-

NaslovnaAutorski članci50 godina albuma Led Zeppelin IV

50 godina albuma Led Zeppelin IV

LED ZEPPELIN IVČetvrti album Led Zeppelina je poznat po različitim nazivima – Led Zeppelin IV, Untitled, Zoso, Four Symbols, ali zapravo ovaj album nema ime. Razlog tome je bila odluka gitariste Jimmyja Pagea da dokaže muzičkim kritičarima, koji su i dalje smatrali da je bend uspešan samo zbog popularnosti, uprkos svim njihovim muzičkim postignućima, da to nije slučaj.

Album koji je nastao iz prezira članova prema muzičkoj industriji je postao jedan od najprodavanijih rock albuma ikada, prodavši se u više od 23 miliona primeraka u Americi. Iako omot albuma nije sadržao nikakve informacije o bendu, umesto potencijalnog kraha karijere koji je mogao proizaći iz toga, taj element je samo pridodao već postojećoj misterioznosti sastava.

Snimanje albuma se odvijalo u zimu 1970-71. u kući Headley Grange, čiju akustičnost je Page iskoristio za postizanje gromoglasnog zvuka, postavljajući mikrofone iznad stepeništa na kojem je sedio John Bonham sa svojim bubnjevima, što se naročito da primetiti na uvodnom delu „When the Levee Breaks“ .

Black Dog“ , koja je ime dobila po psu lutalici koji je često posećivao Headley Grange, leži na riffu koji je basista John Paul Jones osmislio inspirisan albumom „Electric Mud“ od Muddy Watersa (dok je tempo inspirisan pesmom „Oh Well“ od Fleetwood Maca). Ova numera svedoči o tome kako je Led Zeppelin znao da sluša, primeti i pozajmi najbolje ideje.

Rock and Roll“ i „Misty Mountain Hop„, koje su bržeg i veselijeg tempa, uvek su favoriti rock radio stanica. Frontmen Robert Plant je pesmu „Misty Mountain Hop“ prozvao hippie-dippy jer se tekst vrti oko konzumacije droge u parku sa ljudima koji imaju „cveće u kosi“. Zajedno sa „Going to California„, koja je posvećena folk pevačici Joni Mitchell i njihovoj zajedničkoj ljubavi prema Zapadnoj Obali, svedoči o nekom drugom, bezbrižnijem vremenu.

Stairway to Heaven“ je jedna od najpoznatijih i najslušanijih rock pesama ikad, međutim na prvu i nije baš najbolje prošla kod publike Zeppelina. Na koncertu gde su je svirali po prvi put, publika je zbunjeno gledala, očekujući da sviraju nešto što svi vole i znaju, kao „Whole Lotta Love“, ali s vremenom će upravo ona postati pesma koju svi znaju.

Svi članovi benda osim Pagea su smatrali da je pesma ispala idealno na prvom snimku, ali perfekcionista Page je smatrao da uvek može bolje, bio je u pravu, drugi snimak je bio savršen. „Stairway to Heaven“, pesma koja traje 8 minuta, počinje akustičnom gitarom a završava na električnoj, suštinski prikazuje šta je Led Zeppelin zapravo.

U početku suština Led Zeppelina je bila brutalnost, koja se s vremenom smanjivala time što su se članovi pronalazili i razvijali svoje unikatne snage. Plant je bio tekstopisac, Page riff mašina i jedan od najkreativnijih rock producenata, Jones je savladavao sve moguće instrumente, a Bonham je sve to povezivao svojim neobičnim ritmovima. Sve njihove čari se najbolje mogu primetiti na četvrtom albumu, koji je i danas jedan od najpopularnijih albuma i neizostavni dio LP kolekcije svakog ozbiljnijeg ljubitelja rock muzike.