Pank je večito promenljiv univerzum koji se stalno širi. Nije smišljen sa namerom da bude uskogrud i ograničen. U stvari, veoma je širokogrud i u sebi nosi ljubav prema ljudskom životu.
Gospodari pesme: John Lydon – nestalan, i potpuno spreman da se odbrani
Gospodari pesme: Buntovnica sa mnogo razloga, Joan Baez
Džoan Baez rođena je 9. januara 1941. godine u Njujorku. Poznata je kao jedna od najvećih zvezda preporoda američke folk muzike i po svojoj društvenoj angažovanosti, naročito istaknutoj tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Gospodari pesme: Rapidni pokreti Majkla Stajpa
Želim da Vitman bude ponosan
Da Peti Li* bude ponosna.
Da mi braća budu ponosna.
Da mi sestre budu ponosne.
Želim sebe.
Želim sve.
Želim senzacionalno.
Neodoljivo.
*Peti Li Smit, prateći vokal na pesmi
(„Blue“, Collapse Into Now, 2011, slobodan prevod autora)
Gospodari pesme: Joni Mitchell, plavokosa folk kraljica
Rođena kao Roberta Joan Anderson 7. novembra 1943. godine, ova kantautorica i slikarica iz Kanade ostavila je ogroman trag tijekom svoje 40-godišnje muzičke karijere, prvo u folk-rocku, a zatim sve više eksperimentirajući i s jazzom i popom. No samu muziku ostavit ćemo uz rub; ovdje ćemo se posvetiti njezinim stihovima.
Gospodari pesme: Hladne činjenice i toplo srce, Sixto Rodriguez
U maju ove godine imali smo priliku da vidimo kako je svet potpuno poludeo za venčanjem princa Harija i američke glumice Megan Markle. Mnogi su ovaj događaj opisivali kao modernu bajku, ali iz perspektive malog čoveka u Srbiji i bilo gde u svetu, to je u suštini bio dan kao i svaki drugi: jedna poznata bogata osoba venčala se sa drugom poznatom bogatom osobom.
Gospodari pesme: Ekscentrični buntovnik iz predgrađa – Ian Curtis (Joy Division)
Ian Curtis, za samo 23 godine života, definisao je post-punk. Bio je pevač, tekstopisac i neslužbeni vođa kultnog britanskog post-punk benda Joy Division (1977-1980), čiji je „mračni“ zvuk uticao na mnoge kasnije muzičke stvaraoce, te na razvoj jednog specifičnog muzičkog i vizuelnog identiteta, odnosno žanra, gothic rocka, sa karakterističnim motivima. Joy Divison je bio bend koji je uspeo da se izdigne iz jednoličnosti i stvori mit. Muzički udžbenici kažu da je oformljen 1976. godine, ali, složićete se da se to ipak dogodilo 15. jula 1956, kada je rođen Ian Curtis.
Gospodari pesme: Princ sa ožiljkom koji nikad ne bledi – Chris Cornell
Chris Cornell (Christopher John Boyle), američki muzičar, kompozitor, pevač i tekstopisac, ostaće upamćen kao jedan od najuticajnijih pripadnika grunge generacije devedesetih. Proslavio se kao frontmen raskošnog vokala u bendovima Soundgarden, Audioslave i Temple of the Dog. Ništa manje nije bila zapažena ni njegova solo karijera. Izdao je četiri solo albuma, od kojih poslednji 2015. godine , “Higher Truth”, a komponovao je i muziku za filmove. U njegovom autorskom izrazu i snažnom poetskom iskustvu prepoznaju se teme slobode, smrti, problemskog odnosa prema životu, kao i isorepletanosti istih.
Cornell je smatran jednim od najboljih vokala na sceni. Imao je vokalni raspon od skoro osam oktava. Osim muzičke karijere, bio je posvećeni filantrop a zajedno sa svojom drugom ženom Vicky osnovao je “The Chris & Vicky Cornell Foundation“, 2012. godine, kako bi pomogao deci beskućnicima, zlostavljanoj ili zapostavljenoj, a sponozorisao je i izbegličke kampove. Bio je legenda za fanove i kolege, koji su bili očarani njegovim talentom.
Gospodari pesme: Ultimativni pionir sa doživotnom misijom, Mark E. Smith
Frontmen legendarnog i uticajnog britanskog benda The Fall, Mark Edward Smith, preminuo je 24.01. ove godine. Bio je glavna pokretačka snaga i jedini stalni član benda, sa kojim je ispisao istoriju bogatu 42 godine. Okarakterisan kao post punk band, ipak, u kategorizaciji svih muzičkih pravaca, The Fall stoji usamljeno i superiorno u sopstvenoj kategoriji. O svom stvaralaštvu Smith nije želeo mnogo govoriti, tj. nije ga voleo objašnjavati, smatrajući tako nešto vrlo komplikovanim. Slovio je za neobičnu vrstu nematerijalnog nacionalnog blaga.
Gospodari pesme: Hroničar boemskog života, Tom Waits
Tom Vejts je često nazivan jednim od najvećih pesnika u svetu muzike, ali kada je upitan da li on sam sebe smatra pesnikom, oštro se protivio ovoj “etiketi”. Sebe opisuje kao “profesionalnog prisluškivača i posmatrača”, pre nego kao pesnika. Da bi bio dobar tekstopisac kaže da mora da bude pomalo i “privatni istražitelj”. Ako mu i damo za pravo, mada ga ne možemo otpisati kao pesnika, jer po stihovima nije daleko od Bukovskog, mogli bismo reći da je Vejts pripovedač, hroničar boemskog života, koji se ne boji da zaviri u ispijene čaše viskija, prepune pepeljare i mračne uglove ljudske duše.
Gospodari pesme: Tougher than the rest, Bruce Springsteen
Bruce Frederick Joseph Springsteen rođen je 23. septembra 1949. godine u gradu zvanom Long Branč u Nju Džerziju. Odrastao je u skromnom porodičnom domu u Friholdu, i moglo bi se reći da je rođen sa predodređenjem da neće doživeti velike uspehe u životu, već da će postati još samo jedan fizički radnik u gradiću u kom je pretežno živela radnička klasa. Upravo to je i temelj na kom je izgradio karijeru i razlog zbog kog je obožavan od strane mnogih.
Odrastao je gledajući sumorne sudbine svoje porodice i svojih komšija sa jedne strane, i srednje klase i bogatijih sugrađana koji su uspeli da ostvare “američki san”. Zarobljen sa pogrešne strane tog sna, kao puki posmatrač, Brus je snažno osećao teret ekonomske krize i siromaštva. U školi, nije bilo ništa bolje. Iako ni u čemu nije bio užasan, ni u čemu nije bio ni dovoljno dobar, pa je tokom čitavog svog obrazovanja bio obeležen žigom prosečnosti. Živeo je u konstantnom strahu da se nikada neće osloboditi začaranog kruga siromaštva i očaja u kom je njegov otac obitovao.
Svoju prvu gitaru kupio je za 18 dolara 1964. godine, a samo godinu dana kasnije njegova majka uzela je zajam da bi mu kupila daleko vredniji instrument za 60 dolara, čin ljubaznosti koji je on kasnije pretočio u pesmu “The Wish”. Iste godine počeo je da svira, a sve što se desilo posle je istorija… ili prava moderna bajka?
Gospodari pesme: Najprljaviji “Prljavih tridesetih” – Woody Guthrie
“Kada je Woody prvi put bio u bolnici, moja majka je otišla u posetu. Pred njom se pojavio krupni, nemački doktor i rekao joj: oprostite, gospođo, ali vaš suprug ima sumanute ideje veličine, kaže da piše knjigu, kaže da je kantautor. Smejao se. Majka je odgovorila da on zaista i piše i peva. Doktor nije mogao da veruje. Mislio je da je dobio ozbiljan slučaj. Međutim, nije. Ta začuđenost u njegovim očima je oslikavala kako je svet doživeo Woodyija Guthrieja. Neverovatno je delovalo da neko može biti ono što jeste i da od toga što jeste kreira legendu.” – Arlo Guthire, Woodyijev sin
Gospodari pesme: James Joyce zadimljenih pabova, Shane MacGowan
Rođen 25. prosinca 1957. stvorio je blend zelenih pašnjaka i veselih pijanica s pintama piva u rukama kako pjevaju narodne pjesme u (više ne)zadimljenim pubovima Irske s ljutitim urbanim punkom. Punim imenom Shane Patrick Lysaght MacGowan školovanje je završio kad su ga izbacili iz prestižne Westministerske škole u kojoj je bio na stipendiji, zbog korištenja droga. Prije Poguesa kratko je svirao u bendu The Nipple Erectors, a od 1994. zamijenio ih je bendom Shane MacGowan and the Popes, uz povremene samostalne izlete poput suradnje sa Sinead O’Connor na pjesmi “Haunted” ili odlične obrade “What a wonderful world” sa Nickom Caveom, prethodnikom u rubrici Gospodara pesme. Od 2005. vratio se ponovno okupljenim Poguesima.
