Zele Lipovača

Internal Waves Of Love

Izdavač: Croatia Records, decembar 2016.

Producent: Andy LaRocque

Žanr: Instrumentalni Rock

Trajanje: 38:31

4.7/5

Ocena

Pred sam kraj 2016. godine, svetlost dana je ugledalo ostvarenje vrlo specifičnog žanra sa kojim veoma retko možemo da se susretnemo u našem regionu, budući na to da se radi o instrumentalnoj rock muzici koja na ovim prostorima, nažalost, nikad nije dobila mesto koje zaslužuje, niti samim tim zaživela u dovoljnoj meri. No, kako oni retki, večni, neumoljivi zaljubljenici u ovu umetnost ne obraćaju pažnju na takve, uslovno rečeno, prepreke pri stvaranju, svim obožavaocima ovog nadasve zavodljivog i hipnotišućeg zvuka podaren je poklon (možda novogodišnji?) u vidu novog albuma Zeleta Lipovače, “Internal Waves Of Love”, naslednika “Magic Love” koje sada broji preko 20 leta!

Iako će antologijski “Motori”, kao i one balade koje se horski traže na koncertima i koje zaista nema potrebe posebno imenovati, za mnoge uvek biti sinonim za Zeleta i njegove Divlje Jagode, sada tu vezu treba u potpunosti staviti po strani. Fokusiranje se u ovoj epizodi usmerava isključivo na njegov solo rad koji, uprkos činjenici da je diskografski dosta skromniji od matičnog mu benda, jednako zavređuje pažnju i možda upravo ovim albumom postavlja sva svetla uperena ka sebi kao samostalnom entitetu. Uraditi nešto tako nije nimalo lak zadatak, možda je to i jedan od razloga zašto se na izdanje IWOL toliko čekalo, ali već nakon prvog preslušavanja će biti kristalno jasno i svečano potvrđeno ono staro – dobre stvari zahtevaju vreme i posvećenost.

Pisati zasebne epopeje o Zeletovoj virtuoznosti, originalnosti i briljantnom gitarskom umeću ovde nije preterano neophodno jer se, ipak, radi o čoveku koji je posle višedecenijske raskošne i plodonosne karijere uspeo u onome što je verovatno san svakog muzičara – da u svoje ime (to jest nadimak) čvrsto infiltrira taj pojam – virtuoz, te da njegova dela, a ne silna pompezna predstavljanja, govore o njemu. A kako izgleda, tačnije zvuči govor tih dela, najnovijih u ovom slučaju – to će biti interesna sfera u redovima koji slede.

Pesme koje otvaraju album uvek treba pametno da se biraju iz dobro poznatih razloga – prvi utisak koji se stiče o njemu, želja (ili pak izostanak iste) za daljim preslušavanjem itd. Kada pričamo o ovoj konkretnoj “ledolomki”, izbor za nju se ispostavio kao izvrstan. Simbolično nazvana, Tsunami, kompozicija je koja će izazvati osećaj pravog cunamija, ali muzičkog, pošto sa sobom donosi momentalno prelivanje talasa maestralno i tehnički precizno nanizanih tonova. “Začinjena” pikantnim violinama koje uvode u ovaj vtlog, u središnjem delu vidno se očituju elementi klasike, karakteristični za Zeletov stil, i u ovoj tački “preuzimaju stvar”. Nakon kraće i uzbudljive igre tih elemenata sa gitarom, sačinjene od preplitanja 18. i 21. veka, ka izlazu iz vrtloga postepeno eskaliraju i legendarne hammond orgulje čiji vanvremenski volšeban zvuk je od davnina ono što upotpunjuje celinu u ovoj vrsti muzike i na sebi svojstven način je pečatira.

Nakon turbulentnog početka, prelaz se pravi već sa sledećom, naslovnom numerom za koju je ujedno i snimljen odgovarajući spot. Uprkos večitoj tendenciji gitarista da svoje sposobnosti dokazuju izvođenjem krajnje kompleksnih i zahtevnih dela, nije na odmet podsetiti se da s vremena na vreme treba malo i usporiti jer vrsno umeće može i te kako da se iskaže i kroz sasvim svedene, a više nego efektne pesme – upravo takva je Internal Waves Of Love“. Harmonijski jednostavna, uhu prijatna, pomalo setna, sa mirisom Mediterana koji provejava kroz note, ona unosi smirenje i određenu blagost u slušaoca, a iz toga se, sasvim prirodno, rađa i želja za daljim otkrivanjem priče koju pripoveda ovaj album sačinjen od 11 poglavlja. “Missing You” je jedna od dve (odnosno tri) pesme koje nisu čisto instrumentalne i radi se o duetu sa čuvenim Britancem Tonyjem Martinom, nekadašnjim pevačem legendarnog Black Sabbatha sa kojim je snimio tri albuma (“The Eternal Idol”, “Headless Cross”, “Tyr”). Saradnje sa muzičarima svetskog faha takođe nisu česta pojava na ovom podneblju, stoga to čini ovu baladu i njen spot (sniman na relaciji Zagreb – London) još privlačnijima, a celokupno izdanje boji kvalitetom upravo takvih – svetskih razmera. Idealan spoj Tonyjevog snažnog vokala i energične instrumentalne podloge kao finalni produkt dao je moćnu i prodornu, nimalo patetičnu baladu, koja stavlja novo svetlo na album – ovo se, naravno, misli u strogo pozitivnom kontekstu.

Naredne dve kompozicije, “Aksam In Istanbul” i “Sultan Of Brunei” međusobno su savršeno komplementarne i deluju kao dve strane jednog novčića. One sadrže upadljiv uticaj orijenta koji se ogleda već u samim nazivima i koji je sjajno upakovan i iznet kroz velelepne gitarske tonove. Ovi instrumentali pomno prate stvaralačku viziju tvorca koji ubrzo pravi možda neočekivan zaokret sa “Great Wall Of China”, ali u tome i jeste lepota iznenadnih klimaksa. Znatno dinamičnija od prethodnica, ova numera sadrži i interesantan bass intro, Zeletove autentične Floyd Rose momente, klavijature i klavir koji je oplemenjuju, a nailazimo i na još jedno koketiranje sa klasičnom muzikom koje se ponovo pokazuje kao dobitno.

Sada na red dolazi druga ne čisto instrumentalna pesma, duet sa Sonyom koji ima dve verzije, englesku i hrvatsku – “Come With The Rainbow”, odnosno “Reci Da Znam”. Radi se o elegantnoj, ali pomalo generičnoj baladi koja, iako sasvim korektno odrađena (doduše engleska verzija je ipak bolje uklopljena u strukturu albuma), možda i nije bila neophodna na tracklisti uzevši u obzir njen koncept. No, kako je u pitanju potencijalni radio-friendly hit, nesumnjivo da i to ovde igra bitnu ulogu. Pošto je varijetet motiva i uticaja na IWOL impozantan, ne treba uopšte da začuđuje to što se susrećemo i sa etno elementima izvandredno iznetim kroz “Alexander The Great”. Posredi je fantastičan, harmonijski galantno iskomplikovan instrumental u kojem karakteristična ritam sekcija, zasnovana na devet-osminskom taktu, na koju se “filuju” ambijentalne note jednostavno mami i poziva na ples – i to ne onaj koji nužno zahteva dvoje.

Ka završnici nas polako vodi frenetična “Millenium Refugees”. Sa vidnim i čak dominantnim primesama (ranih) Divljih Jagoda, ovo je jedna iskonska rok tvorevina koja bi zasigurno mogla da se nađe i na njihovom repertoaru i povremeno bude više nego adekvatna zamena za epski “Turski Marš. Ona je ujedno i most koji vodi do poslednjeg instrumentala, “Richard Branson’s Smile” koji je, možda po uzoru na prvu pesmu, idealno odabran za to mesto i zaokružuje ovo izdanje na najbolji mogući način. Zvučeći kao izgubljeni biser s kraja ’60-ih/početka ’70-ih godina prošlog veka, odlikuju ga neodoljivo prodorne hammond deonice koje su ovde odigrale, slobodno rečeno, magičan ritual sa gitarom. Njeni završni tonovi su označili i rastanak sa instrumentalnim, tačnije većinskim delom albuma (na kraju liste je pomenuta “Reci Da Znam”) čija priča je neminovno morala ostaviti evidentan trag na svakog ko se pomno udubio u upoznavanje sa njenom uzbudljivom i neverovatno zavodljivom sadržinom.

Kada gitarski majstori izdaju solo albume, jedna od najvećih opasnosti koja im preti je jednoličnost i monotonost. U ovom slučaju ta opasnost je uspešno zaobiđena u širokom luku pošto “Internal Waves Of Love” predstavlja genijalan i nadasve heterogen muzički paket koji je u sebi inkorporirao niz kompleksnih i vanvremenskih, a međusobno različitih stilova – tvrdokoran i neretko preovlađujući hard rock zvuk, klasiku, orijentalne i etno motive, a čak ni uplivi bluesa, jazza i popa mu nisu bili strani. Provokativna aranžmanska rešenja i izvrsna produkcija za koju je bio zadužen Andy  LaRocque (publici najpoznatiji kao gitarista čuvenog King Diamonda) dali su poseban šmek celokupnom ostvarenju, a bitno je istaknuti i činjenicu da gitara, koliko god bila očekivano dominantna, ni u jednom momentu nije “progutala” instrumentalnu pozadinu i time je načinila izlišnom. Ne. Gitara je sa njom bila besprekorno usklađena tokom svih pesama te izvanredno plovila na ovim talasima muzike čiji pokretački i verovatno glavni činilac je upravo onaj sa kojim se srećemo već u samom naslovu – ljubav. Beskrajna, snažna i neuništiva ljubav prema notama i tonovima koji život znače, a ovde pažljivo satkani stvaraju album koji zasigurno ukrašava muzičko nebo ne samo ovih, već i mnogo daljih prostora.

Spisak pesama:

  1. Tsunami 2:57
  2. Internal Waves Of Love 4:11
  3. Missing You Ft. Tony Martin 3:41
  4. Aksam In Istanbul 4:09
  5. Sultan Of Brunei 3:45
  6. Great Wall Of China 3:19
  7. Come With The Rainbow Ft. Sonya 4:03
  8. Alexander The Great 3:04
  9. Millenium Refugees 3:24
  10. Richard Branson’s Smile 3:16
  11. Reci Da Znam Ft. Sonya (Bonus) 4:02

Ostavite komentar: