Zvučni vatromet na svirci Consecrationa

foto: arhiva

Sinoć su Novosađani imali prilike da prisustvuju odličnom koncertu u Crnoj Kući. Pokazalo se da su Consecration uvek radi gosti, a i da The Father of Serpants nisu prošli nezapaženo.
Veče je počelo uz gothic atmosferu. The Father of Serpants su se kretali mračnim putevima koje su utabali Paradise Lost, Type O Negative i My Dying Bride, i na osnovu sinoćnje svirke, videlo se da znaju kako da se orijentišu.

Prvo što se da primetiti je vizuelni udar koji bend daje. The Father of Serpants nose crno, vodeći se onim stihom Johnny Casha “I wear the black for the poor and the beaten down”, a i zbog toga što izgledaju kul. Mikrofon je nakačen na stalak koji je napravljen tako da asocira na ljudska rebra, i nemoguće je ne setiti se stalka koji je H. R. Giger pravio za Korn. Možda to i nije bila namera benda, ali svakako privlači pažnju. Cela svirka je odrađena profesionalno, bez ikakvih problema, sem par momenata gde vokal nije dolazio do izražaja. Momci su nas proveli kroz mračne i aranžmanski interesantne pesme Tainted Blood, The Walls Of No Salvation i druge, kako bi konačni udarac zadali obradama Paradise Losta As I Die i A Kiss To Remember My Dying Bridea. Iako je u to vreme CK13 bio praznjikav, prisutni su ovacijama ispratili The Father of Serpants, zahvalni za interesantan performans. Ko nije bio, kajaće se.

Ubrzo nakon što su “Zmijski oci” sišli sa bine, momci iz Consecrationa postavljaju svoju opremu. Paralelno sa tim, klub je postajao sve tešnji i tešnji. Svirka je počela uz Tvin Piks, numeru koja još uvek nije objavljena, i koja pleni svojom ambijentalnošću. Na vrhuncu, masa peva Zašto ljudi vole dok Lora Palmer poput Ofelije odlazi putevima vodenih i eteričnih zvukova koje bend šalje. Kontrasta radi, sledeća pesma je Idiot Glee, koja svojim rifovima, kao i Danilovim vokalom potvrđuje kako kvalitetan bend mora da ide u svim pravcima, i da ima različite pristupe muzici i stvaranju. Na oduševljenje mase, usledila je Somna, već kultna pesma ovog benda, a za njom U Karkosi, inspirisana serijom True Detective i zbirkom priča Kralj u žutom.

Kako svirka traje, ljudi u Crnoj Kući postaju sve razigraniji, dobra energija kola naokolo, a Consecration dokazuje kako su zvuk i muzika zbilja nešto božansko. Crne zvezde Karkose sa neba skida Luka Čeh. Masa divlja i cela atmosfera, iz ambijentanih dubina prelazi u atmosferu pravog, gruvačkog rok koncerta. Epohalna Gilmore otvara novi blok pesama i tu se doživljava stalno mesto ovog benda, nešto što uvek možete primetiti na koncertu Consecrationa, a to je prepletanje raznih zvukova, i sama njihova punoća. Jednostavno, ne postoji praznina u repertoaru i izvedbi.

Jedan od vrhunaca svirke je pesma Cimet koju bend izvodi u poslednjem bloku. Razigrana tema nas vodi u potpuno drugom pravcu od prethodnih pesama, skoro pa je to pop muzika! Ali odmah se vraćamo se u zvučne močvare preko Debelog leptira i Groba, kojim bend i završava nastup. Pošto nestaju sa bine, masa applaudira i peva melodiju jednog strašnog rifa. Aligator! Consecration se vraća i počinje vatromet. Kroz Aligatora i pesmu Đavo nije urban, momci uspevaju da sažmu i sumiraju celu svirku, sve što su nam dali to veče.

Energično, sonično, i srećno i tužno, ispresecano maestralnim improvizacijama, Consecration su ponovo pokazali kako jedan bend mora da zvuči. Hvala im na tome.

Jedan komentar o “Zvučni vatromet na svirci Consecrationa

Ostavite komentar: