fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci Borba bez obzira na sve: GRUP YORUM (I deo)

Borba bez obzira na sve: GRUP YORUM (I deo)

helin bolek grup yorum etnoumlje

Trećeg oktobra navršilo se pola godine od smrti Helin Bolek (Bölek), pevačice turske Grup Yorum, koja je umrla nakon 288 dana štrajka glađu u borbi za pravedno suđenje i pravo da grupa javno nastupa. Nedugo zatim, 7. maja 2020. godine, od posledica 323 dana dugog štrajka glađu, umro je i basista grupe Ibrahim Gokček (İbrahim Gökçek), kao i Mustafa Kočak (Koçak – nakon 297 dana), politički zatvorenik, koji je tražio fer suđenje i solidarisao se sa grupom. Nedavno. 28. avgusta, umrla je i njihov advokat iz Narodne advokatske kancelarije, Ebru Timtik nakon 238. dana štrajka glađu.

Ko su Grup Yorum? Šta je dovelo do ovakvog ishoda?

Tokom trideset pet godina rada, folk-rok bend Grup Yorum (reč znači stav ili komentar) na čelu je tzv. protestne ili özgün muzike u Turskoj. Grup Yorum je nastala 1985. godine kao odgovor na vojnu diktaturu, uvedenu u Turskoj 1980. godine. Oni su deo duge istorijske tradicije koja se naslanja na duh otpora Pir Sultan Abdala (16. vek), pesnika iz redova Alevija (nepriznata kulturna i heterodoksna verska manjina u Turskoj), kao i legendarnog borca i pesnika Koroglua (Koroğlu, 16. vek). Oni nastavljaju i rad veoma cenjenog i socijalno angažovanog pesnika i intelektualca Ašika Mahzuni Šerifa (Aşık Mahsuni Şerif, 1939 – 2002), kao i Ašika Ihsanija (Aşık İhsani, 1932 – 2009), a naročito Ruhija Sua (Mehmet Ruhi Su, 1912 – 1985), jednog od glavnih stvaralaca tzv. revolucionarne muzike.

Grup Yorum kombinuje melodije i ritmove türkü muzike (folk pesme nepoznatih autora na turskom jeziku) i prateće tradicionalne instrumente, sa elementima američkog roka, internacionalnih socijalističkih marševa i latinoameričke političke muzike, tzv. Nueva cancion. Upravo je Nueva cancion (žanr koji je imao značajnu ulogu u prodemokratskim procesima u Portugaliji, Španiji i Latinskoj Americi) imala važnu ulogu kao inspiracija za nastanak Grup Yorum. Njihove pesme aranžmanski mogu da podsete na revolucionarne pesme u pop-rok formi iz vremena nekadašnje socijalističke Jugoslavije.

Osim izvođenja „türküˮ muzike, te „oyun havalariˮ kompozicija, kao i „deyişˮ pesama autora iz reda Alevija (odakle potiču neki od članova), oni su najviše poznati po nekoliko stotina svojih autorskih pesama, koje su objavili na dosadašnja 23 albuma. Poput nekadašnjih ašika, oni obrađuju istorijske i savremene teme i prenose snažnu političku poruku.

Grup Yorum imaju pesme koje govore o gladi, borbi za socijalnu pravdu, pravnu državu i pravedno suđenje, kao i o nacionalnoj emancipaciji Kurda. Takođe se zalažu i za prava zatvorenika i zaštitu prava radnika koja su ugrožena u Turskoj (kako ranije, tako i pod vlašću konzervativne proislamističke AKP), ali i na globalnom nivou. U svojim pesmama oni zastupaju otpor različitim oblicima represije: šovinističkoj, socijalnoj, ekonomskoj, političkoj, religijskoj. Njihove pesme su praktično deo svakog protesta za prava manjina, Kurda, radnika itd.

Grup Yorum je prva javno pevala kurdske pesme, dok je jezik još bio zabranjen, zbog čega su 1988. godine njeni članovi bili uhapšeni. Nakon skidanja jezičke zabrane (1991), prvi su na albumu objavili kurdsku pesmu „Keçê Kurdanˮ i zbog toga očekivano naišli na probleme. Naime, na putu za Dijarbakir (jedan od kurdskih centara u jugoistočnoj Turskoj), zaustavljeni su od policije koja je nakon toga izrešetala pakovanja sa kasetama na kojima je bila pesma.

Pesma „Keçê Kurdanˮ je „problematičnaˮ zbog dvojakosti poruke, jer se može posmatrati kao apel kurdskim devojkama za emancipaciju od muškaraca, ali i poziv za borbu za slobodu od turske države.  Koliko je pesma trn u oku vlastima pokazuje istoimeni album poznate pevačice kurdskog porekla Ajnur Dogan (Aynur Doğan), koji je 2004. godine određeno vreme imao regionalnu zabranu, upravo zbog te pesme.

U pesmama sastava Grup Yorum nije redak i pojam planine, jer taj motiv ima naročitu simboliku u borbi Kurda protiv turskih vlasti (čuvena je kurdska izreka: „Nemamo prijatelje, osim planinaˮ).

Osim kontroverznih kurdskih pesama, Grup Yorum je izvodila i folk pesme na jeziku Zaza i na jezicima drugih etničkih grupa iz Anatolije, kao i pesme međunarodnog socijalističkog pokreta, od kojih je najpoznatija „Bella Ciaoˮ („Cav Bella“).

Verzija Grup Yorum-a je nakon hakerskog napada 21. maja ove godine puštena umesto ezana (poziva na molitvu) sa minareta mnogih džamija u pokrajini Izmir, što je  protumačeno kao znak podrške grupi.

„Glad ne zna za religiju” (stih iz pesme „Insan Pazari”)

Grup Yorum je uradila i pesmu „Surmenelimˮ na stihove Sadika Mamatija (po nacionalosti Laz), koji je 1999. godine zajedno sa Seldžukom Akgunom (po nacionalnosti Kurd), u znak protesta izveo akciju protiv bombardovanja SR Jugoslavije kao imperijalističkog čina. Oni su tom prilikom raketirali američki konzulat u Istanbulu i tada su obojica i poginuli. Njih dvojica su bili borci zabranjene marksističko-lenjinističke Revolucionarne narodne oslobodilačke partije/fronta DHKP-C, koja je i na listi terorističkih organizacija u Turskoj, SAD i EU.

Prema rečima članova Grup Yorum, u njihovim pesmama meta kritike su fašizam, američki imperijalizam i turske vlasti koje im služe. Vrlo izričiti su u pesmi „Defol Amerikaˮ  (Ameriko napolje), u kojoj zagovaraju izbacivanje Amerike iz Turske, jer je smatraju glavnim „uzročnikom problema čovečanstvaˮ.

Tako i na poslednjem albumu Ille Kavga iz 2017. godine, u pesmi „Amerika’dır Düşmanˮ (Amerika je neprijatelj), SAD smatraju uzročnikom gladi, siromaštva, okupatorom i otimačem prirodnih bogatstava. U pesmi pozivaju na borbu protiv američke okupacije, pa kažu: „iako nemaš pušku, baci kamen na fašizamˮ. Kako je primetio novinar Murat Merič (Meric), „oni su uvek bili na strani potlačenih, onih koji su iskusili surovost i onih koji su pružali otpor i svojim pesmama im davali snaguˮ.

Uprkos oduzimanjima albuma, zabranama koncerata i hapšenjima, po prodaji albuma su među najprodavanijim izvođačima u Turskoj. Nastupi Grup Yorum su najposećeniji u istoriji Turske, pa je tako na koncertu povodom 25 godina rada benda, 12. juna 2010. godine, na nekadašnjem İnönü stadionu bilo preko 55 hiljada ljudi.

Prva dva u nizu besplatnih koncerata, pod nazivom Potpuno nezavisna Turska (Tam Bağımsız Türkiye), sa čijom organizacijom je grupa, bez učešća velikih sponzora, započela 2011. godine, posetilo je 150 hiljada i 250 hljada ljudi. Broj prisutnih na koncertu u Izmiru 2015. godine procenjuje se i na milion.

Njihovi koncerti nisu klasični muzički nastupi. Na njima se može videti izvođenje kurdskih igara ili plesa Alevija na bini (naročito među publikom), različiti performansi, a vrlo važan segment čine čitanja revolucionarnih pesama i držanje političkih govora. Grup Yorum stoje i iza snimanja F-Tipi (Tip F), filma o iskustvima političkih zatvorenika u strogo čuvanim zatvorima tzv. F-tipa, čije su prikazivanje ometale vlast i ekstremno nacionalna Partija nacionalističkog pokreta (MHP).

Politički progoni 

Zbog svog društvenog angažmana i učešća na protestima, Grup Yorum je dugo na meti vlasti, te su mnogi članovi iznova bili hapšeni, a neki i trajno prognani iz Turske. Ubrzo nakon osnivanja, prvi članovi su uhapšeni i bend je postao kolektiv u kome su na mesta uhapšenih dolazili novi članovi, svesni u šta se upuštaju. Za trideset pet godina postojanja izmenile su se tri generacije (1984 – 1990, 1990 – 2000 i od 2000. do danas).

Tokom godina su bili hapšeni nekoliko stotina puta i blizu petsto puta su izvođeni pred sud. Samo u poslednjih nekoliko godina, policija je njihov legalni Kulturni centar „Idil” pretresala više od deset puta, a tom prilikom su uništavani instrumenti, knjige i inventar. U toku jedne od racija, oduzete su „uniforme terorističke organizacije”, a reč je o košuljama, uglavnom oker ili maslinastozelene boje, u kojima nastupaju članovi grupe. Uprkos tome što su tokom jednog od brojnih upada policije u „Idil” svi instrumenti polupani ili oštećeni, grupa je rešila da upravo na tim instrumentima, 2017. godine, snimi i objavi za sada poslednji album Ille Kavga.

Mnogi od članova su bili i žrtve policijske torture. Tako su 2012. godine glavna pevačica Selma Altin i violinista Ezgi Dilan Balči (Balci) privedeni prilikom okupljanja povodom smrti jednog od članova DHKP-C. Pevačici su, prema rečima njihovog advokata, namerno oštećene obe bubne opne, tako da delimično može da čuje samo na levo uvo, dok je violinisti slomljena ruka.

-nastaviće se-

Preuzeto od Magazina Etnoumlje (World Music Asocijacije Srbije