1965. godina još jedna je u nizu iz turbulentnih šezdesetih, koju su obeležili značajni događaji, kako na političkom tako i na kulturološkom planu. Početak 1965. obeležili su ubistvo borca za prava Afro-Amerikanaca, Malcolma X-a, i početak mandata Lyndona Johnsona kao 36. Predsednika SAD-a, nakon izbora održanih godinu dana ranije. Jedna od njegovih prvih odluka bila je slanje 3.500 marinaca u Vijetnam, da bi taj broj do juna meseca porastao na 125.000 kopnenih trupa. Paralelno sa povećanjem prisustva u Vijetnamu, polako se kreira i antiratni pokret i pokret za građanska prava. Među njima Martin Luther King Jr. vodio je protestne marševe u više navrata, uključujući četvorodnevni marš sa 25000 ljudi u američkoj državi Alabama.
U svetu književnosti, ovu godinu su obeležila objavljivanja naučno-fantastičnih romana poput Tri stigmate Palmera Eldriča, Philipa K. Dicka, ili Dina Franka Herberta, dok je u svetu kinematografije crtać Tom & Jerry doživeo svetsku premijeru putem CBS televizijske mreže. U bioskopima su, između ostalog, dominirali mjuzikl Moje pesme, moji snovi, holivudska adaptacija Doktora Živaga, i špageti vestern Za šaku dolara. Beatlesi su takođe objavili vrlo dobro prihvaćenu komediju Help!.
Pored filma, Beatlesi su obeležili 1965. godinu sa dva studijska albuma, soundtrackom za film Help! i jednim od svojih najuticajnijih radova „Rubber Soul“. Takođe, oborili su rekord za posećenost koncerta sa 55600 posetioca na čuvenom Shea stadionu, a ovaj događaj stavio je kamen temeljac stadionskom rocku i modernom rock koncertu uopšte. Bob Dylan je takođe obeležio 1965. godinu, prelaskom na električnu gitaru i objavljivanjem takođe dva uticajna albuma, „Bringing it all Back Home“ i „Highway 61 Revisited“. U svom stilu, Rolling Stonesi, upisali su se u istoriju svojim prvim kompletno autorskim albumom, „Out of Our Heads“, ali su je takođe „upišali“ aferom vezanom za uriniranje ispred benzinske stanice u nekoj britanskoj zabiti, nakon čega su uhapšeni.
Muzička eksplozija koju su ova tri benda predvodila, dovela je do ekspanzije rock muzike iz koje će se izroditi mnogi mladi autori, posebno iz generacije bendova sa zapadne obale SAD-a (The Doors, Jefferson Airplane, Grateful Dead) ali i britanskog undergrounda (Pink Floyd, Soft Machine), čije će vreme tek doći. Samim tim moguće je bilo sklopiti spisak pesama od samo ova tri izvođača, no, u pokušaju objektivnosti i raznovrsnosti, pred vama je spisak deset pesama koje su zasigurno zaslužile da budu u top 10 najboljih pesama iz 1965. godine.
10. Wilson Pickett – In the Midnight Hour
„In the Midnight Hour“ je treći sing jednog od najmuževnijih vokala u istoriji popularne muzike, Wilsona Picketta. Popevši se na vrhove top lista kako R&B tako i pop muzike, ova pesma je otvorila vrata kako daljem razvoju Pickettove karijere, do statusa legende soul muzike, tako i do Rock ‘n’ Roll kuće slavnih, u koju je primljen 1991. godine za neverovatan uticaj na rock muziku. Zanimljivost za ovu pesmu je činjenica da je napisana u Lorraine motelu u Memphisu, gde je par godina kasnije ubijen Martin Luther King. „In the Midnight Hour“ su obradili izvođači poput Johna Fogertyja iz grupe Creedence Clearwater Revival, koji citira Picketta kao veliki uticaj, kao i britanska grupa The Jam.
