Yubilej: Razni izvođači – Ventilator 202 Demo Top 10 (30 godina kasnije)

ventilator202

Ventilator 202 Demo Top 10“, kompilacija raznih izvođača, koja je dobila ime po emisiji radija Beograd 202 na kojoj je bila emitovana, prestavlja izbor najboljih demo snimaka iz emisije koju je vodio legendarni novinar, disk-džokej i avijatičar Zoran Modli.

Na kompilaciji su se našli snimci tadašnjih demo bendova, kako onih koji će se kasnije pokazati kao značajni predstavnici rock miljea na ovim prostorima, tako i onih koji, nažalost, do tog uspeha nisu došli, ali čije dokumentovano prisustvo na ovoj ploči ne treba zanemariti. Deleći sudbinu mnogih zaboravljenih dragulja domaće muzike, ova ploča nikada nije doživela svoje reizdanje na nekom modernijem nosaču zvuka, ali je njen značaj ovekovečen u knjizi „YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike” iz 1998. godine, u kojoj se našla u društvu najboljih albuma domaće muzike po izboru kritike.

Povodom trideset godina od objavljivanja kompilacije, njen autor, Zoran Modli, ovog puta ne iza mikrofona u radio studiju, već iz ugla svedoka perioda u domaćoj muzici koji mnogi nazivaju „Zlatnim dobom“ domaće rock muzike, govori vam o pesmama, bendovima, njihovim daljim uspesima i neuspesima, onako kako ih on vidi nakon tri decenije.

(Strana A)

Bora Đorđević i Zoran Modli – „Špica Ventilatora: Bugi-vugi za disk džokeja“

„Dok je sama emisija tekla iz malog studija VIa, prevashodno namenjenog novinarima za montažu terenskih snimaka, početak najavne špice urađen je u studiju XIII Radio Beograda, u koji je baš te godine pristigao 24-kanalni režijski sto, tehnološki hi-end tog doba, sa do tada neviđenim mogućnostima multipliciranja zvuka, “flanžovanja” glasova, eho efektima… svim onim blagodetima koje danas u startu ima svaki softverski editor zvuka za kućnu upotrebu. U nastavku kreće “Bugi-vugi za disk džokeja”, moja DJ himna iz sedamdesetih koju je komponovao Bora Đorđević, tekst napisao ja, a zajedno sa beogradskim rok muzičarima tog vremena. Otpevali smo je i odsvirali kao instant-bend zvani “Ravan taban”. “Bugi-vugi” je, inače, nastao još 1976. godine kao lajt-motiv za moj prvi DJ kompilacijski album “Leteća diskoteka”, a ovde je samo “recikliran” sa zadatkom da naglasi profil emisije “Ventilator 202”.“

Rex Ilusivii – „Zla kob“

„Rex Ilusivii je Novosađanin Mitar Subotić, jedan od prvih, a svakako najupečatljiviji predstavnik domaćeg dark-popa. Temu “Zla kob”, tamnih psihodeličnih boja, Mitar Subotić je potpuno sam, kao “one man band”, snimio u svom stanu na amaterskom dvokanalnom REVOX magnetofonu, nasnimavajući zvuke sa sintisajzera i vlastiti glas. Pri kraju pesme čuje se glas spikera Radio Germanije. Ranih devedestih godina udružio je svoj kreativni duh sa Milanom Mladenovićem (ex EKV), s kojim je u dalekom Brazilu 1994. godine realizovao album “Angel’s Breath”. Milan Mladenović je umro u Beogradu 5. novembra iste godine u 36. godini, a Mitar Subotić pet godina kasnije u Sao Paolu, 2. novembra, kao tragična žrtva požara u studiju iz kojeg je pokušao da spasi dragocene muzičke snimke. Imao je 38. godina.“

Šta Se Vidi Kroz Durbin – „Želi da ga zaboravi“

„Bend Šta Se Vidi Kroz Durbin osnovala je, praktično za “jednokratnu upotrebu”, grupa od četiri beogradska tinejdžera, posvetivši (za ono vreme vrlo hrabro!) svoju ska-minijaturu, “Želi da ga zaboravi”, LGBT populaciji. Za razliku od indirektne implikacije na istu temu, koju su u pesmi “Retko te viđam sa devojkama” tri godine ranije obradili Idoli, Šta Se Vidi Kroz Durbin su ovde vrlo direktni, posebno u refrenu pesme koju su, inače, snimili u jednoj kamp prikolici, na četvorokanalnom TEAC magnetofonu.“

Partibrejkers – „Radio Utopija“

„Prvi javno emitovan snimak Paretibrejkersa. U to vreme su kao nepoznat bend nastupali na lokalnim koncertima u Beogradu, mahom u DOK-u u Skenderbegovoj ulici i na sceni SKC-a, tada oazi novotalasnih grupa i umetnika uopšte. Bio je ovo jedini presnimak pesme „Radio Utopija“, što se može primetiti i po kratkotrajnom zavijanju istegnute magnetofonske trake u 33. sekundu pesme! Bio sam fasciniran „Radio Utopijom“, jer su „Brejkersi“ bili jedini rok bend, za koji sam tada znao, koji je odlučio da za temu neke svoje kompozicije uzme baš radio, moj omiljeni medij.“

Berlinen Strasse – „Maske“

„Uvek najavljivani i potpisivani kao „Berlinen Strasse“, a u stvari „Berliner Strasse“, članovi ovog benda nastali su iz pređašnje Urbane Gerile, beogradskog post-pank benda od kojeg su nasledili i donekle prepoznatljiv manir kraut-roka. Zanimljivo je da je jedan od dvojice gitarista u Berliner Strasse bio, tada 18-godišnji, Vladimir Arsenijević, kasnije čuveni i nagrađivani književnik i prevodilac. Druga gitara bio je Branko Rosić, za sintisajzerom i za mikrofonom mesto je zauzeo Slobodan Nešović, dok je ritam mašina ostala u rukama Ljube Bubala, a sve je snimljeno u stanu jednog od članova benda na, tada očigledno veoma popularnom, četvorokanalnom TEAC magnetofonu.“

Miško Plavi – „Hemija“

„Miško Plavi je oduvek bio osebujan muzičar koji nije ni u snu mogao da se fokusira samo na jednu stvar. U “Hemiji”, pesmi koja vrca od energije, svira gotovo sve – bas, bubnjeve, gitaru, sintisajzer, uz to i peva, a jedino je Vuku Vujačiću “dopustio” da odsvira svoje na saksofonu! Miško Plavi se kasnije pridružio Peđi D’Boju u njegovom bendu, a najduže vreme je proveo svirajući sa Pilotima, tokom devedesetih godina. S početkom novog milenijuma odlazi u Japan (koji i danas povremeno posećuje), oduševljavajući tamošnju publiku koncertima na harmonici. Sjajne uspehe postiže komponujući i muziku za filmove, da bi čak tri filma uradio i sa slavnim Žan Mark Barom! Pesmu “Hemija” snimio je, za razliku od većine drugih demo grupa tog vremena, u prilično profesionalnim uslovima studija MGM, na osmokanalnom OTARI magnetofonu.“

zoranmodli

Zoran Modli

(Strana B)

Petar i Zli Vuci – „Moroni“

„“Moroni” nisu prvi vinilski izlet Petra i Zlih Vukova, ali je godina u kojoj se ovaj demo snimak, načinjen u studiju “Plava šupa”, pojavio na kompilaciji “Ventilator Demo Top 10 vol.1” bila istovremeno i godina u kojoj se bend – raspao! Zanimljivo je da je drugi vokal i gitarista na ovom snimku Dragoljub Ljubičić, kasnije poznat kao Mićko, odmah nakon raspada benda, zajedno sa kompozitorom i pevačem Bojanom Banovićem, prešao u Indeksovo radio pozorište. U nastavku životne priče, izgradio je multidsciplinarnu karijeru kao glumac, pisac, satiričar, zabavljač i kreator radio i TV reklama.“

39 Legija – „Smisao“

„Još jedan primer post-pank elektronike u totalno kućnoj produkciji urađenoj na – gle, opet! – četvorokanalnom TEAC magnetofonu. Ravna i jednolična melodija uokvirena je pratnjom basa, tankih bubnjeva i vrlo ograničenim mogućnostima tadašnjih sintisajzera, što je verovatno i uzrok monotonoj harmoniji mnogih elektronskih muzičkih poduhvata tog vremena.“

Zak – „Kosmička balada“

„“Kosmička balada” bi, za divno čudo, svojom atraktivnom produkcijom (a snimljena je u tada veoma traženom studiju Enca Lesića “Druga maca”) komotno mogla da izdrži i stroge kriterijume današnjeg vremena! Kompletan autor muzike, teksta i aranžmana, istovremeno i vokal, jeste Beograđanin Zak Mišić. Poslednji put sreo sam ga u Beogradu pre mnoooogo godina na uglu tadašnjeg Bulevara revolucije i Ulice Generala Ždanova, gde je radio kao prodavac cipela u danas nepostojećoj prodavnici obuće. Nakon kratkog guglanja, utvrdio sam da je ostao veran muzici i od tada čak stvorio na desetine novih pesama, mahom sa primetnim kantri prizvukom – što u domaćim uslovima i nije neka jača ulaznica za ulazak u svet popularnih… Većna toga okačena je na YouTubeu sa vrlo skromnim skorom poseta, ali – vredi čuti, ako ni zbog čega, a ono zato da se uverite koliko njegov kasniji opus malo ličini na nezaboravnu “Kosmičku baladu”.“

Laki Pingvini – „Možda, možda“

„Đole Dragojlović i Laki Pingvini prvi su, od svih protagonista na ovom albumu, sa pesmom “Možda, možda” napravili veliki posao! Već kao demo snimak, ova pesma se iz emisije “Ventilator” časkom preselila na programe drugih radio stanica i neprikosnovene Rado-televizije Beograd. Odmah su ponovo ušli u studio i izdali maksi-singl sa četiri pesme (među kojima je bila i “Možda, možda” u novom aranžmau), a zatim i LP ploču. Neverovatno, ali po mišljenju svih koje poznajem, pa tako i mom, njihov prvi veliki hit u novoj produkciji nikada nije dostigao energiju, šarm i sugestivnost koju je imao zarazno veseli pop-rečitativ “Možda, možda” u svojoj demo izvedbi, urađenoj u studiju “Druga maca”…“

VIA Talas – „Ti“

„VIA Talas su bili Mira Mijatović, kćer tada popularnog političara Cvijetina Mijatovića i beskrajno talentovani Bojan Pečar, kasnije član legendarnog benda EKV. Oboje su zapamćeni kao tragični junaci naše novotalasne rok scene: Mira Mijatović je umrla u Beogradu od prekomerne doze 1991, a Bojan Pečar u Londonu od srčanog udara 1998. godine. Pesma „Ti“ snimljena je u studiju VI Radio-televizije Beograd i predstavlja raskošnu pop himnu koja se valjda najduže i zadržala na Demo top listi emisije „Ventilator 202“.“

Ostavite komentar: