-

NaslovnaAutorski članciGospodari pesmeGospodari pesme: Tezej koji nije pronašao svoj put, Asaf Avidan

Gospodari pesme: Tezej koji nije pronašao svoj put, Asaf Avidan

Asaf Avidan

Da biste gospodarili pesmom potrebno je da budete u poodmaklim godinama, bar se tako čini kada pogledamo najbolje tekstopisce u svetu muzike. A možda je samo potrebno da imate staru dušu. Naš novi gospodar, sa starom dušom i glasom ranjene mačke, kako ga je jedan kritičar opisao,  svakako se može svrstati u vrsne pesnike, a neki bi se usudili da kažu da je, ni manje ni više, naslednik Leonarda Cohena.

Asaf Avidan rođen je 1980. godine u Jerusalimu. Kao sin diplomate proveo je nekoliko godina na Jamajci, a živeo je i u Njujorku. Njegovi baba i deda emigrirali su iz Rumunije u Izrael. Završio je akademiju umetnosti i neko vreme se bavio animacijom. Muzičku karijeru započeo je 2006. godine u bendu Asaf Avidan & the Mojos sa kojim je objavio tri studijska albuma “The Reckoning” ,”Poor Boy/Lucky Man” i “Through the Gale“.

Kritiku da ima glas kao ranjena mačka, nije shvatio kao uvredu:

Svako ko je živeo u kraju naseljenom mačkama, morao je videti automobil kako udara mačku, i kada taj auto u brzini udari meko telo mačke, postoji trenutak, pauza, poderotina u materijalu vremena, u tom momentu mačka shvati da je kraj došao… ne ode tiho, ne izbledi, grči se i obrće… U tom trenutku znanja i istine, mačka proživljava čitavo ljudsko iskustvo – a to je spoznavanje i razumevanje sopstvene smrtnosti, saznanje da smo prolazni koje čini da se grčimo, koprcamo i obećavamo da nećemo otići tiho”, rekao je Avidan, ponosan na to što je ranjen, ali i dalje se bori, što pruža publici iskrenost, ogoljen bol, ali i život u svoj svojoj slavi.

Upoređivanje Asafa Avidana sa Leonardom Cohenom nekima možda može delovati bogohulno, ali istina je da je Cohen Avidanu, ono što je Lorka bio Cohenu – onaj koji mu je pomogao da shvati da postoji glas i da ako želi da izrazi veliki neizbežni poraz koji nas sve čeka, to mora da uradi u granicama dostojanstva i lepote.

Kada je u jednom intervjuu pričao o tome šta je muzika za njega, citirao je upravo Cohena koji je rekao da nikad ne smemo da žalimo neobavezno i da uvek moramo to činiti sa osećajem za čast i lepotu. U istom intervjuu rekao je i da je pesma koja mu je promenila život Cohenova “Famous Blue Raincoat“, nazvavši je trijumfom misli i pera.

Pesme je počeo da piše posle raskida sa svojom prvom ljubavi, kako je rekao, da ne bi morao da ide kod psihijatra:

Pustiš to napolje (osećanja i reči), onda počneš da ga žvaćeš opet i svariš ga bolje. Onda ponovo izađe i to je vid razumevanja i puštanja – i to je suština bluza.

Reckoning Song” sa prvog albuma Asaf Avidan & the Mojos dala nam je samo mali nagoveštaj šta će ovaj, tada mladić, u budućnosti umeti sa rečima.

Here I go again the blame
The guilt, the pain, the hurt, the shame
The founding fathers of our plane
That’s stuck in heavy clouds of rain.
One day baby, we’ll be old
Oh baby, we’ll be old
And think of all the stories that we could have told.

The Reconning Song, 2008

Na albumu “Poor Boy / Lucky Man” u naslovnoj pesmi proširuje svoju pripovedačku moć i tu već možemo videti kako se približava koenovskom načinu pričanja priče kroz pesmu, mada i dalje ne dostiže svoj pun potencijal.

One boy grew up different from the rest
Without the insides of his chest
He didn’t know how he was blessed
And all the little girls thought it a blast
To shake his body really fast
To see the impact never last
Some said “poor boy”
Some said “lucky man”.

Poor Boy/Lucky Man, 2009

Na albumu “Through the Gale” Avidan prvi put koketira sa mitologijom, mada ne toliko uspešno kao što će to kasnije uraditi.

Tek kad je napustio bend i upustio se u solo vode, postao je potpuno oslobođen tekstopisac kakvog danas poznajemo. Album “Different Pulses” objavlljuje 2012. godine. Na njemu se našla pesma “Conspiratory Visions of Gomorrah” u kojoj Avidan doslovno rečima slika prizore i emocije. Primer je stih The minor sonatas of Beethoven roll through your hips.

The amber around you
Has stiffened your thought and your limb
You’re a fossil of love
A relic, an echoing hymn
The purity that once you delivered
Dissolved into sand
Lot has escaped and is dancing
But you’re hardly able to stand.”

