Divim se ljudima koji žive bez problema, koji na svet gledaju bezbrižno. Za razliku od njih, patim više nego što je potrebno.
Kurt Donald Kobejn, američki muzičar, tekstopisac i pevač legendarnog benda Nirvana i danas važi za jednu od najuticajnijih muzičkih figura XX veka. On je bio glasnogovornik takozvane „generacije X“, a svojim muzičkim opusom dospeo je na listu besmrtnih.
Kobejn je rođen 20. februara 1967. godine u Aberdinu (SAD). Već u detinjstvu pokazivao je interesovanje za umetnost i muziku. Svirao je klavir, a svoju prvu pesmu napisao je sa samo četiri godine. Njegov veseo temperament promenio se naglo sa devet godina, nakon što su mu se roditelji razveli i našli nove partnere.
Očajnički sam želeo da imam klasičnu porodicu – mama, tata, dete. Želeo sam tu sigurnost i dugo sam svoje roditelje mrzeo zbog razvoda.
Kobejn je u to vreme počeo sve više da pruža otpor prema biološkoj majci koja je živela sa osvedočenim nasilnikom, te je ona iz tog razloga starateljstvo u potpunosti prepustila njegovom ocu. Kod njega nije bilo ništa bolje, tamo maćehu nije podnosio, pa je poslat u hraniteljsku porodicu. Napustio je srednju školu samo dve nedelje pre početka poslednje godine i uselio se kod devojke Trejsi Marander, o kojoj peva u pesmi „About a Girl“ sa albuma „Bleach“. Kobejn je kasnije bio u vezi i sa Tobi Vejl iz benda Bikini Kill, sa kojom je zajedno snimao muziku. Sa 13. godina počeo je da koristi narkotike, a vremenom su postali i njegova svakodnevica. Imao je pokušaje odvikavanja, ali nažalost uvek neuspešne. Prvi Kobejnov bend oformnjen je 1985. godine i zvao se Fecal Matter, međutim, ozbiljna muzička priča počela je tek sa njegovim upoznavanjem sa Kristom Novoselićem.
Obojica su bili obožavatelji benda Melvins. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da osnuju svoj bend, uspeli su angažovanjem Arona Bukharda kao bubnjara. Ipak, on je ubrzo izbačen, a na njegovo mesto privremeno je došao Dejv Foster. Tokom prvih nekoliko meseci, bend je menjao imena. Zvali su se: Skid Row, Pen Cheap Chew i Ted Ed Fred. Napokon, odlučili su se za ime Nirvana, koje je Kobejn odabrao. U julu iste godine krenuli su sa svirkama, i samo nekoliko meseci kasnije, ponovo zamenili bubnjara. Ovaj put izbor je pao na Čeda Čeninga. Osim Melvinsa na rad benda uticali su u velikom i Led Zeppelin i Black Sabbath.
Prvi objavljeni demo Nirvane bio je „Love Buzz/Big Cheese“ iz 1988. godine za Sub Pop. Iste godine, objavili su i svoj prvi album „Bleach“. Iako je postao omiljen na svim studentskim radio stanicama u zemlji, Kobejn je smatrao da muzika benda treba da se menja i da moraju da se preorijentišu na teme o ljubavi, problemima u vezama, i uopšte emocijama.
24. septembra 1991. godine za DGC Records objavljen je drugi Nirvanin album „Nevermind“ i gotovo preko noći postali su jedan od najtraženijih bendova na svetu. Ideju za omot albuma Kobejn je dobio gledajući na televiziji emisiju o rađanju dece pod vodom. Golišava beba koja se našla na omotu je Spenser Elden, a fotografija je snimljena kada je imao četiri meseca. Ovaj vanvremenski album snimljen je za budžet od svega 65.000 dolara.
Ne možete kupiti sreću.
Tokom snimanja prvih pesama za „Nevermind“ odnosi u bendu su bili zategnuti, pogotovo tokom snimanja pesme „Lithium„. Snimanje je prekinuto na neko vreme. Kratko je za bubnjevima sedeo Dan Peters, da bi im se nakon raspada benda Scream pridružio Dejv Grol i postao konačni bubnjar benda.
Najpoznatija Nirvanina pesma zasigurno je „Smells Like Teen Spirit“. Kao prvo, obeležila je početak dramatičnog povlačenja nekih do tada dominantnih žanrova muzike 80-ih godina, a kao drugo proglašena je za „himnu generacije“. Kobejn je zahvaljujući tome nevoljno dobio titulu predstavnika generacije X. Naslov za pesmu inspirisan je rečenicom „Kurt Smells Like Teen Spirit“ koju je Kobejnova prijateljica Ketlin Hana, pevačica benda Bikini Kill, napisala jednom prilikom na njegovom zidu. Kako su u bendu razgovarali o anarhizmu, panku i sličnim temama, Kobejn je ovaj slogan interpretirao kao revolucionaran, ali ono što je Hana kasnije otkrila jeste da se on zapravo odnosio na marku dezodoransa koji je koristila Tobi Vejl.
Kobejn je pisao pod uticajem svojih omiljenih pisaca – Vilijama Barouza, Džeka Kerouka, Samjuela Beketa i Čarlsa Bukovskog. Neke od najpoznatijih pesama Nirvane su: „Lithium“, „About a Girl“, „Polly“, „In Bloom“, „Come as You Are“, „Heart-Shaped Box“, „All Apologies“ i kontroverzna „Rape Me“.
Kobejn se borio sa instant slavom koju je bend stekao i postao je glavna perjanica rok pokreta ranih 90-ih godina. Tada mu se dogodila i velika ljubav, Kortni. Ovako je govorio o tom periodu:
Bio sam odlučan da još neko vreme ostanem samac, ali Kortni mi se od starta dopala i bilo mi je teško da budemo dovojeni na duže vreme.
Njihova veza vremenom je postajala sve ozbiljnija, te su se venčali 1992. godine na Havajima, a ćerku Frensis su dobili pola godine kasnije. Kobejn je tada bio najsrećniji. Govorio je da ponekad čak i zaboravlja na muziku i činjenicu da je deo benda i da bi se svega odrekao samo da bude sa ćerkom i suprugom.
Kako je tvrdila Kobejnova rođaka i medicinska sestra Bev, Kobejn je patio od poremećaja pažnje i manične depresije, koju odlikuju nagle promene raspoloženja, razdražljivost i drugi simptomi. Kao dečak, on se često osamljivao u svojoj sobi i delovao nesrećno. Njegova mantra je bila: “Mrzim sebe i hoću da umrem”. Tu rečenicu je često ponavljao u svom dnevniku i tokom intervjua. Često je bio i besan i nije mogao da obuzda svoju energiju, što je mnoge navelo da pomisle da je bio bipolaran.
Ja nisam kao oni, ali mogu se pretvarati.
Kobejn nije bio jedini član porodice koji je imao problema sa opijatima i samoubilačkim nagonima. Kada je imao 12 godina njegov deda-ujak se ubio pucnjem u glavu i stomak. Drugi deda-ujak poginuo je godinu dana ranije, nakon što je pijan pao sa stepeništa. Treći ujak takođe je počinio samoubistvo pucnjem u glavu. Sva trojica su bili sa očeve strane. Kobejnov pradeda sa majčine strane je završio u ludnici nakon samopovređivaja nožem, da bi mu kasnije i uspelo da oduzme sebi život. Kada je bio u osmom razredu, Kobejn je sa dvojicom prijatelja pronašao telo dečaka koji se obesio.
Treći Nirvanin album „In Utero“ snimljen je za samo dve nedelje. Međutim, Kobejn nije bio zadovoljan produkcijom, i pozvao je u pomoć producenta koji je radio sa bendom R.E.M. da im pomogne. Objavljen je 13. septembra 1993. godine, i iako je doživeo uspeh, kako kod kritičara, tako i kod publike, nije dostigao nivo popularnosti kao prethodni.
Poslednji koncert Nirvana je održala 1. marta u Minhenu, a zbog bronhitisa, Kobejn je otkazao ostatak evropske turneje. Ubrzo je zajedno sa suprugom odleteo za Rim na oporavak. Tri dana kasnije primljen je u bolnicu zbog predoziranja šampanjcem i lekom Rofinol, koji je uzimao protiv hroničnih stomačnih bolova. Prvo se verovalo da se predoziranje dogodilo slučajno, ali nakon nastupajućeg samoubistva, mnogi su posumnjali da je i incident u Rimu bio pokušaj da sebi oduzme život.
Kortni je pozvala policiju 18. marta 1994. gidine nakon što su se žestoko posvađali. Policiji je ispričala da se Kobejn zatvorio u sobu i da kod sebe ima revolver. Takođe, tvrdila je da namerava sebi da oduzme život. Policija je ušla u njegovu sobu i uspela da ga spreči u tome. U stanu su pronašli još tri pištolja, kao i bočicu pilula. Kobejn je vlastima ispričao da nije imao nameru sebi da oduzme život, ali je njegovo ponašanje govorilo suprotno.
Kolege iz benda insistirale su tada da ode na rehabilitaciju, a Kortni je pretila da će ga ostaviti. 30. marta otišao je u kuću svog prjatelja Dilana Karlsona i tražio da mu nabavi pušku kako bi oterao beskućnike koji mu se motaju po dvorištu.
Ukoliko umreš onda si srećan u potpunosti i tvoja duša nastavlja živeti negde drugo.Ja se ne bojim umiranja.Totalni mir nakon smrti i pretvaranje u nekog drugog je najbolja nada koju imam.
Prijavio se na rehabilitaiju i nazvao svoju suprugu 1. aprila kako bi joj rekao da je voli. To je bio poslednji put da su razgovarali. Preskočio je zid rehabilitacionog centra i pobegao. Njegova majka je prijavila nestanak 4. aprila, iako su ga tih dana ljudi viđali povremeno po Sijetlu. 5. Aprila zaključao se u sobu iznad svoje garaže, ubrizgao sebi heroin i upucao se u glavu iz puške koju mu je nabavio prijatelj. Njegovo telo pronašao je električar 8. aprila. Pored njega pronađeno je oproštajno pismo napisano crvenim mastilom, posvećeno imaginarnom prijatelju iz detinjstva, kao i album „In Utero“. Na samom kraju pisma je poruka ljubavi za Kortni i ćerku.
2009. godine Kobejn je dobio spomenik u Vašingtonu, o njegovom životu napisano je nekoliko knjiga i snimljeno mnoštvo dokumantaraca. Istina je da će grandž uvek mirisati na Kobejnov duh, a da će svaka grandž priča počinjati i završavati se “mestom zločina” – Sijetlom i “glavnim okrivljenim” – Kurtom Kobejnom.
