Iako se čini da smo singl „Crystal“ čuli pre samo par godina i da se čak i danas često može čuti na radijskim talasima, sedmi studijski a poslednji u originalnoj postavi, „Get Ready“ album benda New Order danas puni dvadeset godina od izdavanja. Album je posvećen njihovom dugogodišnjem menadžeru Robu Grettonu koji je preminuo 1999. godine.

Ova četvorka, nastala iz Joy Divisiona nakon smrti pevača Iana Curtisa, postaje pionir elektronske muzike i jedan od glavnih predvodnika takozvane Madchester scene početkom osamdesetih godina. Isprva sramežljivo albumom Movement, preko divnog i melodičnog Power, Corruption & Lies i kasnijih, smelijih elektronskih Technique i Republic, stižemo do nebrušenog dijamanta Get Ready. Bend je tokom svoje karijere prolazio kroz razne turbulentne periode obeležene međusobnim svađama, opijanjem, razvodima i muzičkim projektima van benda, što je dodatno doprinelo kreativnom procesu na ovom albumu.

Neverovatno je kako u muzici prosto mora da dođe do raskola, ili u ovom slučaju do borbe dva ega na čijim su krajevima uvek bili gitarista i glavni vokal Bernard Sumner i Peter Hook, najupečatljiviji bas zvuk na sceni Velike Britanije. Ta borba se uvek svodila na isti problem – muzički pravac benda. Hook je smatrao da bi bend trebalo da ima jači gitarski zvuk, sa primesama elektronike dok je Sumner akcenat stavljao na elektroniku.

Svi članovi benda tvrde isto, da je pauza nakon albuma Republic bila neminovna, što zbog konstantih svađa tako i zbog napornih tuneja koje su ih slomile. Bend se podelio u tri odvojena tabora i prošlo je čak pet godina a da međusobno nisu razgovarali. Posle godina i godina izuzetno turbulentnog načina života, između ostalog stalnog posećivanja notornog kluba Hacienda u Mančesteru, zatvaranjem istog 1997. godine, bend odlučuje da zakopa ratne sekire i da započne snimanje novog albuma.

Sumner je najavio pre samog izlaska albuma da će ovo biti povratak korenima, zvuku Joy Divisiona i da su gitare preuzele primat nad elektronikom ovog puta. Iako nikada tehnički nije bio među najboljim gitaristima, Sumnerove gitare imaju svoj poseban zvuk koji je, kao i bas Petera Hooka, lako prepoznatljiv, čak i ako niste upoznati sa celokupnom diskografijom benda.

Nakon dugog odustva sa scene, New Order je izronio sa naoštrenim noževima singlom Crystal, koji je danas jedan od njhovih najboljih, od samog početka, sa robotski tačnim udarcima bubnja Stephena Morissa i pratećeg vokala Dawn Zee, ispraćenim Sumnerovim jednostavnim rifom i Hookovim disko bitom, iz takta u takt se gradi atmosfera i postavlja se teren za ono što je glavna čar Get Ready.

Sumnerovi i Hookovi rifovi koji se prepliću u drugom singlu „60 Miles an Hour“,  dok im se na numeri „Turn My Way“ pridružuje Billy Corgan iz The Smashing Pumpkins sa gitarom i vokalima. Sumner koji nikada nije bio jedan od najtačnijih i impozantnijih vokala, na ovom albumu zvuči mlađe i svežije nego ikad. Dok se ovaj album preslušava, razina od dvadeset godina zapravo i ne postoji jer sve i dalje zvuči kao nešto što je snimljeno danas.

„Slow Range“ je najsnažnija pesma u gitarskom smislu, na kojoj jasno može da se čuje taj čuveni mančesterski zvuk. Kroz ceo album se čuju dve teme, Sumnerova gitara i Hookov bas, koje vuku osnovu iz rifa sa početka albuma u „Crystal“, što zapravo i čini magiju celog albuma. Pesme se gotovo nastavljaju jedna na drugu, čineći jedan dugački ali na momente različiti jam session.

Album nije ostvario nikakve posebne rezultate, iako su mnogi kritičari tvrdili da je ovo najbolji gitarski album benda još od vremena post punka i Joy Divisiona. Novac utrošen na snimanje albuma nije vraćen prodajom a ni turnejska promocija nije dugo potrajala iako je tako bilo planirano. Za bend koji je i sam nastao iz jedne užasne tragedije i obeležen međusobnim razmiricama koje su kasnije eskalirale u sudske sporove, ovaj album je bio veliko dostignuće, pogotovo u kreativnom smislu.

Kako naslov kaže, New Order se spremao za nešto novo što dolazi a to je, nažalost, bio kraj prijateljstva između Hooka i ostatka benda.