-

NaslovnaAutorski članciGospodari pesmeGospodari pesme: Dugi nokti industriala i dalje grebu - Michael Trent Reznor

Gospodari pesme: Dugi nokti industriala i dalje grebu – Michael Trent Reznor

Često pomislim da nisam proizvod nijedne scene. Nikada se nisam osećao kao da bilo gde pripadam. Ali postoje mesta koja su me uobličila. Odrastao sam u ruralnoj Pensilvaniji, proveo sam 18 godina u malom, usranom gradu, severno od Pitsburga, mnogo pre interneta, i van domašaja talasa koledž radija. Odgojen sam na prilično mejnstrim stvarima AM i FM radija. Mnogo slobodnog vremena sam provodio razmišljajući o begu ili slušajući ploče.

Michael Trent Reznor polovinu svog života posvetio je stvaranju vrlo uticajne muzike, muzike koja je osvežila ne samo svet rokenrola, već i svet elektronskog zvuka, pop kulture itd. On je istinski vizionar koji je većinu današnjih muzičkih trendova predvideo ili započeo. Kada je u pitanju bend Nine Inch Nails, čiji je osnivač, tu nema ravnodušnih. Ili ga obožavaju, ili ga se gnušaju. Trent važi za jednog od naproduktivnijih i najuticajnijih muzičara i producenata na muzičkoj sceni. Sa Nine Inch Nails osvojio je Oscara i Grammy nagrade. Sa milionima prodatih nosača zvuka i nebrojeno održanih koncerata širom sveta, daleko je od onog utučenog umetnika koji se borio da se odupre samouništenju, kakvog smo ga spoznali na samom početku karijere. Njegova brutalno iskrena osećanja bila su iskorak ka ostvarenjima željenog. Negde između prelaznih i izmenjenih stanja, stvorila se ključna komponenta, mašina koja je pokrenula uspeh jedne od najvećih grupa današnjice. On je jedini istinski vizionar, reči su kojima je legendarni producent Bob Ezrin (najpoznatiji po albumu The Wall grupe Pink Floyd) opisao Trenta Reznora, savetujući mlade muzičare da se na njega ugledaju kada je u pitanju beskompromisnost u pristupu muzičkoj profesiji.

Trent je rođen 17. maja 1965. godine u New Castle, Pennsylvania, od majke Nancy Lou i oca Michaela, koji su se razveli kada je imao šest godina. Tada je prešao da živi kod majčinih roditelja. Kao mladića, Trent sebe opisuje kao štrebera zaljubljenog u sint zvuk, koji je sa sa dvanest godina počeo sa časovima klavira. Prvi bend imao je u srednjoj školi Option 30, a nakon njega, svirao je i u bendovima The Innocent i Exotic Birds iz Clevelenda. Tada je upoznao i John Malm Jr. koji je kasnije postao njegov  menadžer. U to veme, Trent je radio kao noćni čuvar i domar u Right Track Studios. Slobodno vreme u njemu, koristio je da snima svoju muziku. Brzo je učio. Koristio je klavijature, dram mašine, gitare i semplere kako bi snimio svoj prvi demo pod nazivom „Purest Feeling“. Neke od tih traka prerađene su i našle su se na njegovom prvencu “Pretty Hate Machine”. Napravio je pravo malo remek-delo u industrial revoluciji. Reč je o svojevrsnoj fuziji pop senzibiliteta sa agresivnom elektronskom bukom, koja je upotpunjena sirovim, emotivnim tekstovima. “Pretty Hate Machine” je prepun uticaja, prvenstveno grupa koje su razvile industrial: Skinny Puppy, Throbbing Gristle, Cabaret Voltaire i Ministry. U post-pank paranoju upao je uz Joy Division Nicka Cavea, a primetno je i da su veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo imali i The CureDavid BowiePrince, Jane’s Addiction i Public Enemy.

Par godina sam se zajebavao unaokolo i svirao u nekoliko bendova, i došao sam do tačke kada sam shvatio da moram da se suočim sa onime što odlažem. Duboko sam se zagledao u sebe i zapitao se: Mogu li bilo šta da napišem? I to je na neki način bio nastanak Nine Inch Nails.

