Nedelja kad je otiš’o Tusta
Da sam mogao da biram vrijeme kada ću se roditi to bi sigurno bilo bar dvadesetak godina prije. Jedan od razloga žašto je to tako je što neću imati nikada priliku da slušam uživo kultnu pank grupu iz Pule, KUD Idijote… Jer njega nema evo već šest g...
Kratka povijest idiotizma: Ne možeš da sediš sa nama
Moja lista albuma na Deezeru ima bolje albume od tvoje liste. Nema diskusije. Kako to „Pablo Honey“ nije loš? Šta si ti, seljanin neki? Marš bre u pab da slušaš Oasis ili neki sličan Nickleback. Tebra, jesi li to upravo zapevao Bajagu? Izvini, ali ...
Ako nekog zabole: Svi zečevi idu u raj
Neke smrti su veće od drugih.
Znam da ružno i bezdušno zvuči, ali jednostavno je tako. Umre ti neko iz familije (pu pu pu), bude žalost nekih godinu dana, nakon toga to krene da bledi i završi se tako što potomci muku muče da se sete tog imena k...
Ako nekog zabole: Mislio sam na Berlin, Momčilo!
Verovali ili ne postoje ljudi kojima odlazak na more i nije top prioritet u godini.
Zapravo do pre nekih 5 leta nisam ni kapirao ceo taj „kako bude-bude ali avgusta mora da se maknem na 10 dana“ koncept. Bio sam u fazonu da ti posao ipak dozvolj...
Kratka povijest idiotizma – Šta sve možeš na Balkanu kada imaš bend
Ma nema boljeg osećaja od toga da ti se dive. Svi se snebivaju, ne prija pažnja isprva, al’ jebeš mu mater, pročitaš nešto lepo o sebi na nekom portalu u tekstu za koji niko nije video ni dinara. Ulože ljudi vreme, ulože deo sebe, u tekst unesu dov...
Na ivici ludila: Prajd bez rokera
Vremena je već prošlo od 2001. godine, kada je pokušano održavanje prve Parade ponosa u Beogradu. Kasnije je bila zabranjivana ili pod opsadom provincijalnih varvara koji su održavali konstantnu tenziju, da bi sada, već dve-tri godine unazad, bila ...
Na ivici ludila: Niš, Niš, solunski rokenrol
Ponekada bi stvarno trebalo biti surovo samokritičan prema sebi. Da je srbijansko društvo barem jednom to učinilo, tokom svog viševekovnog blesavljenja po Balkanu, ne bismo se mi ovde mnogo kerefečili i pravili važni, već bi stisli petlju, stegli ...
Šta je nama šezdeset osma? (IV)
Godine 1968. objavljen je prvi roman Dragoslava Mihailovića, Kad su cvetale tikve, koji će, tematizujući progon informbiroovaca i emigraciju te naturalistički prikazujući život u predgrađima Beograda polovinom prošlog veka, predstavljati pravu ma...
Ako nekog zabole: God save the booreck (O uticaju britanske muzike)
„Sgt. Pepper” je dosadan ko karling, a Stonesi imaju dobre pesme za jedan dupli “Best of” album i toliko. There! I said it!
Znam da će ovakav uvod izazvati gnev kod većine muzičara, muzičkih stručnjaka i svih onih koji se tako osećaju. Avaj, sam...
Šta je nama šezdeset osma? (III)
Film Lajanje na zvezde bio bi svakako jedno od najtoplijih i najlepših (ne nužno i najrealističnijih) ostvarenja u našoj kinematografiji na temu šezdesetih, da nije jedne stvari – romana Milovana Vitezovića po kojem je snimljen. Oslobodivši films...
Na ivici ludila: Egzit, samo sa one druge strane ogledala
Više ne idem na Egzit, ne zato što sam ga, nedajtibože, prerastao, pu-pu, daleko od toga; niti što je postao repetetivan – ma nije ni to, muzika je tamo na tercijalnom mestu po bitnoći; već što sam te 2015. godine u roku od par dana u Novom Sadu ra...
Šta je nama šezdeset osma? (II)
Godinu 1968. obeležili su, pored plamena otpora na svim meridijanima, i značajni događaji na polju likovne umetnosti, književnosti, filma.
Te godine je u Velikoj Britaniji ukinuta cenzura pozorišnih predstava. Ipak, cenzura još opstaje u izdav...
Najnovije