9. Sonny & Cher – I Got You Babe
„I Got You Babe“ Sonny Bonoa i njegove tadašnje žene Cher, je jedan od najpoznatijih dueta iz ove decenije. Pesmu je napisao sam Sonny, snimio i producirao, a pesma je od B-strane postala njihov najveći zajednički hit. Zahvaljujući stihu u kome Cher kaže da ne mari za njegovu dugu kosu, ova pesma je napravila dovoljnu dodirnu tačku sa hippie pokretom i postala jedna od rado slušanih pesama na njihovim okupljanjima. Da je ovaj duet postao pravi klasik govore i obrade Chrissie Hynde sa bendom UB40, David Bowiea i Marianne Faithful, Joey Ramonea i Holy Beth Vincent, kao i šaljivi duet Cher sa Beavisom i Buttheadom.
8. The Byrds – Turn! Turn! Turn! (To Everything There is a Season)
S obzirom da su američki folk rockeri Byrds postali poznati po obradama, pre svega Dylanovih pesama, ne čudi da je jedan od njihovih najvećih hitova „Turn! Turn! Turn!“, sa istoimenog albuma, obrada pesme Petea Segera iz 1951. godine. S obzirom da je Seger gotovo celokupni tekst uzeo iz Starog zaveta, tačnije Knjige Propovednika, dolaskom na prvo mesto Billboardove top liste u verziji Byrdsa, ova pesma je postala pop pesma sa najstarijim tekstom, koja se našla na prvom mestu top liste. Ova verzija pesme je takođe postala jedna od antiratnih himni iz vremena Vijetnamskog rata, a u istom kontekstu je ovekovečena i tri decenija kasnije kao deo soundracka za film Forrest Gump.
7. Mamas & Papas – California Dreamin’
Ova pesma spada u red pesama nastalih u čudnim uslovima, jer je jedan deo pesme „California Dreamin’“, navodno, u snu napisao John Phillips, još 1963. dok je sa svojom ženom, pevačicom benda, Michelle Phillips, živeo u New Yorku. Pesma je, dakle, insprisana istinitim događajem, pošto je par, preselivši se iz Californije, živeo u drugoj sredini, pa je hladnoća koju su osećali za domom, i neprilagođenost klimi Istočne Obale SAD-a, uticala na tekst pesme. Ovo je jedna od retkih pop pesama iz šezdesetih u kojoj se kao solo instrument pojavljuje flauta, i snimljena je u istom studiju u kojem je su Beach Boysi snimali svoj legendarni album „Pet Sounds“. Objavljena je kao singl decembra 1965. godine, iako je album „If You Can Believe Your Eyes and Ears“, na kom se našla, objavljen tek naredne godine.
6. James Brown – I Got You (I Feel Good)
„I Got You (I Feel Good)“ je pesma po kojoj većina ljudi pamti Jamesa Browna, Kuma/Kralja soul muzike. Iako napisana kao „I Found You“ još 1962. godine za pevačicu Yvonne Fair, Brown je svoju verziju sa drugim tekstom snimio najpre 1964, da bi naredne 1965. godine objavio verziju koja je postala njegov najveći hit u karijeri. Iako nije dospela na prvo mesto Billbordovih Top 100, ova pesma je sa trećom pozicijom, najviše plasirana pesma od 99, koliko ih je imao u Top 100. Pored obilnog pojavljivanja u popularnoj kulturi, od filmova kao što su Otkačeni profesor, Dobro jutro, Vijetname, Doktor Dulitl, itd, i serija poput Simpsonovih i Alvin i veverice, ova pesma se takođe našla u društvu najvećih rock pesama svih vremena po izboru kanala VH1 i najvećih pesama svih vremena po izboru časopisa Rolling Stone.
5. The Who – My Generation
Iako je „poželeo da umre, pre nego što ostari“, gitarista i autor Pete Townshend i pevač Roger Daltrey, doživeli su da skoro pola veka od objavljivanja svog hit singla „My Generation“, i dalje izvode tu pesmu, i da će se uskoro naći na kompilaciji povodom pedeset godina od osnivanja benda. „My Generation“ je generacijska pesma mladih iz šezdesetih, ali u širem smislu mladih uopšte, koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u društvu. Jedan od najoriginalnijih načina protesta koji ćete naći u bilo kojoj pesmi je mucanje Rogera Daltreya, koje može da oslikava kako bunt protiv elokventnih snobova iz starijih generacija, tako i negiranje vrednosti koje su stariji preneli na mlađu generaciju. Jedan od prepoznatljivih delova pesme je i jedinstveni solo na bas gitari Johna Entwistlea.
4. Simon & Garfunkel – The Sound of Silence
„The Sound of Silence“ je, uz „Bridge over Troubled Water“, najveći hit ovog akustičnog dua, i neizostavni soundrack šezdesetih godina. Polovina ovog dvojca, Paul Simon ju je napisao nakon atentata na J.F. Kennedyja 1963, što je uticalo na jedinstven senzibilitet koji pesma poseduje, ali je pesma objavljena tek na njihovom albumu prvencu „Wednesday Morning, 3 AM“ 1964. godine. Ipak, poznatija verzija pesme, objavljena je naredne 1965. godine, kada je producent Tom Wilson, van znanja tada već raspadnutog dua, dosnimio bas, električnu gitaru i bubanj na postojeći snimak i objavio remiks, koji je postao veliki hit. Ova verzija je i jedan od razloga zašto su Simon & Garfunkel nastavili da rade zajedno, objavivši drugi album „The Sounds of Silence“ te 1965. godine.
3. The Rolling Stones – (I Can’t Get No) Satisfaction
U svojoj autobiografiji, Richards opisuje da je pesma nastala tako što je probudivši se jednog jutra pronašao snimak sa portabilnog Philipsovog kasetaša, na kome se nalazila skica pesme „Satisfaction“ u akustičnoj verziji, posle koje slede četrdeset minuta njegovog hrkanja. Iako napisana „u snu“, „(I Can’t Get No) Satisfaction“, je uspela da osvoji ceo svet, da se zadrži 14 nedelja na prvom mestu Billboardove top iste, a četrdeset godina kasnije, bude druga na Rolling Stoneovoj listi 500 najvećih pesama svih vremena. Sa tekstom pesme, koji je napisao Jagger, su se asocirali kako oni nezadovoljni svojim seksualnim životom, tako i oni nezadovoljni sistemom, te se smatra jednom od himni šezdesetih godina.
2. The Beatles – Yesterday
„Yesteday“ je još jedna pesma, po legendi napisana u snu. McCartney je navodno pevušio melodiju u snu, a zatim se brzo probudio i otrčao do klavira kako je ne bi zaboravio. „Yesterday“ je dugo bila bez teksta i sa radnim nazivom „Scrambled Eggs“, pa je jednom prilikom John Lennon šaljivo izjavio kako mu je bilo krivo kad je pesma dobila pravi tekst, jer je bilo dosta smeha u bendu oko nje. „Yesterday“ je postala masivni hit, po kojem se i dalje pamte Beatlesi, doživela je više od sedam miliona obrada, i ušla u Guinnessovu knjigu rekorda kao najobrađivanija pesma u 20. veku. Zanimljivost za ovu pesmu je i činjenica da se na snimku kao jedini član benda pojavljuje Paul McCartney, u pratnji gudačkog orkestra, pa je jedan od predloga izdavača bio da pesmu objavi pod solo etiketom, što je Paul odbio, ne želeći da ugrozi bend.
1. Bob Dylan – Like a Rolling Stone
O ovoj pesmi ste nedavno mogli da pročitate da je njen originalni rukopis prodat za 2 miliona dolara. Za „Like a Rolling Stone“ Dylan tvrdi da je najbolja pesma koju je napisao, a u prilog tome ide i činjenica da se našla na prvom mestu Rolling Stoneove liste 500 najboljih pesama svih vremena. Ime pesme Dylan je pozajmio iz fraze „a rolling stone gathers no moss“ („po kotrljajućem kamenu se ne skuplja mahovina“) i bazirana je na kratkoj priči koju je Dylan napisao o debitantkinji koja postaje lutalica nakon života na visokoj nozi. Ovo je jedna od najdužih pesama i tekstova koji su postigli veliki uspeh 60-tih godina, kada je standard bio kratak tekst i pesma do 3 minuta. Njen uticaj pokazuje i činjenca da je inspirisala Hendrixa da postane vokal, uvidevši da nije potrebno biti konvencionalni pevač u rock bendu, a Jimi je napravio omaž ovoj pesmi i Dylanu na čuvenom Monterey Pop Festivalu 1967. godine.