Raditi samostalno bio je neodoljiv izazov i možda greška, a svakako iskustvo koje je Trent uspeo da pretoči u muziku. Ambicija mu je bila da izda 12-inčni singl za neku malu evropsku izdavačku kuću. Izbor je pao na TVT Records. Odbio je da to bude na tradicionalan način sa bendom, te je po uzoru na Princea snimao uglavnom sam. Bio je spreman da pokaže ko je, kroz svoj zvuk. Na prvom studijskom albumuPretty Hate Machine” iz 1989. godine, našlo se deset odabranih pesama. Ovaj album je bila Trentova prva saradnja sa producentima Adrianom Sherwoodom i Markom Ellisom “Floodom”, koji su i kasnije učestvovali u skoro svim važnijim ostvarenjima Nine Inch Nails. Osim njih, saradnju je ostvario i sa Keithom LeBlancom Johnom Fryerom. “Pretty Hate Machine” je na neki način Trentova lična ispovest. Pesma “Head Like a Hole” je prva koju je uradio, vodeći je singl sa albuma i najveći hit sa njega. Ako je izuzmemo, album obiluje hladnim tonovima klavijatura, dok jakih, pretećih gitarskih tonova skoro da i nema. Otvara ga “Down In It”, koja je kao drugi singl postala omiljena na MTV-ju, predstavila Nine Inch Nails široj publici i pomogla naglom skoku prodaje albuma.

Nakon snimljenog albuma, Trent bi angažovao grupu muzičara koja bi ga kasnije pratila na turnejama. 1994. godine je izjavio da se imena Nine Inch Nails dosetio zbog toga što se lako mogla napraviti skraćenica, pre nego zbog bilo kakvog doslovnog značenja. Ipak, postoje mnoge špekulacije o ovoj temi, od kojih se izdvajaju dve koje se pozivaju na to da je referencirao na Isusuov raspeće sa klinovima od devet inča ili devetoinčne Krugerove nokte. Nine Inch Nails logo „NIИ“, dizajnirali su Reznor i Gary Talpas. Logo se prvi put pojavio na “Down In It”, inspirisan tipografijom Tibora Kalmana sa albuma Remain in Light benda Talking Heads.

U toku prve dekade rada sa Nine Inch Nailsom snimnjena su tri uspešna albuma: “Broken” (1992), “The Downward Spiral’ (1994)  i “The Fragile’ (1995).

Za „The Downward Spiral“ možemo reći da je kulminacija Trentovog kompozitorskog rada, autobiograski je album, a nastao je u periodu kada je Trent bio u velikoj depresiji nakon babine smrti, za koju je bio jako vezan, a u isto vreme poprilično upleten u mrežu alkohola i teških droga. Izlečio se tek 2001. godine. Sećajući se tog nemilog vremena, u jednom intervjuu Trent je izjavio:

Jedno vreme sam verovao da se sa problemima mogu izboriti ako ih stavim u svoju muziku. Stajao sam, tako, ispred publike i vrištao iz petnih žila, pokušavajući da se oslobodim frustracija… Ali, to nije pomagalo, i alkohol i droga su me polako uzimali pod svoje.

Trent za drugi album često ističe da je bio suštinski pokušaj da se umanji bol koji neka osoba skriva u sebi. Upravo to možda i najbolje opisuje prva pesma sa njega “Mr. Self destruct” u kojoj postoji deo: Ja sam glas unutar tvoje glave i ja te kontrolišem.

Usledila je duga pauza od šest godina. Nakon nje, Trent je jedno vreme bio na staklenim nogama, nedovoljno siguran da li bi i dalje mogao da stvara muziku i da li zapravo ima šta da kaže. Ipak, korak po korak, rešio je da opet krene sa komponovanjem novog materijala, ovoga puta potpuno čiste glave i drugačije percepcije prema sebi i životu. Ponovno rođenje Nine Inch Nailsa je ozvaničeno sa povratničkim „With Teeth“ (2005). Ovaj album je snažan, ali manje haotičan i takoreći slušljiviji u odnosu na njegove prethodnike. Mnogi su bili zadovoljni povratkom Nine Inch Nailsa na scenu, a pesme sa njega koje su postale veliki radijski hitovi su: „The Hand That Feeds“ i „Only“. Dave Grohl je potpomogao sa svojim bubnjarskim umećem na albumu, dok je Trent počeo da piše ekstrovertniji materijal, sa nešto manje želje da kopa po svojim osećanjima. Pesma „The Hand That Feeds“ je među prvim pesmama u kojima se Trent osvrnuo na političko stanje u SAD.

Na narednom albumu “Year Zero“, dve godine kasnije, tekstovi su napisani iz perspektive više izmišljenih karaktera, te Trent taj album opisuje kao konceptualni album koji kritikuje američke vlasti i njihovo upravljanje i kakav će to uticaj imati na svet u budučih 15 godina. U isto vreme pojavila se i kompjuterska igrica sa sličnom tematikom, oslikavajući opet SAD u 2022. godini, a numere sa albuma našle su se kao sastavni deo igrice još pre zvaničnog izdavanja albuma. Jedna od pesama koja se posebno izdvojila sa ovog albuma je „In This Twilight“ u kojoj Trent gotovo na anđeoski način najavljuje smak sveta.

Eksperimentisao sam, ispitivao stvari, pokušavao da shvatim ko sam. Pokušavao sam podsvesno da shvatim šta kao umetnik imam da kažem.

Naredni korak u evoluciji Trentovog rada bila je kolekcija instrumentalne muzike pod imenom „Ghosts“ (2008) sa 36. kompozicija. Nazvana je soundtrackom za sanjarenje, i prvo je izdanje koje je Trent odlučio da objavi kao potpuno nezavisno, nakon razilaženja sa izdavačkom kućom Interscope Records. Album je bio dostupan fanovima preko oficijalnog sajta benda. Instrumentali velikim delom podsećaju na rad Erika Satiea, mada je prisutan i uobičajen industrial zvuk, te gitarski noise momenti. Fanovima je bila ponuđena mogućnost da naprave video snimke inspirisane instrumentalima. Iste godine, u maju, objavljen je album “The Slip“, isto preko sajta benda, bez ikakve promocije ili reklamiranja. Bio je to poklon fanovima. Pesme sa njega koje su se istakle su „1000000“ kao i “Corona Radiata“.


U februaru 2009. godine Nine Inch Nails je prestao sa radom. Poslednji nastup desio se u Wiltern Theater-u, LA. Trent se potom oženio sa Mariqueen Maandig, sa kojom i danas živi i ima petoro dece. U međuvremenu, radio je na muzici za filmove Davida Finchera, te osvojio Oskara i Zlatni globus sa filmom “The Social Network” (2011). Ove godine je takođe dobitnik istih nagrada sa filmom “Soul”.

Ponovni rad sa Nine Inch Nails dogodio se na albumu „Hesitation Marks“ (2013), gde je muzika umnogome nalik onoj sa „Year Zero“, ali ipak mnogo više usmerena na kompjuterski generisane zvuke nego na rokenrol bendovski sirovi udar. Na nekim pesmama se mogu čuti i stari sint-pop senzibiliteti poput onih na „Came Back Haunted“. Na pesmi „All Time Low“, Trentov zvuk je poprimio pravu magiju Davida Bowiea. Ono što svakako treba spomenuti jeste upravo Tentova izjava o Bowieju: I dalje razmišljam o njemu i stalno ga slušam. Zahvalan sam što su nam se putevi ukrstili i zahvalan sam, znao on to ili ne, koliko mi je pomogao u tim mračnim vremenima pre nego što sam odlučio da se saberem. I čujem njegov glas, probio je kroz slojeve sranja s kojima sam se okružio. Zahvalan sam mu na tome.

Na početku albuma “Bad Witch” (2018) Trent peva Imam novo lice i ispalo je dobro, i zaista je bilo tako. Ovaj album je njegovo najuspešnije ostvarenje u ovom veku. U približno pola sata stalo je najboljeg od svega što je Trent radio u prethodne dve decenije. Kao što bi rekli neki muzički kritičari, izgleda da mu je nastup u finalu Lynchovog remek-dela „Twin Peaks“ otvorio sve čakre – postao je onaj najagresivniji Trent koji uteruje opominjući strah u kosti… To se možda i najbolje prepoznaje u pesmi „Shit Mirror“ koja otvara album.

Prošle godine Nine Inch Nails su objavili dva albuma na svojoj zvaničnoj stranici i YouTube kanalu, želeći da pomognu svojim fanovima da se osećaju manje usamljeno tokom pandemije korona virusa. To su “Ghosts V: Together” “Ghosts VI: Locusts” uz dirljivu poruku solidarnosti sa svima koji su trenutno u izolaciji.