Conspiratory Visions of Gomorrah, 2012

Poput njegove muze Leonarda Cohena, Avidan koristi religiju kao instrument da opiše, razume i predstavi zemaljsku ljubav. To radi na svom prvom solo albumu u pesmi “Is This It“: Would you help this tired Abraham? It’s not just Isaac that is crying for he who is busy loving is both living and is also dying.

Najveće kreativno dostignuće je njegov drugi album “Gold Shadow“.  Na njemu su se, između ostalih, našle pesme “Fair Haired Traveler”, “My Tunnels Are Long and Dark These Days”, “Little Parcels of an Endless Time” i “The Jail That Sets You Free”. Poređenja, metafore i naracija u tekstovima na ovom albumu nešto su što je naizgled nepojmljivo racionalnom umu, a tako prirodno pesniku. Imamo tako skinny brown eyed girl with a hunger for tomorrow nasuprot njemu koji je obese by pain u pesmi “Fair Haired Traveler“. Na ovom albumu Asaf je i potpuno prigrlio mrak sa kojim se ranije samo povremeno poigravao. Ovo dokazuje i pesma “The Jail That Sets You Free”, između ostalog sa stihovima:

And while you’re offering a handshake to a goddamn amputee
I feel my phantom heart is scratching in a train-wreck memory

Naravno, najbolje na ovom izdanju i verovatno nešto najbolje što je Avidan do sada u svojoj karijeri napisao je “The Labyrinth Song“. Ova pesma nije čak ni kantautorstvo, to je čista poezija za koju bi i neki veliki pesnici kada bi je pročitali rekli voleo bih da sam ja napisao ovako nešto.

Ova pesma interpretacija je mita o Tezeju, grčkom heroju koji je uz pomoć princeze Arijadne koja mu je ponudivši klupko konca pomogla da izađe iz lavirinta. Avidan se često pitao šta bi bilo da Tezej nije prihvatio taj konac, da je bio previše nesiguran, previše sumnjičav… Ostao bi zarobljen zauvek dok bi ga Arijadna čekala strpljivo.

Narativ pesme u kojoj se refren ne ponavlja već se gotovo neprimetno menja da pokaže napredovanje u vremenu i nazadovanje u poverenju je maestralan. Prvo čujemo da mora da pobegne od lavirinta u glavi, pa zatim u umu i konačno u srcu.

Somewhere up there there midnight strikes, I think I hear the fall
Of little drops of water, magnified against the barren wall
It’s more a feeling than a substance, but there’s nobody around
And when I’m in here all alone, it’s just enough to let me drown
Oh Ariadne, I was coming, but I failed you in this labyrinth of my past.

The Labyrinth Song, 2015

Sledeći solo album je “The Study on Falling” sa pesmama poput “Sweet Babylon” i “Good Girls Are Falling Apart”. Možda najmoćnija pesma na ovom izdanju, “Sweet Babylon“, prelepa je u svojoj bezobraznosti i bezobrazna u svojoj preleposti. Uspešno kombinuje ljubav, strast, mržnju, gađenje i nežnost stihovima poput abomination of hearts and sea rain your terror down on me, a ponovo se u njoj koristi religijskim motivima da iskaže snagu emocija: Oh goddess of unholy things bring me all your beauty brings show this wretched, weak apostate where his gods reside.

Novim albumom Avidan nas je počastio 2020. godine kada je izašao “Anagnorisis“. Osim naslovne numere, ovde se ističu “Rock of Lazarus”, “Indifferent Skies”, “Lost Horse” i, naravno, “Darkness Song”. Ličnija i direktnija od mnogih prethodnih pesama, “Darkness Song” izbegava mitove, legende i religiju, svodeći čitavo biće na jednu duboku tugu i mrak koji traje.

U “Indifferent Skies” Avidan peva o besmislenosti čovečanstva i pojedinih ljudskih osobina.

I can clearly see the cave which lies in
Our avoiding and embroidering
Pseudo-Freudian manifestos of this void in
Which we toil in, it’s just soil and
Pretty clear it all comes boiling
Down to “moon” and “snake” and “mother”
Down to walls of “me” and “other”.

Indifferent Skies, 2020

Pisanje pesama, rekao je Avidan jednom prilikom, je kao kopanje u potrazi za vodom, na početku je nađeš veoma blizu, onda je popiješ, pa kopaš dublji i dublji bunar. Svaki put kad pišem ove pesme, postaje sve teže da budem iskren. Sa samo sedam studijskih albuma iza sebe i tek četrdeset jednom godinom, Asaf Avidan je tek započeo kopanje tih bunara, a sudeći po mnogim pesmama koje je napisao, možda ono na šta je naišao nije bila voda, već čisto zlato. Njegov način da ispriča priču, pretoči emociju u reči tako da je uspešno prenese slušaocima i poređa reči onako kako se retko ređaju, a da ipak imaju smisla, deo su veštine koja dovodi do trijumfa misli i pera, kako je on opisao pesmu Leonarda Cohena.