Zoran Marinković – Marinko (Bjesovi): “Bjesovi su jedan od retkih bendova koji je svirao samo tamo gde ga traže”

Posle 2 godine, u okviru ovogodišnje Nisomnije u Nišu, koncert su ponovo održali poznati Bjesovi. Razgovarali smo sa jedinim originalnim članom, pevačem, harizmatičnim Zoranom Marinkovićem Marinkom.

Kako se osećaš i da li se raduješ koncertu u Nišu posle dve godine ponovo na Nisomniji?

Marinko: Niš nam je uvek bio u najlepšoj uspomeni. Znači ovi ljudi ovde, da se razumemo, svi ljudi koji slušaju rokenrol su vrlo slični bilo gde da žive. Ako odete u Podgoricu, ako odete u Banja Luku, to je isti tip ljudi, to su dobri ljudi, pametni ljudi. Niš ima iste te ljude.

„Bolje ti“, novi album koji ste izdali ove godine pokazao se da ima odličan odziv kod publike. Da li ćete nastaviti u tom smeru,  tj. zvuku?

Marinko: Drago mi je to što kažeš, a to sam i želeo. Da ovaj album bude nastavak onoga što smo radili pre ovog albuma, a da ode korak dalje. Tako da, ovo što mi ti kažeš to mi je „to“. Jer uglavnom, jedina negativna situacija oko toga je da to nisu Bjesovi, a ja mislim da jesu Bjesovi, ti si reko da jesu Bjesovi i samim tim to jesu Bjesovi.

Pored muzike takođe se bavite i slikarstvom?

Marinko: Da. U zadnje vreme sam slabo slikao, ali sam pre nekih 20 dana, tj. mesec dana imao izložbu u galeriji fakulteta likovnih umetnosti. Ne samo ja, već dosta ljudi koji su rokenrol muzičari a potekli su sa fakulteta likovnih umetnosti. Tu je Đile Marković, Mita iz Block Out-a, tu je jedan deo Jarbola. To je jedna velika grupa ljudi, tu su i novinari kao što je Uroš Đurić. Sad, ono što sam hteo ustvari da kažem je da na toj izložbi nisu bile moje slike, ali sam izlagao. Šta sam ja to izlagao? Mislim da sam bio najplodniji autor, imao sam 168 radova. Za godinu i po dana, od nekog datuma ’85 do tog i tog datuma ’86 ja sam izdrkao u 168 onih posudica za laboratorijsku analizu mokraće. Svaka posudica je imenovana datumom kada je nastala, to je 168 radova Zorana Marinkovića koji se zovu „Van Mog“, retrospektiva radova nastalih od – do.

Postojite već 20 godina, možemo li očekivati neki veliki, veći koncert povodom toga. Koncert kroz koji će proći sve postave, stari članovi, kao i bivši, originalni pevač Goran?

Marinko: Planirao se taj koncert. On će se održati 2015. godine na Marsu. Tamo će nastupiti cela postava Bjesova. Do tada mi ćemo već pronaći teleport, pa ćemo lepo iz Niša, iz Milanovca u taj i taj krater Meseca. Pa se svi nađemo na onoj, suprotnoj strani na tom i tom mestu, tj. na tim i tim kordinatama i onda nastaje najspektakularniji koncert Bjesova koji smo ikada videli. Koncert koji je i tužan, i veseo, i agresivan, i žestok istovremeno.

Kakva je situacija u Gornjem Milanovcu po pitanju rok bendova, prostora?

Marinko: Pa Milanovac ti je kao i gomila gradova u Srbiji sad. Znači postoji jedna neverovatna grupa ljudi, ne mislim po veličini, njih nema mnogo, ali to su ljudi koji su zadivljujući po tome što se bave nečim što ne donosi novac. A ovo vreme sad priznaje jedino posao koji donosi novac, ili što bi jedan stari mislilac rekao: „Ništa nema gore od dobro obavljenog posla koji nikome ne treba“. E sad ti ljudi to rade, oni se bave rokenrolom. U Gornjem Milanovcu imamo grupe kao što su Plišani Mališan, Trula Koalicija je da kažem polu grupa iz Milanovca, međutim izgleda da je sad totalno iz Kragujevca, Sve Ili Ništa jedan mladi bend, jednih mladih dečaka koji rade stvari poput Davida Sylviana i gomila još grupa kao Plišani Mališan itd. koji svi zajedno ispoljavaju sebe, ispoljavaju istinu. Oni su ličnosti, a to je osnova vere, Bog je želeo da budemo kraj njega a on je ličnost, on je istina, on je vera.

Što se tiče same produkcije pesama na albumu „Bolje ti“ da li ste i koliko Vi lično zadovoljni?

Marinko: Ako misliš na mene lično, moj stav u vezi produkcije na albumima, na ovom albumu i u vezi toga da produkcija na ovom albumu možda nije onakva kakvu sam ja hteo glasi, da se ja slažem sa svim tim ako je to dobro. Znači ova produkcija je dobra, nije kakvu sam ja hteo, ali je dobra i samim tim se slažem. Kao što ljudi sa kojima radim, možda nisu najbolji muzičari na svetu, ali u sklopu Bjesova zvuče fenomenalno zato što ih ja prepoznajem, ja ih volim, ja ih odobravam, ja ih prihvatam kakve jesu.

Koji su budući planovi Bjesova i posle predstojećeg koncerta u okviru 202-ojke, možda nešto izvan granica Srbije?

Marinko:
Pa, mi sviramo gde nas pozovu. Tu je baš bio jedan dečko koji je pitao da li ćemo svirati, u ne znam tačno kom mestu…

Spomenuo je Banju…

Marinko: …U banji? Ja sam rekao da, sviraćemo u banji ali Bjesovi su jedan od retkih bendova koji je svirao samo tamo gde ga traže. Mi nikad nismo imali menadžera i samim tim nikad nismo išli nametnuti tamo gde dolazimo. Tako da ako nas budu zvali i gde nas budu zvali mi dolazimo, inače to je taj zid. Ono, promocija cele te priče. A cela priča je mislim jako bitna za Srbiju sad, ali opet ja ne znam koliko će to ljudima da znači. Moje je bilo da to kažem, da to uvijem u oblandu ljubavnih pesama, a ako nekome to bude značilo, super. Mislim da to nije neki veliki broj ljudi, ali mislim i da nije vreme za velike pomake, vreme je za male pomake. Ovo što mi sad radimo je jedan mali pomak. Odaljili smo se od situacije gde smo mogli za kratko da pomerimo sve.

Što se tiče ovog nastupa, bio je kao i svaki koncert Bjesova, agresivan, specifičan, u totalno vašem maniru. Hoćete li menjati možda svoju narav i tu kontraverznost na sceni?

Marinko: Znaš kako. Ja, ako misliš na mene, da li ću ja menjati svoju narav, ja ne bih. Ali ako se dođe u neku situaciji onda da.

Ostavite komentar: