fbpx

-

Naslovna Autorski članci Album po album Album po album: Oasis - Britanska invazija, Mančesterska divizija (1994-1997)

Album po album: Oasis – Britanska invazija, Mančesterska divizija (1994-1997)

Svako od vas je barem jednom u životu mogao da čuje priče o ozloglašenoj braći Gallagher. Opsednutost Beatlesima, Manchester Cityem i dobrim rock ‘n’ rollom. Ukoliko niste, vreme je da osvežite svoje playliste, uključite Google pretraživač i krenete u odiseju zvanu Oasis.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka mladi Liam Gallagher je prisustvovao koncertu The Stone Rosesa u Mančesteru koja je zauvek promenila njegov život ali i celokupnu britansku muzičku scenu. Bez posebnog interesovanja za muziku do tog trenutka, Liam je rešio da osnuje bend i postane pevač. Sa ortacima Paul “Bonehead” Arthursom, Paul “Guigsy” McGuiganom i Tony McCarrolom osnovao je bend the Rain koji je kasnije preimenovan u Oasis. Liamov stariji brat Noel je u to vreme bio roadie grupe Inspiral Carpets i pri povratku sa jedne od turneja od svoje majke saznaje da je njegov mlađi brat napravio bend. Kako je i sam pisao pesme i svirao gitaru, predložio je da im se pridruži kao lead gitarista, tekstopisac i vođa jer je tokom godina nakupio dovoljno materijala za čak nekoliko albuma. Momci su to prihvatili, Noel je postao član i tada je rođena jedna od najvećih britanskih grupa svih vremena.

Iako mnogi od vas znaju za Oasis preko nekoliko najprodavanijih singlova sa njhovog drugog albuma, uticaj i popularnost koji oni imaju u Britaniji su poput religije. Liam i Noel Gallagher su neke od najprepoznatljivijih i najuticajnijih osoba u svetu muzike. Čak i nakon raspada, Oasis je i dalje jedan od najomiljenijih bendova svih vremena i bez malo skromnosti rame uz rame sa Bitlsima po popularnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kako bi obogatili vaša muzička nepca proćićemo kroz celokupan opus Oasisa u dva članka. Takav rez možemo da napravimo zbog posebno uočive promene stila i pisanja muzike nakon prva tri albuma koja je nastala usled promene originalne postave grupe.

Definitely Maybe (1994)

Nakon dolaska u bend, Noel je zahtevao da bude vođa benda i glavni kompozitor i tekstopisac pesama sa obećanjem da će bend tako dostići svetsku slavu. Ova arogantnost tipična za braću Gallagher im je omogućila da debitantskim albumom naprave bum u svetu muzike. Njihov stav od samog početka je u velikoj meri obezbedio popularnost koju imaju ali ih je isto tako oslobodio od kritičkog samopreispitivanja koje mnoge bendove parališe pogotovo kada je u pitanju prvi album i obezbeđivanje ugovora sa izdavačkim kućama.

1993. godine, Oasis je imao zakazanu svirku u glazgovskom pabu King Tut’s koja se zamalo nije održala jer obezbeđenje na ulazu nije htelo da pusti momke unutra iako su bili na listi izvođača. Alan McGee je bio impresioniran njhovim stavom i nastupom u pabu i odlučio da im ponudi ugovor za Crations Records. Priča počinje sa izdavanjem prvog singla “Columbia” koji je radio stanica BBC1 pustila čak 19 puta u toku dve nedelje. Nakon uspeha prvog singla, Oasis izbacuje singl “Supersonic” kojeg je Noel napisao za 10 minuta u studiju jer je bio nezadovoljan pesmom “Bring it on Down” koja je prvobitno bila odabrana za predstavljanje. Noel kaže da mu je previše zvučala kao nešto prizašlo iz grunge pokreta koji je bio na umoru i odlučio se da napiše nešto drugo. Kako sve velike pesme nastaju sudbinski veoma brzo, “Supersonic” je postala jedna od najvećih pesama devedesetih. Drugi prateći singl je bio “Shakermaker” kojim su čak zaradili tužbu od Pepsi brenda za plagijat, ali to nista nije smetalo na dobijanju popularnosti koju je dobio od strane publike. Pesma se našla 11. mestu na britanskoim listama što im je omogućilo nastup na Top of the Pops. Treći singl, “Live Forever” dospeo je na listu Top 10 i on je jedan od najpopularnijih pesama grupe sve do danas. Četvrti singl, “Cigarettes and Alcohol” je singl koji suštinski opisuje momčad iz Mančestera i njihov životni stil. Kako im dolikuje, Oasis je hteo da izbaci i peti singl ali je izdavačka kuća burno reagovala uz komentar, “Pobogu, ko još izbacuje pet singlova za debi album?!”.

Ono što je debi album Oasisa učinilo toliko prijemčivim za generaciju koja ga je dočekala su sinergija psihodelije, panka, klasičnog roka pod okriljem dobrih refrena, veselih melodija i tematike tekstova koje su bile bliske svakom čoveku. Više od svega je na to uticala pozitivnost pesama koje su stajale same naspram booma američkog grungea koji je cvetao u to vreme i mračne tematike koju je nosio. Definitely Maybe nije bio genijalno gitarsko otkriće, već je kao i njegovi prethodnici, muzika bendova iz pank pokreta, imao u sebi dve bitne stvari – tajming i petorku iz radničke klase koja je pevala i svirala svetlucave pesme o životu – jednostavno muzika koja vas ispunjava srećom dok je slušate. Kako se od braće Gallagher i očekuje, muzika je bila velika, glasna i catchy. Ali najviše od svih elemenata, kompozitosko umeće Noela Gallaghera i neprikosnoveni glas Liama Gallaghera kombinovano sa njegovim swaggerom je ono što ih je lansiralo u zvezde.

Definitely Maybe je i dan danas jedan od najprodavanijih debitantskih albuma ikada koji je dostigao platinasti status čak 7 puta!

(What’s the Story) Morning Glory? (1995)

Kada je debi album nekog benda ultra popularan i plasira se visoko na svim listama, težak je zadatak napraviti dobar follow up. Međutim, ako ste Liam i Noel Gallagher i ako tvrdite da ste najbolji bend na svetu, možda čak i bolji i veći od Bitlsa, neće vam teško pasti. Bend nije mnogo očajavao jer je Noel u svom koferu već imao spreman drugi album još dok su snimali prvenac. Neko bi rekao da je ludost imati toliko samopouzdanja za sopstvene pesme, ali upravo je ta sigurnost i vera u sebe ono što je zacementiralo Oasis kao jednu od najvećih grupa svih vremena.

(What’s the Story) Morning Glory? je napravio još veći prasak kod pubike i probio Oasis na svetsko tržište singlovima, kojih je ovog puta bilo 6. Zvuk albuma je znatno varirao u odnosu na prethodni, kako aranžmanski, tako i melodijski. Noel Gallagher je na ovom albumu u prvi plan stavljao pesme baladskog karaktera koje su imale velike refrene. Iako su kritičari prvih godina nakon izlaska albuma konstatovali da je album mnogo ineferiorniji u odnosu na Definitely Maybe, vremenom su se mišljenja promenila i album je ušao u anale muzike kao jedan pd najznačajnijih albuma Brit Popa ali i muzike devedestih generalno na svetskom nivou. Singlom “Wonderwall” Oasis je probio obruče američkih lista i našao se u top 10. Momci iz Mančestera su uspeli da postanu svetski rock fenomen i postali jedina grupa iz Britanije koja je postigla takav uspeh nakon Beatlesa. Svih 6 singlova sa albuma “Some Might Say”, “Morning Glory”, “Wonderwall”, “Don’t look back in anger”, “Champagne Supernova” i “Roll with it” su postale himne jedne generacije koja ih je zavolela jer su pokazali kako par mladića iz radničke klase i bez mnogo mogućnosti ipak može da se probije i živi svoj san.

Singlom “Roll with it” je započeta čuvena the Battle of Britpop između Oasisa i grupe Blur koju su tabloidi podigli na nivo svetske senzacije omogućivši ogoman publicitet obema grupama. Tokom ere Britpopa, tablodidi su uspeli da bace fokus na indie scenu devedesetih i omoguće proboj bendova.

Ako bacimo pogled na količinu prodatih ploča, (What’s the Story) Morning Glory? je u Velikoj Britaniji ostvario platinasti status neverovatnih 15 puta, a u SAD-u četvorostruko platinasti status. “Country House” Blura je možda pobedila u bici za prvo mesto na listi, ali je Oasis dobio rat sa “(What’s the Story) Morning Glory?”.

Be Here Now (1997)

Album koji je publika iščekivala čak i više nego What’s the Story Morning Glory?, Be Here Now je bio treći album Oasisa. Ogroman uspeh prethodna dva albuma je garantovao da iz pera Noela Gallaghera i glasnih žica Liama Gallaghera teče čisto zlato hitova. Kako to obično i biva, stil života, opijenost novcem i drogom, sa dodatkom konstantnih nesuglasica među braćom, predstavljali su ogroman pritisak na bend. U mnogim kasnijim izjavama, članovi su izjavili kako su jednostavno trebali da se raspadnu nakon trećeg albuma i postanu legenda. Međutim, Be Here Now, koji je izašao 1997. godine je oborio sve rekorde prodaje i top lista.

Problematičnost ovog albuma je nastala već u samom početku tokom snimanja. Odlazak u više studija kao što su čuveni Abbey Road, zatim Ridge Farm Studios i mnogih drugih u Londonu i činjenica da je glavna motivacija benda bila isključivo komercijalnost, doprinelo je slabijem kvalitetu naspram prethodna dva albuma. Pesme sa albuma su bile himničkog karaktera, trajanja čak i do 7 minuta sa slojevito nasnimljenim gitarama sa ciljem da zvuče što kolosalnije. Noel Gallagher je više puta označio ovaj album kao oličenje prevelike upotrebe kokaina. Izjavio je čak i da bi taj album trebalo uništiti jer ne poseduje nikakav kvalitet i da bi najradije spalio master trake.

Uprkos svim manama Be Here Now jeste dobar album, iako se mnogi možda i ne bi složili sa time. Prodaja albuma je nadmašila i prethodna sva izdanja već prvog dana po izlasku. Istina je da su pesme sa ovog albuma manje popularne naspram najpoznatijih ali to ne umanjuje njihov značaj.

D’You know what I mean”, “Stand by me”, “All around the world” i “Don’t go away” su singlovi koji su dobili najviše pažnje i koje braća Gallagher i dan danas izvode na svojim solo nastupima. Sonično veoma slične, svaka pesma na albumu uplivava jedna u drugu i prava je šteta što neke od njih nećemo čuti u live izvođenjima jer su sve one napravljene za stadinske prostore koji mogu da podrže njihovu kolosalnost.

Iskupljenje ovog albuma leži u ponovnoj produkciji. Ukoliko bi se Noel Gallegher, kod koga su i dalje master trake, potrudio da izbaci sve nepotrebne slojeve gitara i pojednostavi aranžmane, album bi stajao rame uz rame sa prethodna dva po kvalitetu i značaju.

Kada ostavimo sve muzičke ukuse na stranu i manemo se umetničkog kritikovanja ovih albuma, ne možemo da poreknemo da je Oasis ostavio neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji sa svoja prva tri albuma. Ovo su albumi koji su ujedinili sve generacije i dali indie muzici novi smisao pokazavši kako se iz anonime radničke klase, verom u sebe i svoju muziku dolazi do statusa legende.