fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci 50 godina od održavanja prvog Glastonbury festivala

50 godina od održavanja prvog Glastonbury festivala

    Glastonbury festival, 1970.

Te davne subote, 19. septembra 1970. godine, malo ko je verovao da će Pilton Pop, Folk & Blues festival, koji se održao na farmi Michaela Eavisa, u istoimenom seocetu u britanskom Somersetu, jednoga dana postati svetski brend i jedan od najvećih, a možda i najveći muzički festival na svetu.

Michael Eavis

Nakon što je iste 1970. godine video nastup grupe Led Zeppelin na Bath Blues and Progressive Rock Festivalu, uporni i ambiciozni farmer Michael Eavis, okupio je još 13 ljudi sa kojima je zajednički, uloživši sve što je imao, sagradio binu i uspešno organizovao festival Pilton, koji je već naredne godine promenio ime u Glastonbury Free Festival. Trajao je tri dana, a posetilo ga je skoro 2500 ljudi, pretežno hipika. Neki od njih su poveli životinje, tako da su se na istom mestu našli i psi, konji i krave.

Eavis je prvobitno rezervisao u to vreme vrlo popuparnu grupu The Kinks kao headlinere festivala, ali oni su se povukli, nakon što su u novinama videli da je najavljen kao mini-festival. Umesto njih na bini su se kao glavni izvođači našli Marc Bolan i Micran Finn sa grupom Tyrannosaurus Rex, koji su u to vreme radili na svom prvom studijskom albumu kao T.Rex.

Među muzičarima i grupama koje su nastupile tog dana našli su se: Keith Christmas, Steamhammer, Sem Apple Pie, Duster Bennett i Al Steward. Pre samog početka festivalskog programa održan je minut ćutanja legendarnom giraristi Jimiju Hendrixu, koji je umro samo dan pre održavanja festivala.

Interesantna je priča da je pre svečanog otvaranja festivala, tog 19. septembra ujutru svirala grupa Stackridge, zahvaljujući njihovom menadžeru Mikeu Tobinu. On je sa svojom firmom Plastic Dog Agency pomagao festival, pa je grupa koju je vodio, bila bukirana da provede ceo vikend u Piltonu, te bude u pripravnosti ako se neka od najavljenih grupa ne pojavi ili ako dođe do nepredviđenih promena u satnici. Tako je i bilo. Prva pesma koja se mogla čuti toga dana na festivalu bila je njihova “Teatime”. Na taj način ušla je u legendu.

Na prvom Glastonburyju bilo je obezbeđeno 25 toaleta (u poređenju sa 4.800 koliko ih je bilo prošle godine) i 30 angažovanih lica za nadzor (1000 za prošlu godinu), a Eavisova seoska kuća ubila je korišćena kao svlačionica za članove grupa. Ulaz je koštao 1 funtu, što je ekvivalent od 15 funti današnjeg novca, a za to se dobijao karton mleka sa farme mleka.

S obzirom da nije postojala čvrsta i sigurna ograda, dešavali su se i upadi sa strane, jer ljudi mahom nisu znali da će se naplaćivati ulaz, a i oglašavanje događaja bilo je minimalno, samo u nekim lokalima, tako da su se informacije o njemu širile usmeno. Posećenost je bila daleko manja od očekivanih 3000 ljudi, a Eavis nije postigao dobitak, tj. nije zaradio dovoljno da pokrije svoje troškove. Nije bila katastrofa, ali nije bilo ni tako dobro kao što sam se nadao, rekao je jednom prilikom za BBC.

Ipak, po svedočenjima ljudi koji su bili na ovom festivalu, bilo je opušteno i prijatno. Ljudi su se upoznavali, slušala se dobra muzika, uživalo se u dozvoljenom i nedozvoljenom, priroda je bila prelepa, a mnogi su poneli i svoje instrumente, pa su i svirali u pauzama. Neki su došli kombijima i razapeli šatore, a neki su sa sobom poneli samo vreće za spavanje, preobuku, četkicu za zube i nešto da ih zaštiti od moguće kiše. Srećom vreme je bilo sunčano.

Nakon prvog Glastonburyja, usledila je pauza od šest godina, a povratnički festival održao se 1978. godine pred samo 500 ljudi. Tada je prodato 12.000 ulaznica a nastupili su David Bowie i Pink Floyd. Danas, petodnevni Glastonbury festival posećuje oko 175.000 ljudi godišnje, a nema značajnije grupe na svetskoj muzičkoj sceni koji se nije našao na njegovoj čuvenoj bini u obliku piramide.

Procenjuje se da ga je do sada posetilo više od 5 miliona ljudi. Vreme održavanja mu je skoro svake godine krajem juna i početkom jula, a pored savremene muzike, festival nudi i programe koji uključuju ples, pozorište, cirkus, kabare i druge umetnosti. Do danas se većina profita sa Glastonburyja donira u dobrotvorne svrhe kao što su Oxfam, Greenpeace i WaterAid, a njegovi uticaji na ekološku održivost su veoma veliki.