Zlatko Petković (Zaa): Sve bitne stvari u životu su besplatne

Tri godine nakon prvenca, kruševački reggae/ska sastav Zaa odlučio je da i drugi album nesebično podijeli sa svojom publikom. Naime, kao i njegov prethodnik, koji je jednostavno nazvan imenom benda, i novi album “Good Things” koji je na vidjelo izašao prije svega desetak dana učinili su dostupnim za slobodno preuzimanje sa interneta. Ovo je, između ostalog, bio povod da porazgovaramo sa jednim od ključnih članova benda, bubnjarem Zlatkom Petkovićem Zlajom. O novom izdanju, popularnosti, MTV-u, mainstream-u i underground-u, kao i o novim iskustvima o kojima je bilo riječi, možete više pročitati u redovima koji slijede…

– Napokon i drugi album, možeš li nam reći nešto više o njegovom nastanku, snimanju i ostalim tehničkim detaljima. Ko je gostovao, ko je radio produkciju, pisao tekstove i slično?

Na albumu se nalazi trinaest pesama koje su nastajale poslednje dve godine. Par njih je postojalo i ranije, ali su sada u novim aranžmanima i bolje su snimljene u studijskoj formi. Da dodam – konačno! Urađene su u našem studiju, snimanje i edit smo radili klavijaturista Zoran Vasić i ja, dok su miks i produkcija isključivo njegova zasluga. takođe, gostovali su nam Stevan Dobrota na violi, Igor Vicentić iz Irie FM na perkusijama i Nikola Čolović, koji je svirao trubu, a koji je sada već naš stalni član. Što se tekstova tiče, oni su Darkina i moja zasluga, aranžmane i muziku je radio ceo band, a nekoliko pesama je odsvirao i učestvovao u pravljenju istih naš bivši član Aleksandar Rilak.

– Osim što za razliku od prvog albuma ima naziv, čini se da “Good Things” i koncepcijski odudara od njega?

Pa, mislim da je sad sve to zrelije i studioznije urađeno. Sam studijski rad je trajao blizu godinu dana. Ne bih sad od konceptima, zato što je neki interni dogovor u bendu da se istih ne držimo, ali u svakom slučaju novi album jeste drugačiji i žanrovski izmešaniji, da tako kažem u nedostatku boljeg izraza.

– Kakve poruke nosi novii albumi i šta očekujete od njega?

Mislim da je poruka drugog abuma upravo sažeta u dve pesme; “Good Things” koja kaže da su sve bitne stvari u životu u stvari besplatne, i “No Fate” koja govori o tome da sudbina ne postoji, osim one koju pravimo sami za sebe.

– Da li vam je bilo lakše ili teže snimiti drugi album, s obzirom da ste za kratko vrijeme postali prilično popularan i tražen bend?

Uh, album je uvek teško snimati. Velika odgovornost leži u činjenici da je to nešto što beleži jedan trenutak, a opet ostaje zauvek. Mi smo ipak bend koji prvenstvo daje živim svirkama, tako da je studijski rad nešto čemu pristupamo sa zebnjom da možda nećemo uspeti prikazati tu vrstu energije kroz album. U svakom slučaju, na našim fanovima je da daju poslednji sud o tome.

 

– Da li planirate uskoro da izbacite neki spot i/ili singl sa novog albuma, ili će to pričekati dok se “Fire” i “No War” ne “izvrte” na televizijama?

Spotovi će da sačekaju jesen, a u planu su kao singlovi već pomenute “No Fate” i “Good Things”, bar za sada. Ne zbog neke strategije ili ne znam kog razloga. Jednostavno su se stvari tako namestile da album izađe sada, video radu ćemo se posvetiti kasnije. Ovom prilikom moram da pomenem našu video produkciju, ljude iz “Besan pas” produkcije koji su radili spot za pesmu “Fire”, kao i ekipu iz “M BUG” i “Screaming Colours” produkcije koji su nam uradili video za “No War”. Mislim da je video danas strašno bitna stavka, ne kaže se džaba da slika vredi hiljadu reči.

– S obzirom da ste oba albuma stavili na besplatan download, možeš li nam otkriti o kolikim brojkama se radi i misliš li da je to adekvatno mjerilo obima Zaa publike?

Recimo da je internet neumoljiv kada je statistike u pitanju, ali trebalo bi onda prikupiti sve podatke, jer pored našeg oficijelnog sajta, tu su i pregledi na YouTube. A i po nekoj navici ljudi kače albume na share servere, bez obzira što se oba besplatno mogu skinuti, tako da bi baratao sa cifrom od preko 10 000. Napravićemo neki presek na kraju godine, pa ću onda biti precizniji. Na kraju krajeva, cifra je najmanje važna, bitno je da ljudi koji posete naše koncerte sa njih odlaze zadovoljni i nasmejani.

– Imali ste malu promjenu u postavi benda, tačnije imate člana manje. Šta je razlog tome, neki privatni ili kreativni nesporazum? Ili je možda u pitanju nešto treće?

Zapravo, sada imamo člana više, jer su sa nama sada Nikola Čolović na trubi i Bojan Garašević za miks pultom. Aleksandar Rilak je prošle godine izašao iz benda iz razloga poznatih nama, ali i dalje je prisutan. Radio je sa nama na novom albumu, a njegov novi bend Crveni karton i Zaa dele isti prostor. Vežbaju u našem studiju, a kod nas su snimili i svoj album koji toplo preporučujem ljubiteljima punk rock i ska muzike. I njihov album je takođe besplatan za preuzimanje sa interneta.

– Odsvirali ste veliki broj koncerata otkako je izašao vaš prvenac. Kakva su iskustva i utisci, šta je isto, a šta se promijenilo?

Osim činjenice da smo sad verovatno navežbaniji, jer prošlo je dosta vremena, ne verujem da se išta promenilo u samom pristupu muzici i stvaranju. Mogu sa ponosom da kažem da se ne sećam ni jednog našeg koncerta koji je bio loš, naročito iz ugla publike. Vremenom se ta banda naših fanova uvećala, tako da sada imamo i stalnu fan bazu ljudi koji glasaju za nas na raznim takmičenjima i top-listama, prate nas na koncertima kad god su u mogućnosti i sve to strašno prija, mada je samim tim i odgovornost benda veća. Iskreno se nadam da ispunjavamo sva njihova očekivanja.

– Da li po tebi uopšte postoji neko mjerilo kvaliteta ako napravimo žanrovsku podjelu među bendovima koji sviraju reggae i ostale žanrove muzike i kakav je njihov međusobni odnos?

Ja zaista scenu ne bi delio na reggae i neke druge pravce, svi smo mi sa iste strane. I reggae, i punk, i metal, i sva underground muzika… Mislim da je vreme za ujedinjenje scene. I mi u bandu toliko različite muzike slušamo da je za nepoverovati otkud upravo ti ljudi u istom bendu. Znači, kao što bi rekao Billy Milano: “It doesn’t matter how you wear your hair, it’s what’s inside your head!”

– S obzirom da ste u zadnje vrijeme vrlo često na MTV-u, koliko vam je to pomoglo u marketinškom smislu? Misliš li da reggae kod nas polako postaje mainstream ili je to samo trenutna pojava, da ne kažem izdvojen slučaj?

MTV nam je svakako pomogao da dopremo do više ljudi, a definisati šta je na ovim prostorima mainstream je prilično lako… Opet kažem, i reggae, i punk, i metal, i alternativa su i dalje u undergroundu, a tu valjda i treba da deluju, svesno i angažovano,
samo je potrebno stvoriti bolje uslove za rad svima.

– Nastupali ste sa kolegama Irie FM na takmičenju za nastup na španskom Rototom Sunsplash-u 2011. Da li ste zadovoljni vašim nastupom, pošto ste osvojili drugo mesto iza Irie FM. Jeste li možda dogovorili još neku saradnju u skoroj budućnosti?

Band of Brothers. Zajedno smo i putovali, a utisci su maksimalno pozitivni. Zamisli samo tu ekipu zajedno. Pobedili su nas, ali osećamo kao da smo ustvari pobedili svi zajedno. Nije mala stvar proći u finale od toliko bendova, a od tri najbolja – dva su naša! Naravno da ćemo sarađivati, gostovanje njihovog perkusioniste Igora Vicentića na našem novom albumu je samo početak

– Šta misliš o trenutnoj situaciju kada je scena u regionu u pitanju i koje bi bendove izdvojio?

Biću subjektivan u startu, ali moram da izdvojim Crveni karton. Strašno mi je drago i zbog ponovnog okupljanja Eyesburn-a koji su mi omiljeni bend ikada na ovim prostorima, a i šire.
Moram da pomenem i Tanker, kojima je uspelo da sviraju na Wacken-u, nije šala. Tu su i Aman zaman, Sopot, Conquering Lion, Dubioza kolektiv… Premalo je mesta da nabrajam sve, ali činjenica je da Balkan ima gomilu ultra-talentovanih bendova i pojedinaca. Ono što nedostaje je upravo organizacija koja bi od toga napravila posao ili bolje rečeno zdravije uslove za rad svim tim ljudima.

– Voliš da za sebe kažeš da si prvenstveno metalac, što je malo neobično s obzirom na muziku kakvu Zaa stvara. Šta imaš da kažeš onima koji smatraju da su to dvije različite i nepomirljive vrste energije i pristupa muziciranju?

Ne deklarišem se kao metalac, činjenica je da od svakojake muzike koju slušam, pravci kao hard core, punk i metal su nekako najzastupljeniji. A onima kojima to smeta navešću primer jednog mladog momka iz Kruševca koga prijatelji zovu “regalac”. Lik podjednako sluša i reggae i metal, a viđao sam i dredlokse sa Iron Maiden majicama. Kome to smeta, pobude mu nisu najiskrenije, zar ne?

– Hoćemo li napokon dočekati kolaboraciju između Tankera i ZAA, koje je najavljena prije nekog vremena?

Ha, znači ta vest je procurela! U redu, sada je veća odgovornost da se to i odradi, ne bih ništa unapred, ali reći ću samo da smo pokrenuli tu priču, a sve što se pokrene to se u jednom trenutku i odradi. Da ne kalkulišem datumima, recimo da smo vam svima do kraja godine “dobri” sa jednom zajedničkom pesmom Zaa i Tankera!

Ostavite komentar: