a zapravo je bio izbačen pred američku turneju jer su smatrali da zbog svog psihofizičkog stanja i problema sa zakonom nije u poziciji da svira, ni da dobije neophodne dozvole za sviranje na američkom tlu. Najbliže njegovoj solo ploči i njegovom muzičkom stvaralaštu možemo čuti u muzici za film „A Degree of Murder“, koju je napisao 1967. godine. Glavna glumica u filmu bila je Anita, tada i dalje njegova devojka, a on tada i dalje član The Rolling Stones.

Pored jako zapaženog i muzički raznovrsnog izraza u Stones pesmama, Brian je imao svoje trenutke i na trakama drugih sastava. Svirao je saksofon u pesmi „You Know My Name (Look Up The Number)“ sastava The Beatles, ali i udaraljke, odnosno vibraslep u obradi pesme Boba Dylana „All Along The Watchtower“ Jimija Hendrixa. Obratite pažnju. Je l’ brojite koliko je instrumenata svirao?

Umesto da izbacivanje iz benda deluje otrežnjujuće na Briana, delovalo je pogubno. Mada ljudi koji su proveli poslednje dane sa njim, pričaju da je bio pun ideja i da je planirao da oformi novi sastav kako bi svoju mizičku karijeru nastavio, Brian Jones to nije dočekao. Početkom jula 1969. godine Brian Jones je pronađen mrtav u svom bazenu. Uzrok njegove smrti je kontroverzna tema, kojom se ovde nećemo baviti.

Odbačen, ostavljen, nesnađen, instrumentalni genije zlatne kose svoje životno putovanje završio je sa 27 godina. Ne samo što je zaslužan za stvaranje možda najvećeg rock benda, zaslužan je za osnivanje i Kluba 27. U tome možda i jeste kvaka sa Brianom. Stvorio je sjajne stvari, stvorio je i stvari koje ne sijaju uopšte. To je život, dobro i zlo, jin i jang, Brian i Jones, zar ne? Zato hajde da se potrudimo da razumemo jedni druge, lako je suditi. Hvala.

Na kraju njegova poema za koju nije pisao muziku, ali koja dovoljno govori šta je Brianu bilo potrebno i zbog čega je bio zahvalan.