Završen 33. Beogradski džez fest: Džez vizije i dalje ostaju u nama

Donny McCaslin Group; foto: Stanislav Milojković

Trideset treći Džez festival u beogradskom Domu omladine sinoć je zvanično zatvoren. Prisutne je pred kraj poslednje večeri pozdravio američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, izražavajući zadovoljstvo za još jedan uspešno završen festival i “sjajno posvećivanje pažnje jedinoj vrsti muzike nastaloj u Americi”. U skladu sa tim, ovogodišnji slogan „Džez vizije“ savršeno nam oslikava doživljaj koji su raznovrsnoj publici priredili izvođači iz svih krajeva sveta.

Eyot

Tako je prvo veče bilo posvećeno stogodišnjici prijateljstva između Srbije i skandinavskih zemalja. U skladu sa tim publici se obratio Joakim Vern, zamenik ambasadora Kraljevine Švedske u Beogradu.

Led je probio Eyot, niški džez fjužn kvartet. „Mi malo pričamo, više sviramo“, objasnili su prisutnima, za sam kraj svog nastupa pozivajući Britance Petea Judgea i Jakea McMurchiea da po prvi put uživo zajedno odsviraju „Blessing“ sa albuma Similarity.

Iza njih na glavnu scenu Doma omladine izašao je švedski pijanista Jan Lundgren zajedno sa Matijas Svensonom i String kvartetom. Usledio je jednočasovni vrsni omaž kolegi Janu Johansonu, prerano preminulom pioniru švedskog džeza.

Rodrigo Amado Motion Trio

Sala Amerikana Doma omladine Beograda je kako i prve, tako i svake naredne večeri oko 23 časa obradovala one željne da čuju izvođače fokusirane pretežno na eksperimentalne oblike džeza. “Ponoćni program” nas je kao vremeplov vraćao u doba prvih crnaca koji su se iskradali iz postelje i do ranih jutarnjih časova plesali i svirali, a zatim izmoreni odlazili na posao. Za istinske ljubitelje džez muzike, kao i za one radoznale da čuju drugačiji zvuk, prethodnih 5 večeri bilo je šarolikog programa: skandinavski Jakob bro trio i Marius Neset kvartet, portugalski Rodrigo Amado Motion Trio i mnogi drugi.

Druge večeri festivala imali smo priliku da slušamo izvanrednog gitaristu Marka Ribota sa svojim bendom Young Philadelphians, pank-fank velikanima, koji su svojim teškim gruvom i odavanjem počasti optimističnom filadelfijskom soulu, uspeli da publiku žestoko prodrmaju. Fank pogon benda svakako kontrolišu basista Džamaladin Takuma i bubnjar Kalvin Veston, obojica nekadašnji članovi Prime Timea, benda Orneta Kolmana, jednog od najvećih inovatora u free džezu. Muzičke slojeve preko toga uredno su slagali zvuci dve gitare, Marka Ribota i Merija Halvorsona, koketirajući sa prljavim zvucima roka. Na sve ovo dodat je i gudački trio, kako bi slatki ukus disko-fanka ostao pun i dokazao da je daleko od mrtvog.

Ilhan Ersahin’s Istanbul Sessions

Još jednu pažnje vrednu svirku priredio nam je i turski saksofonista Ilhan Ersahin, sa svojim kvartetom Istanbul Sešns. Ilhan je bio značajno ime na njujorškoj sceni 2000-ih godina, kao osnivač i vlasnik renomiranog Nublu kluba, a potom i istoimene diskografske produkcije i festivala. Koncept samog benda je njujorški zvuk pomešan sa zvucima Istanbula, pa bend mešanjem turskih skala, klupskih bitova i džez improvizacija uspeva da osvoji i na noge podigne širok dijapazon publike, od ljubitelja bibopa do ljubitelja hip-hopa. Njihov set je svakako bio jedinstveno iskustvo u zvuku, raspoloženjima i stanjima nalik transu, a bend je sve vreme fenomenalno kontrolisao masu.

Kao i obično, poslednje dve večeri veliki koncerti su održani u sali Sava centra. Jedno od mesta sa najlepšom akustikom primilo je tako na svoju binu izvođače poput legendarnog Donnyja McCaslina, nama najviše znanog zbog svoje saradnje sa Dejvidom Bouvijem. Osim novih autorskih numera, zdušno su prizvali i Bouvijev duh svirajući “Lazarus” sa Blackstar albuma, a atmosferi je dodatno doprineo i scenski nastup.

Matija Dedić

Razigranu publiku uozbiljio je Matija Dedić, hrvatski džez pijanista i sin jugoslovenskog šansonjera Arsena Dedića, isprva izvodeći svoje solo numere koje spajaju džez i klasičnu muziku. Potom mu se  pridružio i Vasil Hadžimanov, legenda džeza na ovim prostorima. Zajedno su izveli četiri Vasilove numere, a zatim još par sa izvrsnim bubnjarom Džinom Džeksonom i Jorisom Tepeom na kontrabasu.

U prvim redovima se takođe našlo dosta znamenitih ličnosti, što dodatno opravdava činjenicu da je Džez festival manifestacija koja duga niz godina briljira svojim programom i reputacijom.

Ostavite komentar: