Posle albuma „Kiselo i slatko„, koji je prilično dobro prošao, bend Partibrejkers je na neko vreme prestao sa radom. Usledila je pauza koja je trajala skoro dve godine, da bi se početkom ’96. ekipa ponovo okupila, ovoga puta podmlađena muzičarima iz Zrenjanina. U februaru izlazi kompilacija, „Najbolje od najgoreg„, na kojoj su se našle dve nove pesme, „Ludo i brzo“ i „Rođen loš„. Sledeće, 1997. izlazi album „Ledeno doba„. Za ovo izdanje, Branko Rogošić kaže da je to mračan album prepun dobre svirke, kaloričnih rifova sa tipičnom Brejkers atmosferom, ali bez ijednog hita. Tekstovi, koji su Caneta ustoličili kao gurua mlađe generacije, i dalje su kratki, oštri i jezgroviti…parole koje će se sigurno dugo pamtiti.

Petar Jovanović tvrdi da je naslovna numera muzički sofizam, song koji će vas i za dvadeset godina prebaciti u 1997. Ledeno doba je album koji će ustoličiti Partibrejkerse u sam vrh. Partibrejkersi su zasebna rokenrol institucija.

Petar Luković tvrdi da je ovaj album mnogoznačna avantura u kojoj se patetične verbalne slike (Velika Reka) mešaju s krucijalnim dilemama srpske sadašnjice. Njihov album je slika i prilika autistične depresije za jesen 1997, uz harizmatični naslov čiji emocionalni mulj osećamo za vratom.

Jedna od najupečatljivijih pesama na ovom albumu je definitivno „Sjajnija budućnost„, pojam koji je te, 1997. godine, delovao potpuno nezamislivo. Protesti koji su bili aktuelni ’96-’97. nisu doneli ama baš nikakve promene, a narod je upao u svojevrsnu letargiju.

Živim u granicama krajnjih mogućnosti
Okrenut ka sjajnijoj budućnosti

Koje nema, nema, nema

Pravim se lud da bih živeo
Pravim se lud da bih doživeo
Sjajniju budućnost

Koje nema, nema, nema

Na mojim vratima piše – opasan pas
Ja lajem na sav glas
Na sjajniju budućnost

Koje nema, nema, nema

Ništa nismo znali
Samo smo mladost imali
Sjajniju budućnost

Koje nema, nema, nema

Gramzivost i pohlepa

Do sledećeg studijskog albuma desio se koncert kod Nebojšine kule u čast 15. rođendana benda (1997), zatim, koncert u Sarajevu (1998), promena basiste, kompilacijski album „San i java“, na kome su se našle dve nove pesme, „Krug“ i „Da li sam to ja“. Osim toga, Brejkersi su učestvovali u stvaranju albuma „Pesme iznad Istoka i Zapada“; čitav projekat nastao je na inicijativu nedavno upokojenog mitropolita primorskog Srpske pravoslavne crkve, Amfilohija Radovića i vladike slavonsko-pakračkog, Jovana Ćulibrka. Ovaj album izašao je na Vaskrs, 2001. godine, a na njemu su se našli stihovi vladike Nikolaja Velimirovića otpevani uz rok muziku nekih od tada najkvalitetnijih grupa i autora: Bjesovi, DST, Revolt, 357, Darkvud Dab. Partibrejkersi su doprineli ovom projektu pesmom „Koga ću da hvalim“.

Napokon, 2002. godine izlazi, po mom skromnom mišljenju, najbolji album ovog benda. Od prve do poslednje, jedanaeste numere, ređaju se hit za hitom. Sličnog mišljenja je i Zoran Panović, koji je o albumu rekao: Preslušavajući album Gramzivost i pohlepa, na trenutak pomislite da se radi o best of kolekciji, kompilaciji najboljih pesama. Ogoljeno do monumenta, sa karakterističnim kanonadama, ali i pomalo neočekivanim melanholičnim koridorima. Muzički, tekstualno i dizajnerski, ovo je, definitivno, najbolji album Brejkersa. Tri godine su radili na njemu. Sumiranje i zumiranje, metiljavost i razmetljivost, malo para – puno lešinara.

Prženje do bola, uz jednostavne, lako razumljive tekstove, čistunci bi rekli prozaične, osnova su osam od jedanaest pesama na najnovijem diskografskom ostvarenju Brejkersa koji još jednom demantuju vesti koje se godinama šire – da je rokenrol iznenada i prerano preminuo u cvetu mladosti, tvrdi Aleksandar Arsenijević, dodajući: Praštanje i režanje Antonove gitare, uz minimum ortopedskih pomagala, po ko zna koji put dokazuje da su gitara i rokenrol u neraskidivoj vezi.

„Gramzivost i pohlepa“ je krik i pobuna protiv svega oko nas, od muzike i politike, smešten između Hendriksa i Karađorđa, između kojih i leži telo i duša srpskog rokenrola, rekao je Danilo Štrbac.

Album otvara pesma „Pogledaj“, u kojoj se pesnik slušaocu obraća stihovima:

Pogledaj šta ostavljaš iza sebe
pogledaj ko dolazi posle tebe

Da bi u refrenu konstatovao poražavajuću činjenicu:

Potrošili smo sve što smo stigli
potrošili smo sve što smo mogli

i sad ćutimo
i sad ne znamo šta

Da li se stihovi ove pesme odnose na starije generacije koje su lagodno živele od novca koji se slivao od MMF-a, da bi potomstvu ostavili samo svoje dugove i ratom razorenu i opustošenu zemlju?

Jedna od najsimpatičnijih pesama je „Razmetljivko“, u kojoj se lirski subjekt preispituje i svodi račune sa sobom samim:

Popodne, bilo kog dana, bilo gde
Ćutim, sedim, premotavam film
Moj život i šta ću sa njim
Sumiram i zumiram

U refrenu dolazi do anksioznog napada usled suočavanja sa realnošću:

Sad kad se ruši i puši
Sad kad se čovek lomi
Jeziva java
pod nogama gori

U drugoj strofi lirski subjekt postavlja sebi pitanje:

Da li si hteo ovako da živiš
kao što živiš sad?
Da li si hteo ovako da živiš
kada si bio mlad?

Pesma „Noćas u gradu“ jedna je od mojih omiljenih, ne samo na albumu, nego i u čitavom opusu benda.

Noćas u gradu neko postaje sed
Noćas u gradu zavodi se red

DIKTATURA PROLETERIJATA
ZAVODI SE RED

Upozorenje sa svih strana
Na ponašanje ovih dana

ZAVODI SE RED

Gde si sad dok gledamo u mrak

S obzirom da je u stihovima akcenat na „diktaturi proleterijata“, pretpostavka je da je pesma napisana za vreme vladavine Miloševića, jer je album izašao 2002. Međutim, možda pesnik aludira i na njegovu zaostavštinu, na novi režim kome je trebalo vremena da se očisti od starih kadrova – i navika. U drugoj strofi pesnik iznosi surovu životnu istinu:

I uvek je bilo – jači slabijeg tlači
I uvek je bilo – bori se ili plači

Zatim sledi strofa u kojoj pesnik pokušava da locira problem, pitajući se:

Ko to donosi mrak?
Ko to uliva strah?
Ko to trese moj san?
Ko to nudi nervozan dan?

Pesma se završava konstatacijom:

Ovde je mrak, ovde je muk.
Brat na brata gleda kao vuk.

Pesma „Svaki dan“ zanimljiva je zbog stiha koji nosi snažnu optimističnu poruku da, koliko god izgledalo kao da je „kraj sveta“, posle svake oluje dolazi sunce:

Postoji nešto još
Što treba doživeti

„Gramzivost i pohlepa“ karakteristična je upravo za vreme u kome je pesma pisana a pogotovo za vreme koje je tek dolazilo – tzv. neoliberalni kapitalizam, gde se sve gleda kroz novac. Vreme pljačkaške privatizacije pokazalo je koliko je ova pesma bila proročka…

Gramzivost i pohlepa
Hvala lepa, hvala lepa
Puno želja, puno mrtvog tela

Motiv mrtvog tela ovde je povezan sa željama. Pesnik možda aludira na ratove koji su prošli i, sa jedne strane, ostavili mnogo mrtvih, a sa druge, određen broj onih koji su se obogatili (ratni profiteri). Možda je, međutim, stih samo referenca na izreku – „gaziti preko mrtvih“, u kojoj se misli na ljude koji ne prezaju od toga da se bogate na račun tuđe štete, pa čak i nesreće.

Malo para, puno lešinara
Plaća onaj koji ima
Licemerje lepi se po svima

Lova, lova, lova je sve
Lova sve pokreće

Uz navedene, na albumu se nalazi još šest pesama. Priču o njemu završio bih konstatacijom Miloša Prelevića:

Ukratko, „Gramzivost i pohlepa“ je ostvarenje inspirisano trenutnim stanjem u našoj korumpiranoj sredini i materijal koji će se dopasti svim ljubiteljima roka, panka i ritma & bluza.