fbpx

-

Naslovna Autorski članci Album po album Album po album: Hüsker Dü - rađanje alternative (1982-1987)

Album po album: Hüsker Dü – rađanje alternative (1982-1987)

Ako jedan Krist Novoselić u vreme svoje najveće slave može da izjavi kako je muzika Nirvane „ništa novo, to su pre deceniju radili Hüsker Dü“, onda ste svesni o kakvim veličinama ovde govorimo. Ukoliko ne – Hüsker Dü su pioniri alternativnog roka, prvi su izvršili prelaz na taj zvuk sa originalnog hardcore punk stila i utrli put mnogima nakon sebe, pa i samoj Nirvani, ka zvezdama koje oni nikada nisu u potpunosti dosegli. Za samo pet godina Bob Mould (gitara i vokal), Grant Hart (bubnjevi i vokal) i Greg Norton (bas gitara i vokal) izbacili su šest studijskih, jedan živi i jedan EP album, zauvek ostavši obeleženi u istoriji rokenrola ne samo uticajem koji su imali na svoje sledbenike, već i umećem pravljenja hitova u nizu kao „čudo od sto hitova“ koje su u tako kratkom periodu stvorili.

Land Speed Record (New Alliance, 1982)

Prvo, pa muško, tj. live! Nakon debi singla „Statues/Amusement“ gde su naginjali više post-punk zvuku, Hüskeri su se ubrzo uhvatili u kolo sa hardcore ekipom iz SST Records. Otišli su na turneju sa njima po klubovima diljem Sjedinjenih Država i vratili se duplo brži, glasniji i bučniji nego pre napuštanja grada. Pošto nisu imali sredstava za objavljivanje albuma, a lokalna nezavisna kuća Twin/Tone Records ih otpilila nakon showcase nastupa u septembru 1981. godine, u pomoć je priskočio veliki Mike Watt iz Minutemen. Njegova nezavisna izdavačka kuća New Alliance, osnovana po uzoru na SST Records, odlučila je objaviti njihov četvorokanalni živi snimak iz avgusta meseca iste godine za koji su platili tričavih 300 dolara. Kako Mould objašnjava, sam album je kao „loš trip na esidu, odeš na svirku da ti tri idiota razvale bubne opne“. Naziv albuma „Land Speed Record“ nosi dvojako značenje – težnja za brzinom u izvođenju, ali i sklonost ka amfetaminima. U dvadeset šest minuta spakovano je čak sedamnaest pesama iz tog kreativnog perioda, kada su se sa ostalim bendovima takmičili ko će biti brži. Jedina stvar koja se izdvaja iz jednominutnog šablona je Hartova „Data Control“ sa čak pet i po minuta trajanja. Već na tom prvom, živom albumu Mould i Hart su se ustoličili kao glavni autori u sastavu, a ispod zidova buke se nazirao kostur njihovog budućeg stvaralaštva.

Everything Falls Apart (Reflex Records, 1983)

Debitanski studijski album „Everything Falls Apart“ objavljen je kao samizdat, odnosno pod etiketom Reflex Records koju su članovi benda osnovali sa producentom, inženjerom zvuka, vlasnikom muzičke radnje i generalno entuzijastom iz Mineapolisa Terry Katzmanom. Zvuk Hüskera je i dalje faktički bio hardcore punk, samo sa sada već malo sporijim i usaglašenim ritmom. Od svih pesama koje su se pojavile na „Land Speed Record“ preživela je samo Mouldova „Bricklayer“, a zapažene su i „Target“ koju su i kasnije sporadično izvodili, minutemenovska „From the Gut“ i naslovna numera, brza i melodična, koja je dalje definisala tok njihovog autentičnog zvuka. Ovoga puta je autorstvo nad pesmama pretežno bilo Mouldovo, što će se ubrzo promeniti na narednim albumima. Tek 1993. godine album je objavljen i na disku pod nazivom „Everything Falls Apart and More“ gde je pored originalnih studijskih snimaka upakovano je i nekoliko stvari iz rane faze benda, pre svega singl iz 1982. godine „In a Free Land“ kao vrhunac tog perioda.

Metal Circus EP (SST Records, 1983)

Tek par meseci po objavljivanju debi LP-a usledio je zvanični prelazak pod okrilje SST Records i Hüsker Dü postaju prvi izvankalifornijski bend koji objavljuje album za tu izdavačku kuću. Iako samo dvadeset i jednu sekundu kraći od „Everything Falls Apart“, „Metal Circus“ je okarakterisan kao EP sa nešto ispod dvadeset minuta trajanja i predstavlja još jednu nadogradnju u zvuku benda. Gitara Bob Moulda je počela da zvuči kao ono što će mu u daljoj karijeri biti znak raspoznavanja uz dobre lead/chorus efekte i moćno razlaganje, Hart razvija svoj sinkopski ritam na bubnju i uz izvrsno obavljanje vokalske deonice obojice polako počinju da stiču naklonost muzičke kritike, barem one koju je interesovala nezavisna scena u SAD. Sa ovog EP-a izdvajaju se „It’s Not Funny Anymore“ i njihov prvi veći hit „Diane“, pesma o ubistvu glumice Diane Edwards u drugom delu Mineapoliskog megalopolisa, Sent Polu. Kasnije će pesmu obraditi mnogi bendovi, a ponajveću slavu će dobiti varijanta irske grupe Therapy? u tada nesvakidašnjem gudačkom maniru.

Zen Arcade (SST Records, 1985)

Koliki je bio kreativni zamajac kod Hüskera najbolje pokazuje činjenica da je u vreme izlaska albuma „Metal Circus“ bend već radio na snimanju svog drugog, duplog LP-a sa preko sat vremena i čak dvadeset tri numere. Sve što je bilo potrebno za realizaciju bila je nepresušna inspiracija, 40 sati snimanja, 40 sati miksovanja i budžet od samo 3200 dolara. Bob Mould je insistirao da svaki član benda bude autor sopstvene pesme, što će stvoriti prvo kompeticiju, a onda i neprestanu tenziju između njega i Harta. Proizvod te kompeticije je bio fascinantan. „Kad god bismo išli na turneje da promovišemo nova izdanja, mi smo zapravo većinski izvodili nove numere koje će se pojaviti na sledećim izdanjima“, priznao je Mould u jednom intervjuu. Stilski izrazito šarenolik, „Zen Arcade“ je epohalno delo prepuno različitih uticaja, od klasičnih hardcore punk pesama („Broken Home, Broken Heart“, „Beyond the Threshold“, „Machochism World“, „Indecision Time“) preko psihodelije („Standing by the Sea“, „Hare Krsna“, „The Tooth Fairy and the Princess“), klavirskih minijatura  u „Monday Will Never Be the Same“ i „One Step at a Time“, akustičnih napeva  u „Never Talking to You Again“ do fenomenalnog četrnaestominutnog instrumentala „Reoccuring Dreams“. Ipak, najveću pažnju izazvaće stvari „Turn on the News“ i „Pink Turns to Blue“ kao momenat u istoriji rokenrola kada se rađa alternativni rok, direktno na albumu „Zen Arcade“. Sam koncept albuma je priča o mladiću koji napušta razorenu porodicu i dom, stupa u vojsku, okreće religiji, pronalazi ljubav, upada u pakao droge, a na kraju se budi shvatajući da je to sve bio samo košmar. SST Records su potcenili moć albuma izbacivši u prvom tiražu samo 5000 primeraka koji su se brzinom svetlosti rasprodali, a do početka 1985. godine i pored meseci „van lagera“ prodato je preko 20.000 primeraka. „Zen Arcade“ je privukao pažnju velikih muzičkih časopisa NME i Rolling Stone, ali i velikih izdavačkih kuća. Čak su i Minutemen inspirisani ovim remek-delom kasnije stvorili svoje čedo na dva LP-a „Double Nickels on the Dime“.

New Day Rising (1985, SST Records)

Po starom pravilu „promoviši stari album, snimaj novi“ naredno izdanje „New Day Rising“ je snimljeno na leto 1984. godine i čekalo je svetlost dana do januara naredne godine. Još melodičniji od prethodnog, album je ustoličio Hüskere kao apsolutne pionire i predvodnike alternativnog zvuka, uz pregršt hitova koji su se na njemu našli, od naslovne numere preko hitova kao što su Hartove „Girl Who Lives on Heaven Hill“, „Books About UFOs“ i „Terms of Psychic Warfare“, te Mouldove „I Apologize“, „If I Told You“, „Celebrated Summer“, „59 Times the Pain“, „Powerline“ i mnogih drugih, doslovno svih pesama sa albuma. I pored činjenice da je album snimljen u nategnutoj atmosferi jer bend više nije hteo da radi sa producentom iz SST-a pod nadimkom Spot čija je produkcija u svim recenzijama bila najslabija tačka albuma, svi relevantni muzički časopisi ocenili su „New Day Rising“ čistom peticom ili desetkom, a do dana današnjeg se nalazi na mnogim večnim listama najboljih albuma, među kojima je najznačajnija „500 najvećih albuma ikada“ magazina Rolling Stone. Hüsker Dü je konačno uspeo da muzički svet ubedi da pank i melodičnost nisu suprotnosti i da je još uvek moguće uz pomoć praštećih gitara i energičnih bubnjeva napraviti pop pesmu.

Flip Your Wig (1985, SST Records)

Tamo gde je stao prethodni, sledeći album je nastavio. „Flip Your Wig“ je doneo razliku samo u produkciji albuma, pošto im je konačno dozvoljeno da sami isproduciraju svoj album. Kako su Hüsker Dü već bili najprodavaniji izvođač pod SST etiketom i apsolutno čudo unutar i izvan nezavisne scene u Sjedinjenim Državama, na vrata im je pokucao veliki Warner Bros, ali su zbog dogovora sa SST odlučili da album ipak izdaju za njih, odloživši svoje ustoličenje kao prvi nezavisni izvođač koji će izdati album za veliku izdavačku kuću. Grant Hart je dobio svojih garantovanih „ne više od 45%“ autorskih pesama na albumu, a proizvod je praktično zapanjio celokupni auditorijum kao treći uzastopni album u samo godinu i po dana čime su zadivili i najrezervisanije kritičare. Hitovi su se kroz album samo nizali; „Flip Your Wig“ je doneo svetu nezaboravne „Flexible Flyer“, „Green Eyes“, „Hate Paper Doll“, „Games“, „Private Plane“, „Every Everything“ i najistaknutiju „Makes No Sense at All“. Za samo 4 meseca planulo je 50 hiljada kopija albuma uz ponovo odlične ocene kritike i publike i predstavlja kraj saradnje sa čuvenom izdavačkom kućom iz Los Anđelesa. Bob Mould smatra „Flip Your Wig“ za najbolji album koji su ikada snimili kao Hüsker Dü.

Candy Apple Grey (1986, Warner Bros)

Svoj debi na velikoj sceni dočekali su odmah nakon potpisivanja ugovora sa Warnerom, ali je doneo i prve probleme. Sada već praktično veliki akt na tlu Amerike, primorani su na pravila koja važe u profesionalnoj muzičkoj industriji uz niz novih menadžera. Iako je energična svirka i dalje paradigma pankerskog stila, „Candy Apple Grey“ predstavlja u potpunosti college/alternative rock album sa novim ištancovanim hitovima kao što su „Don’t Want to Know If You Are Lonely“, „Sorry Somehow“, „Eiffel Tower High“, te balada „Hardly Getting Over It“ i „No Promise Have I Made“ gde i pored svojih „samo 45%“ pesama svojim vokalnim dužnostima Hart zasenjuje Mouldov doprinos. Iako se izdavačka kuća potrudila da promoviše album promo spotom na MTV-u i vrtenjem na mnogim radio stanicama, debi Hüsker Dü na Billboard listi stigao je tek do razočaravajuće pozicije 140.

Warehouse: Songs and Stories (1987, Warner Bros)

Njihov naredni studijski album se, nažalost, ispostavilo poslednji, budući da je na narednoj turneji došlo do pucanja po svim šavovima. Suočen sa ogromnim stresom kao posledicom žongliranja između Harta i Moulda i njihovog sada već ličnog animoziteta jednog prema drugome, menadžer David Savoy je noć uoči turneje izvršio samoubistvo. Mould se skidao sa alkohola, Hart sa heroina. Ne toliko dugo od početka turneje boca metadona se slučajno razbila. I pored uveravanja Harta da može nastaviti da svira pod takvim okolnostima i u takvom stanju, Mould i Norton su odlučili da prekinu turneju zarad dobrobiti svih, što se Hartu nikako nije dopalo. Po povratku u Mineapolis, u januaru 1988. godine u kući Hartovih roditelja ozbiljna diskusija rezultirala je gašenjem jednog od najvećih alternativnih bendova u to vreme. Samim tim, „Warehouse: Songs and Stories“ je neočekivano postao labudova pesma benda sa nekim od najboljih stvari koje su ikada napravili. Kao i „Zen Arcade“, izdat je kao dvostruki album koji su nosili hitovi poput „These Important Years“, „Charity, Chastity, Prudence and Hope“, „Back From Somewhere“, „She Floated Away“, „Friend, You’ve Got to Fall“, „She’s a Woman (And Now He Is a Man)“ i, povrh svih, singlovi „Could You Be the One?“ i „Ice Cold Ice“ uz vrlo dobre i odlične ocene kritike i skok na Billboard listi u odnosu na prethodni LP. „Warehouse: Songs and Stories“ se pominje u čuvenoj knjizi „1001 album koji morate čuti pre nego što umrete“.

Nakon razlaza, Hart i Mould su svaki za sebe nastavili svoje solo karijere, usput napravili svoje prateće bendove i darovali svetu još brdo predivnih pesama; Greg Norton je još pre razlaza otvorio restoran i muzici se vraća tek sporadično. Grant Hart je preminuo u septembru 2017. godine od raka jetre. Bob Mould danas slavi svoj jubilarni šezdeseti rođendan.