Zagrljaj, plutanje kroz svemir i sneg – Virvel i Baobab u Elektropioniru

Virvel, foto: arhiva

Kao da ste na planini u nekom restoranu, čavrljate sa društvom, uživate u pogledu i Baobab tu svira. Potpuno neutralno u pozadini čuje se kako sviraju pesmu za pesmom. Tako je bilo i sinoć, hladan prostor Elektropionira ispunjen zvukom Baobaba koji ubija sve one nepotrebne sitne zvuke koji bi vam inače samo smetali. I daje vam šansu da uživate u svemu onome što se nalazi oko vas. Tom „čavrljanju“ sa društvom, svim tim lepim i šašavim ljudima koji se tu nalaze i svemu onome što u suprotnom ne biste primetili. Tu su, ali kao da nisu. Sviraju, ali kao da ne sviraju. Ne bih rekao da je nastup Baobaba bio super ili katastrofa, jer iskreno posle prve pesme nisam bio ni zainteresovan šta se dešava na bini. Kada se govori o Baobabu mislim da te stvari uopšte i nisu bitne, kako su ponašali na bini, kako su bili obučeni ili koje su pesme svirali.

Baobab

Ono što je bitno jeste da je prostor bio ispunjen tom „planinskom“ energijom, ako je uopšte i mogu tako nazvati. Taj osećaj šta god da to bilo, davao je posebnu čar i mislim da bi bez toga bilo bezveze i dosadno, prazno kao da nešto nedostaje. Nisam siguran da li je to dobro ili loše, ali bend dolazi iz prelepog Zlatiborskog okruga tačnije Arilja, pa možda i taj osećaj planinskog duha je ono što bi trebalo i da opisuje ovaj bend. Baobab je završio svoj nastup, zahvalio se publici i to je bilo to, ljudi su nastavili da pričaju o čemu god da su pričali, naručivali piva i drugi manje bitan alkohol. No, posle minut-dva eto njih ponovo na bini, niko ih nije ni zvao da se vrate, niti se iko bunio što su se vratili. Kao kada pada sneg pa u jednom trenutku prestane i onda se ponovo vrati. Napadao je i ostavio taj pokrivač koji popunjava prostor, nestao i onda se vratio da doprinese još malo svom pokrivaču.

Baobab je sišao sa bine i ne nije se vraćao ponovo, publika se polako skupljala u iščekivanju glavnih baja večeri, beogradskog Virvela. Onaj „snežni pokrivač“ polako je nestajao u toj pauzi između bendova i ponovo su se čuli svi ti nebitni sitni zvuci koji su odvraćaju pažnju. Posle par minuta broj glava u prvim redovima se toliko povećao, da ako bi ste se malo pomerili dodirnuli bi onu osobu pored vas ili slučajno nagazili na njihovu obuću.  A ako bi ste hteli da bacite vašu času od piva ili tako nešto, put do kante bio bi takođe prepun sudaranja sa drugim osobama. Zbijeni u tom malom prostoru, čekamo da se Virvel pojavi.

Nije prošlo deset minuta od kada je Baobab sišao sa bine, eto i drugog benda. Ne znam za ostale, ali kada je Virvel završio svoj nastup imao sam neverovatnu želju da se derem kao lud. Prosto njihov nastup vas preplavi raznim osećanjima, čak i onima za koje niste ni bili svesni da ih imate. Da vam hrabrost za šta inače ne biste imali hrabrosti, pokreće vas i tera na neke lude stvari, na ples tj. više na neko besciljno ljuljanje kroz prostor, zagrli vas i ne pušta. Pomera levo, desno, gore, dole kao da plutate u svemiru bez ikakvog osećaja gravitacije. Svakom sledećom pesmom steže taj zagrljaj sve jače i jače, kao neka vama draga osoba koja želi da pokaže koliko vas voli i koliko joj značite. Ne pušta vas iz tih osećanja ljubavi i sreće, niti vam daje da dišete, niti vam daje da razmišljate o bilo čemu lošem. Jednostavno u tim trenucima vas okupira svom dobrotom koju poseduje, uhvati vas za ruku i vuče kroz svemir.

Ne bih poredio Virvel sa drugim bendovima, daleko od toga da zaslužuju to. Prosto su bend za sebe, oni su Virvel. Bend koji je sposoban da vas preplavi emocijama i baci u psihodelično stanje uma u toj atmosferi    vrhunskog postrock/shoegaze zvuka. Ta poplava emocija, zagrljaj Virvela je trajao skoro dva sata ili čak i više, pojma nemam, potpuno sam izgubio pojam o vremenu. Koliko god da je trajao njihov nastup je bio predivan i siguran sam da bi svi ljubitelji shoegazea bili oduševljeni. Što bi rekao moj drug „Jesi li ikad čuo divniji bend uživo?“, odgovor je jedno veliko „NE“. Ovo je prvi put da sam slušao Virvel uživo i  nastup je bio sasvim dovoljan da zauzmu prvo mesto na toj listi. Nadam se da će i vas oduševiti kada ih budete slušali negde, na nekom mestu, a ako vidite da imaju rezervisanu svirku obavezno dođite. Možda vas nateraju da uradite nešto ludo što će vam ulepšati dan, ako ne oni će se sigurno potruditi da ga ulepšaju za vas.

 

Jedan komentar o “Zagrljaj, plutanje kroz svemir i sneg – Virvel i Baobab u Elektropioniru

  • Reckoner

    Najjači je recezent koncerta koji kaže “Posle prve pesme sam bio nezainteresovan šta se dešava na bini”
    Pa, LMFAO xD

    Reply

Ostavite komentar: