Ženske i dalje vrište – Psihomodo Pop i ČBS u Mikseru

Psihomodo Pop

Psihomodo Pop; foto: Branislav Milošević

Pankerski veterani Psihomodo pop, obeležili su petnaestogodišnji pomen Joeya Ramonea u Mikser House-u uz pomoć kragujevačkog Čoveka bez sluha.

Čovek Bez Sluha

Čovek Bez Sluha

Ramones majice su često neizbežni rekviziti beogradske publike, a sinoć su u savamalskoj četvrti bile poput razvijenih zastava časti. Godine iskustva prikupile su iskusne ljubitelje pank-rok muzike, iako su pravi i najverniji predstavnici subkulture mogli da se nabroje na prste udova. Poprilično pitoma publika ispunila je salu u industrial fazonu, kulturno cirkajući svoje pivo u iščekivanju pokreta na sceni.

Na one, two, three 4 zasvirali su Čovek bez sluha. Jednosatnim sviranjem od Superheroja do Ramonesovog Pet Sematary, šumadijski pankeri su odali počast svojim idolima i podstakli neke dražesne drugare iz publike da provere kakav je osećaj skakati po bini. Osim tog pankerskog highlighta, ljudi su mimikrirali u finu i kulturnu publiku čije strpljenje postepeno popušta pred izlazak zagrebačkog sastava. „Eno ga tamo Gobac, pije viski boli ga k**ac”, poverava publici Miki Radojević, pevač i gitarista ČBS-a.

Psihomodo Pop

Psihomodo Pop

Zvezde večeri došli su da proprate ljudi različitih generacija, od onh koji ih znaju od prvih radova, pa do dece koja ih tek upoznaju. Sa moje desne strane zainteresovano u pravcu bine gleda dečak koji je došao na druženje sa svojim ocem. Sa leve tu je gospođa koja se priseća kako je bilo skakati u prvim redovima gledajući podmladak pored ograde.

Hiperaktivni i bezgranično zabavni, Psihomodo pop izleće na binu. Pozdravljaju Beograd i počinju da pretvaraju publiku u masu starim hitovima poput Sexy magazin, Mile, Pinokio i Ramona. Komični striptiz sa elementima gimnastike, kojim frontmen Davor Gobac tri decenije scenu pretvara u pank kabare, nije izostao ni večeras. Zbog tog slobodarskog duha vrištale su ženske širom Juge, a kako njihove magijske sposobnosti nisu nestale, uz “Čiribu čiriba” ženske i dalje vrište.

Psihomodo Pop„Nekada kad smo mi bili mladi nisu se slušala ova komercijalna sranja, već se slušao dobar rock n roll! Mi smo posebno slušali Underground (Velvet)”, reče Gobac i zasviraše njihovu obradu Sunday morning. Kuzma na saksofonu i klavijaturi je multitasking muzičar kakvog priželjkuju mnogi bendovi. U maniru oduvek nesvakidašnjih, na bini imaju duple bubnjeve i standardno odličnu komunikaciju Brade, Šparke i Gobac koji godinama zadaju domaći zadatak mladim bendovima “kako animirati publiku da vrišti”. To je miks pesama, energije i smisla za humor koje bend pakuje u omote 33 godine, a oživljava na binama koje pretvaraju u muzički teatar.

„Ja volim samo sebe, a vas ko j*be”, reče Gobac u svom stilu kao uvod u Ja volim samo sebe. Svi volimo sebe, ali i Fridu koju su zbog tolike ljubavi odsvirali dva puta. Na samom kraju nakon bisa i u unplugged verziji. Nema nje i Kad sam imao 16 pucale su na nostalgiju. Jugoslavija u kojoj su rasli davno se obrušila pod pritiskom onih koji su imali interes da pobede. Sinoć smo iskreno želeli da se ratne igre vode negde daleko od Balkana, a dobra muzika i energetsko prožimanje sluša kod kuće i u komšiluku uz sećanja na mladost i ljude uz koje smo odrastali.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Psihomodo Pop

Ostavite komentar: