Yubilej: YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije)

yu100

Kada sam pre par godina, na buvljoj pijaci u Nišu, među gomilom raskupusanih knjiga ugledao korice knjige YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike, učinio sam ono što nijedan iskusan lovac na polovne knjige (što sam i u to vreme bio) ne sme učiniti: ciknuo sam od uzbuđenja.

Polovni primerci knjige, razume se, mogli su se (kao što se mogu i sada) naći u online prodavnicama, no ovo je bila prilika da jedan odlično očuvan kupim po bagatelnoj ceni. No čovek koji ju je prodavao je, ako i nije dobro poznavao svoju robu, bio iskusan prodavac; moja reakcija mu nije promakla – toliko i toliko, kume.

-„E! Da je nisi malo precenio?“
-„A, kume, to je mnogo lepa knjiga, ja sam je triput čitao.“

Taj primerak knjige leži na mom radnom stolu dok pišem ovaj tekst. Petnaest godina prošlo je otkako je ova knjiga izašla iz štampe, a svakako znatno više otkako su Duško Antonić i Danilo Štrbac odlučili da na osnovu mišljenja krema naše rok kritike i novinarstva – Pece Popovića, Nikole Karaklajića, Petra Janjatovića, Slobe Konjvovića, Ivana Ivačkovića, Aleksandra Žikića, Petra Lukovića, Dubravke Marković, Marka Jankovića, Dušana Vesića, Jadranke Janković, Baneta Loknera i drugih – ali i drugih kulturnih poslenika sačine listu od 100 najboljih albuma u istoriji jugoslovenske (zaključno sa 1992. godinom) popularne muzike. Rezultat je bila lista koju vam, podsećanja radi, predočavamo:

1. Odbrana i poslednji dani – Idoli (1982)
2. Paket aranžman – Idoli, Šarlo Akrobata, Električni Orgazam (1981)
3. Time – Time (1972)
4. Korni Grupa – Korni Grupa (1972)
5. Azra – Azra (1980)
6. Sunčana strana ulice – Azra (1981)
7. Pljuni istini u oči – Buldožer (1975)
8. Filigranski pločnici – Azra (1982)
9. Dnevnik jedne ljubavi – Josipa Lisac (1973)
10. Bitanga i princeza – Bijelo Dugme (1979)
11. Bistriji ili tuplji čovek biva kad… – Šarlo Akrobata (1981)
12. Indexi – Indexi (1974)
13. Sa druge strane jastuka – Bajaga i Instruktori (1985)
14. Kad bi bio bijelo dugme – Bijelo Dugme (1974)
15. Probaj me – Oliver Mandić (1981)
16. Kost u grlu – Riblja Čorba (1979)
17. Šta bi dao da si na mom mjestu – Bijelo Dugme (1975)
18. Partibrejkers I – Partibrejkers (1985)
19. Mrtva priroda – Riblja Čorba (1981)
20. Treći svijet – Haustor (1984)
21. Leb i Sol – Leb i Sol (1978)
22. Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi – Film (1981)
23. Pokvarena mašta i prljave strasti – Riblja Čorba (1981)
24. Distorzija – Električni Orgazam (1986)
25. Bezdan – Đorđe Balašević (1986)
26. S’ vetrom uz lice – Ekatarina Velika (1986)
27. Sviđa mi se da ti ne bude prijatno – Disciplina Kičme (1983)
28. Bijelo Dugme – Bijelo Dugme (1984)
29. Haustor – Haustor (1981)
30. S Vremena Na Vreme – S Vremena Na Vreme (1975)
31. Eto! Baš hoću! – Bijelo Dugme (1976)
32. Zeleni Zub na Planeti dosade – Disciplina Kičme (1989)
33. Kao kakao – Leb i Sol (1987)
34. Malinkonija – Oliver Dragojević (1977)
35. Doživjeti stotu – Bijelo Dugme (1980)
36. Crno-bijeli svijet – Prljavo Kazalište (1980)
37. Pozitivna geografija – Momčilo Bajagić Bajaga (1984)
38. Ako priđeš bliže – Zdravko Čolić (1977)
39. Bolero – Haustor (1985)
40. Crna dama – Smak (1977)
41. Leb i Sol II – Leb i Sol (1978)
42. Čovjek kao ja – Arsen Dedić (1969)
43. Istina – Riblja Čorba (1985)
44. Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu – Rani Mraz (1978)
45. Tajni grad – Haustor (1988)
46. Čokolada – Idoli (1988)
47. Ne cvikaj, generacijo – Atomsko Sklonište (1978)
48. Hoćemo gusle! – Rambo Amadeus (1989)
49. Spavaćeš sam – Viktorija (1988)
50. Modra rijeka – Indexi (1978)
51. Sve najbolje – Oliver Mandić (1987)
52. Time II – Time (1975)
53. Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo – Bijelo Dugme (1986)
54. Pruži mi ruku, ljubavi – Pro Arte (1970)
55. Izlog jeftinih slatkiša – Buldožer (1980)
56. Ručni rad – Leb i Sol (1979)
57. YU zlato – YU Grupa (1976)
58. Jahači magle – Bajaga i Instruktori (1986)
59. Najjači ostaju – Neca Falk (1980)
60. Kiselina – Pop Mašina (1973)
61. Prljavo Kazalište – Prljavo Kazalište (1979)
62. YU Grupa – YU Grupa (1973)
63. Smak – Smak (1975)
64. Buvlja pijaca – Riblja Čorba (1982)
65. Svi za mnom! – Disciplina Kičme (1986)
66. Pub – Đorđe Balašević (1982)
67. Signali u noći – Film (1986)
68. Katarina II – Katarina II (1984)
69. Sva čuda svijeta – Film (1983)
70. Film u Kulušiću – Live – Film (1981)
71. VIS Idoli – Idoli (1981)
72. Nasvojistrani – Lačni Franz (1986)
73. Kako bubanj kaže – Električni Orgazam (1984)
74. Koncert kod Hajdučke česme – Bijelo Dugme (1977)
75. Prisluškivanja – Eva Braun (1992)
76. Ravno do dna – Azra (1982)
77. Plitka poezija – Pekinška Patka (1980)
78. Moje bube – Suncokret (1977)
79. Prodavnica tajni – Bajaga i Instruktori (1988)
80. Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju – Riblja Čorba (1984)
81. Adijo pamet – Lačni Franz (1982)
82. Anđeli se dosađuju? – Parni Valjak (1987)
83. Osmi nervni slom – Riblja Čorba (1986)
84. Samo za zaljubljene – Drago Diklić (1973)
85. U ime naroda – Riblja Čorba (1982)
86. LP-60993 – Kamen Na Kamen (1973)
87. Das Ist Walter – Zabranjeno Pušenje (1984)
88. Drugi Način – Drugi Način (1977)
89. Kad nedjelja prođe – Xenia (1983)
90. Od šanka do šanka – Andrej Šifrer (1979)
91. Mitovi i legende o kralju Elvisu – Elvis J. Kurtović & His Meteors (1984)
92. Pod sjajem zvezda – Vokalni kvartet Predraga Ivanovića (1978)
93. Naši dani – Grupa 220 (1968)
94. 1941. – Korni Grupa
95. Teška Industrija – Teška Industrija (1976)
96. Kad fazani lete – Azra (1983)
97. Napokon ploča – Poslednja Igra Leptira (1982)
98. Kozmetika – Kozmetika (1983)
99. 9 lakih komada – Nikola Čuturilo Čutura & Laki Band (1988)
100. Ventilator 202: Demo Top 10 – Razni izvođači (1983)

Razume se, lista k’o lista, njome niko nije zadovoljan. (Iz Utrehta, u tekstu „Smijurijada: Mada sam svoju pamet mogao i na nečem značajnijem pokazati“, objavljenom u Vremenu krajem prošle godine, stigao je komentar: „Mnogo smešno, tih prvih deset albuma Ju–roka (od njih stotinu), naime, primeni li se ključ vrednovanja kod takvih lista uspešnosti (prvom deset glasova, drugom devet, trećem osam, desetom jedan), ispada da je Azra prva [kada se saberu svi glasovi, Azra je, zapravo, na trećem mestu; na prvom su Idoli, a na drugom Bijelo Dugme], (kao što i jeste, premda to nije bila namera pokretača toga glasanja, inače ograničenog na domaću beogradsku čaršiju), što niko ne bi pomislio, budući su, naravski, Idoli prvi, pa beogradski trojac, pa onda svi ostali, dok je među sto albuma Dugme zastupljeno s najviše naslova, za njim Čorba, pa tek onda ja (ne, ne žalim ja). Dakle, još jedan dokaz kako ni Tesla ni ja ne spadamo u to društvo (što je razvidno iz naslovnice izdanja, na kojoj je izmešano skoro četrdeset svetlopisa čimbenika značajnih za tâ postignuća).“) Obožavaoci izvođača koji su se našli na listi veruju da su njihovi favoriti mogli proći bolje, a šta će tek reči fanovi Galije, Laibacha, Pankrta, Divljih Jagoda, Plavog Orkestra, KUD Idijota, Vatrenog Poljupca, Crvene Jabuke, Škripca, Zane, Pilota, Denis & Denis, Laboratorije Zvuka, Parafa, Psihomodo Popa, Dina Dvornika, Kerbera, Leta 3, Videosexa, Igre Staklenih Perli, Fita, Doriana Graya, Lune, Mizara, Majki, Del Arno Banda, Boya, Beograda ili Van Gogha? Ja lično smatram da se Čuvaj se!, Seobe i bilo koji album iz Galijine trilogije mirne duše mogu smestiti među 100 najboljih jugoslovenskih albuma, no oni bi se, naposletku, nakon nekog novog glasanja na takvoj listi možda i našli. Ova lista je, na kraju krajeva, umnogome rezultat i ličnih osećanja glasača, i zanimljivo bi bilo videti kako bi na zahtev „Navedite deset najboljih jugoslovenskih albuma“ odgovorili mlađi naraštaji muzičkih poslenika. Da li bi i u tom slučaju Dugme i Čorba dominirali listom sa po 8 albuma, a Partibrejkersi i Ekatarina Velika imali samo jedan, odnosno – ah, svetogrđa! – samo dva albuma na listi? Bi vraga.

Ovakvo glasanje bi danas, kada su kulturne veze među bivšim jugoslovenskim republikama ponovo uspostavljene, svakako podrazumevalo i učešće kritičara i novinara iz čitavog regiona, pa bi rezultat, shodno tome, bio znatno drugačiji; u tekstu „Otkud je odjednom ‘novi val’ postao gnjavaža?“, objavljenom početkom godine u Večernjem listu, Arsen Oremović je prevideo akustičare, progresivu i hard rok sedamdesetih kao most između „električara“ i „novovalaca“ – ovaj tekst je dobra ilustracija činjenice da su kritičari i novinari iz Hrvatske znatno skloniji previđanju muzičkih vrednosti sedamdesetih (da li zato što hrvatska progresiva nije iznedrila bendove kalibra kakvog su bili srpski i slovenački progresiv rok i makedonski džez rok sastavi? – svakako, ne želim da umanjujem značaj Timea, Tihomira-Popa Asanovića, Hoboa i Drugog Načina). A potom, teško da bi se nakon ovakvog glasanja Odbrana i poslednji dani našli na prvom mestu; valja se setiti reči Igora Mirkovića: „Čitav taj koncept oslanjanja na pravoslavnu mistiku, mi, jednostavni rock konzumenti rođeni u podneblju koje s takvom tradicijom nije imalo puno veze, teško smo iščitavali. Iz Beograda su stizali glasovi da je riječ o ploči koju smatraju remek-djelom, ali njezin uticaj je u našim životima uvijek bio nemjerljivo slabiji – jednostavno, bazirala se na nama slabo poznatom kulturnom kodu, i rekao bih da su se u mom okruženju, osim s nekoliko zaraznih melodija, rijteki oduševljavali ovom pločom, barem ne u onoj mjeri u kojoj je to njezina reputacija sugerirala. [...] Zdenko Kolar poslije će reći da se gotovo cjelokupna naklada prodala uglavnom u Srbiji, izvan njenih granica znatno manje (‘to se onda uglavnom ovde prodalo, tamo mislim da skoro niko nije ukapirao’, formulirao je Kolar) – rekao bih da to jasno odražava nesrazmer koji je ploča imala u različitim krajevima zemlje.“ (Sretno dijete)

Svakako je mnogo bolje ovu listu posmatrati kao podsetnik na jednu snažnu i raznovrsnu rok scenu, jednu od najsnažnijih, ako ne, vele mnogi, i drugu po snazi u Evropi. „Rockovnik je priča o vremenima“, rekla mi je Sandra Rančić kada smo razgovarali o ovoj dokumentarnoj seriji; takav je slučaj i sa YU 100, u prilog čemu rečito govori à la Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band kolaž na koricama, na kome su se, uz ikone jugoslovenske rok scene, našle i pop-kulturne ikone popun Petra Čelika, Emira Kusturice, Dragana Džajića, Vlada Divca, Šabana Bajramovića, Tome Zdravkovića, Dragana Nikolića i Milene Dravić, Zorana Radmilovića, Nikole Tesle, Josipa Broza Tita, Svetog Save i Belog anđela. I to je, svakako, mač sa dve oštrice. Podsećanje na vreme kada je jugoslovenska rok scena bila jedna od najsnažnijih u Evropi može čak i one koji nisu bili svedoci priče povući u opasne vode nostalgije. „Naše društvo je društvo nostalgije“, rekao je nedavno frontmen Repetitora, Boris Vlastelica, u intervjuu za Vreme, „Tako se i na rokenrol gleda kao na deo zlatne prošlosti, nečega što je bilo, a ne nečega što je sad. Međutim, to je još jedna iluzija. Jer novih bednova ima zaista mnogo.“ Rokenrol je živ i zdrav, hvala na pitanju, iako Radio S, voditelj Ivan Ivanović i drugi zdušno hrane mit o raspadu Jugoslavije kao smrti rokenrola ili barem smrti „dobrog“ rokenrola. (Veća) podrška medija je, svakako, to što nedostaje, no jeste li sigurni da bi ona koristila rokenrolu? Nesretnim muzičarima – da (mada bi i u tom slučaju najuspešniji među njima četvorocifrene tiraže smatrali ogromnim uspehom), no da li bi koristila njihovim radovima? Jer spremnost muzičara na kompromise bi se u tom slučaju svakako povećala. A potom, jeste li sigurni da biste muziku svojih heroja mogli da delite sa svima? Jer, ako ćemo pravo, nekih tri četvrtine publike su i u ta „srećna vremena“ činili ljudi kojima je muzika predstavljala – zabavu. Pa ipak, teško je, kada živite u vremenu obistinjenog Vorholovog proročanstva, oteti se utisku da ono jesu bili zlatni dani. Dok pišem ovaj tekst, na mom stolu leži i roman Nikole Miloševića Nit miholjskog leta; „Fuimus Troes“ je mantra oca glavnog junaka. „Fuimus Troes“, ne mogu da ne kažem listajući YU 100.

Najzdravije je, svakako, ovu listu posmatrati kao osnovnu muzičku lektiru na koju bismo mogli uputiti nekoga ko bi želeo da sazna više o jugoslovenskoj popularnoj muzici, o jugoslovenskoj kulturi, ili, naposletku, o samoj Jugoslaviji, ali i lektiru namenjenu nama samima. Ova knjiga može predstavljati, kako rekoše sami autori „uputstvo da obratite pažnju na neke albume koje ste u svojoj karijeri diskofila nepravedno zaobišli“. Predlažem vam da načinite jedan test: prebrojte albume sa liste koje ste preslušali. Pa, šta kažete? Tako malo? Da je ovaj tekst objavljen na sajtu B92, autor bi vas svakako pozvao da u komentarima navedete vama omiljene albume jugoslovenske popularne muzike; ja vas, dragi čitaoci, pozivam da na tren zaboravite na svoj pankerski/metalski/alternativski elitizam i poslušate one albume sa liste koje do danas niste.

Šta o listi za Balkanrock kažu oni čiji su se radovi našli na njoj:

Zdenko Kolar (Idoli)

„S jedne strane bilo mi je drago. Lepo je kada te se neko seti, kad čuješ da neko ceni tvoj rad, što bi se reklo: ‘Nije bilo ‘zalud’. A s druge strane, mišljenja sam da top-liste i slična „vrednovanja“ nisu realna. Ovo jeste veliki broj mišljenja relevantnih ljudi – ali da su to nekih drugih sto, ili da je anketa urađena neku godinu ranije, pitanje je da li bi bio isti rezultat. Ne znači mi baš nešto [činjenica da je Odbrana i poslednji dani na prvom, a Paket aranžman na drugom mestu]. Ipak je to bilo davno, a život teče dalje i donosi nove, aktuelnije stvari koje mi se iz ovog ugla čine važnijim i mišljenja sam da su me više ispunjavale. Kao čovek koji se bavi muzikom 40 godina, mogu reći da mi je poslednji album koji sam uradio nešto najbolje što sam odsvirao. I zaista tako mislim jer je ta svirka rezultanta svih predhodnih, pa i onih sa Paketa i Odbrane. [...] Interesantno je da je mesto albuma [Idola] na listi obrnuto proporcionalno njihovim tiražima. Zaista ne znam da li je fer, i da li je neki album izostavljen, precenjen ili potcenjen. Ipak je to samo stvar ukusa, a o ukusima se…“

Nikola Čuturilo Čutura (Riblja Čorba, solo):

„Nikada nisam listama bilo kog tipa pridavao preveliki značaj, jer ipak na kraju to uvek bude zbir individualnih doživljaja. Naravno, kad su mi javili da sam u knjizi, bio sam pomalo iznenađen i nije da mi nije bilo drago zbog toga. Slično razmišljam i danas, neke stvari su definitivno izostavljene, a dosta toga je precenjeno. Uostalom, dovoljno je prelistati listu pa se na svakom albumu zadržati po nekoliko trenutaka i razmisliti da li bar jedna pesma ima neki svoj ‘život’ i danas. To objašnjava puno toga…. Mesto 98. je, što se moje malenkosti tiče, fenomenalno, mada mi se više dopadaju brojevi 99. i 100. Na albumu Istina se nalazi pesma ‘Pogledaj dom svoj, anđele’ i to je na 43. poziciji… Sad ste me baš nasmejali…“

Vedad Hadžiavdić (Teška Industrija):

„Na žalost, knjigu a ujedno i listu albuma nisam imao priliku vidjet’ 1998. godine. Po meni je tu obuhvaćeno sve ono što je bitno bilo na ju rok prostoru. Da li je ‘fer’, odnosno pravedno… (smeh) Nikad nije. Gledajući iz ove perspektive, mislim da je grupa Teška Industrija ‘mogla’ kotirat’ i nešto više. U svakom slučaju, drago mi je da smo među 100 najznačajnijih albuma.“

Branko Požgajec (Drugi Način)

„Odmah na početku moram reći da nisam imao prilike upoznati se sa knjigom 1998. godine, pa jedino što mogu je dati svoj komentar iz današnje perspektive. Kada sam već pozvan na komentar, bit ću slobodan ukazati na stanovite nedostatke koje sam uočio.

Već letimičan pogled na rang listu YU 100 govori mi da nešto ne štima. Naime, albumi svega 7 izođača zauzimaju ukupno 37 mjesta na listi od 100! Takva situacija nije dobra niti za jednu rang listu, pa niti za ovu, a pogotovu nije dobra za yu rok i pop glazbu u cjelini. Ovime je, naime, drastično smanjena mogućnost da na listi budu zastupljeni i neki drugi izvođači za koje, ovako, jednostavno nije bilo mjesta među prvih 100, a koji po svojoj relevantnosti, zaslužuju da budu uvršteni. Nije li pomalo apsurdno da većina albuma Bijelog Dugmeta, Riblje Čorbe, Azre, Bajage, Haustora, Filma… budu najbolji?! Mislim da se sa takvim kriterijima ni sami pomenuti izvođači ne bi složili.

Čini mi se da problem relevantnosti ove rang liste leži u premalom broju anketiranih osoba tj. u premalom statističkom uzorku. 66 ljudi sastavlja listu od 100. I onda dobijemo to što smo dobili! Umjesto da je glasačko tijelo brojilo 660 ili 6600 ljudi! Mislim da je primedba na mjestu ako uzmemo u obzir činjenicu da je rezultat u statistici tim relevantniji čim je veći statistički uzorak. Na ovaj način dobili smo situaciju, između ostalog, da su neki albumi zalutali na ovu listu, na primer Samo za zaljubljene Drage Diklića, koji niti je rok, niti je pop izvođač. Sličnih primera moglo bi se naći još.

Čini mi se, također, da glasačko tijelo baš i ne pokriva u značajnoj mjeri teritorij bivše države, što bi svakako trebao biti jedan od kriterija kada se sastavlja lista koja se zove „jugoslavenska rok i pop“. Kada bi zastupljenost glasača odgovarala ravnomjernom balansu svih glazbenih sredina po tadašnjim republikama, uvjeren sam da bismo dobili listu daleko veće kvalitativne težine i relevantnosti! Mislim da je jedna od posljedica navedenog problema i činjenica da na ovoj listi od 100 albuma jednostavno nema nekih značajnih imena i njihovih albuma koji bi tu naprosto morali biti! Kako zbog svoje originalnosti i kvalitete, tako i zbog svoje značajnosti u smislu glazbenog žanra koji predstavljaju i vremena kad su objavljeni. U tom slučaju, vjerodostojnije bi se prikazalo svo bogatstvo i raznolikost ukupne glazbene scene u Jugoslaviji.

O pozicioniranju samih albuma na spomenutoj listi također bi se moglo ponešto reći. Čini mi se da su neki albumi nepravedno nisko, a neki, opet, nepravedno visoko na listi, čak i kada se radi o albumima jednog te istog izvođača. No, recimo da je to stvar glazbenog ukusa samih glasača, a znamo da se o ukusima ne raspravlja!

Što se pak tiče prvog albuma Drugog Načina, mislim da je zaslužio dobiti bolju poziciju nego što je to 88. mjesto na listi, ako zbog ičega, onda zbog toga što je odavno od najeminentijih poznavalaca struke proglašen, uz Dnevnik jedne ljubavi Josipe Lisac i Život u čizmama sa visokom petom grupe Time, najboljim konceptualnim albumom uopće! No, glasačko tijelo od 66 ljudi namenilo mu je 88. mjesto, pa uzmimo da je to rezultat njihovog ukusa. A kao što rekosmo, o ukusima se ne raspravlja.“

Jedan komentar o “Yubilej: YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije)

Ostavite komentar:

^ Vrati se na vrh
Yubilej: YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije) | Balkanrock.com

Yubilej: YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije)

yu100

Kada sam pre par godina, na buvljoj pijaci u Nišu, među gomilom raskupusanih knjiga ugledao korice knjige YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike, učinio sam ono što nijedan iskusan lovac na polovne knjige (što sam i u to vreme bio) ne sme učiniti: ciknuo sam od uzbuđenja.

Polovni primerci knjige, razume se, mogli su se (kao što se mogu i sada) naći u online prodavnicama, no ovo je bila prilika da jedan odlično očuvan kupim po bagatelnoj ceni. No čovek koji ju je prodavao je, ako i nije dobro poznavao svoju robu, bio iskusan prodavac; moja reakcija mu nije promakla – toliko i toliko, kume.

-„E! Da je nisi malo precenio?“
-„A, kume, to je mnogo lepa knjiga, ja sam je triput čitao.“

Taj primerak knjige leži na mom radnom stolu dok pišem ovaj tekst. Petnaest godina prošlo je otkako je ova knjiga izašla iz štampe, a svakako znatno više otkako su Duško Antonić i Danilo Štrbac odlučili da na osnovu mišljenja krema naše rok kritike i novinarstva – Pece Popovića, Nikole Karaklajića, Petra Janjatovića, Slobe Konjvovića, Ivana Ivačkovića, Aleksandra Žikića, Petra Lukovića, Dubravke Marković, Marka Jankovića, Dušana Vesića, Jadranke Janković, Baneta Loknera i drugih – ali i drugih kulturnih poslenika sačine listu od 100 najboljih albuma u istoriji jugoslovenske (zaključno sa 1992. godinom) popularne muzike. Rezultat je bila lista koju vam, podsećanja radi, predočavamo:

1. Odbrana i poslednji dani – Idoli (1982)
2. Paket aranžman – Idoli, Šarlo Akrobata, Električni Orgazam (1981)
3. Time – Time (1972)
4. Korni Grupa – Korni Grupa (1972)
5. Azra – Azra (1980)
6. Sunčana strana ulice – Azra (1981)
7. Pljuni istini u oči – Buldožer (1975)
8. Filigranski pločnici – Azra (1982)
9. Dnevnik jedne ljubavi – Josipa Lisac (1973)
10. Bitanga i princeza – Bijelo Dugme (1979)
11. Bistriji ili tuplji čovek biva kad… – Šarlo Akrobata (1981)
12. Indexi – Indexi (1974)
13. Sa druge strane jastuka – Bajaga i Instruktori (1985)
14. Kad bi bio bijelo dugme – Bijelo Dugme (1974)
15. Probaj me – Oliver Mandić (1981)
16. Kost u grlu – Riblja Čorba (1979)
17. Šta bi dao da si na mom mjestu – Bijelo Dugme (1975)
18. Partibrejkers I – Partibrejkers (1985)
19. Mrtva priroda – Riblja Čorba (1981)
20. Treći svijet – Haustor (1984)
21. Leb i Sol – Leb i Sol (1978)
22. Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi – Film (1981)
23. Pokvarena mašta i prljave strasti – Riblja Čorba (1981)
24. Distorzija – Električni Orgazam (1986)
25. Bezdan – Đorđe Balašević (1986)
26. S’ vetrom uz lice – Ekatarina Velika (1986)
27. Sviđa mi se da ti ne bude prijatno – Disciplina Kičme (1983)
28. Bijelo Dugme – Bijelo Dugme (1984)
29. Haustor – Haustor (1981)
30. S Vremena Na Vreme – S Vremena Na Vreme (1975)
31. Eto! Baš hoću! – Bijelo Dugme (1976)
32. Zeleni Zub na Planeti dosade – Disciplina Kičme (1989)
33. Kao kakao – Leb i Sol (1987)
34. Malinkonija – Oliver Dragojević (1977)
35. Doživjeti stotu – Bijelo Dugme (1980)
36. Crno-bijeli svijet – Prljavo Kazalište (1980)
37. Pozitivna geografija – Momčilo Bajagić Bajaga (1984)
38. Ako priđeš bliže – Zdravko Čolić (1977)
39. Bolero – Haustor (1985)
40. Crna dama – Smak (1977)
41. Leb i Sol II – Leb i Sol (1978)
42. Čovjek kao ja – Arsen Dedić (1969)
43. Istina – Riblja Čorba (1985)
44. Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu – Rani Mraz (1978)
45. Tajni grad – Haustor (1988)
46. Čokolada – Idoli (1988)
47. Ne cvikaj, generacijo – Atomsko Sklonište (1978)
48. Hoćemo gusle! – Rambo Amadeus (1989)
49. Spavaćeš sam – Viktorija (1988)
50. Modra rijeka – Indexi (1978)
51. Sve najbolje – Oliver Mandić (1987)
52. Time II – Time (1975)
53. Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo – Bijelo Dugme (1986)
54. Pruži mi ruku, ljubavi – Pro Arte (1970)
55. Izlog jeftinih slatkiša – Buldožer (1980)
56. Ručni rad – Leb i Sol (1979)
57. YU zlato – YU Grupa (1976)
58. Jahači magle – Bajaga i Instruktori (1986)
59. Najjači ostaju – Neca Falk (1980)
60. Kiselina – Pop Mašina (1973)
61. Prljavo Kazalište – Prljavo Kazalište (1979)
62. YU Grupa – YU Grupa (1973)
63. Smak – Smak (1975)
64. Buvlja pijaca – Riblja Čorba (1982)
65. Svi za mnom! – Disciplina Kičme (1986)
66. Pub – Đorđe Balašević (1982)
67. Signali u noći – Film (1986)
68. Katarina II – Katarina II (1984)
69. Sva čuda svijeta – Film (1983)
70. Film u Kulušiću – Live – Film (1981)
71. VIS Idoli – Idoli (1981)
72. Nasvojistrani – Lačni Franz (1986)
73. Kako bubanj kaže – Električni Orgazam (1984)
74. Koncert kod Hajdučke česme – Bijelo Dugme (1977)
75. Prisluškivanja – Eva Braun (1992)
76. Ravno do dna – Azra (1982)
77. Plitka poezija – Pekinška Patka (1980)
78. Moje bube – Suncokret (1977)
79. Prodavnica tajni – Bajaga i Instruktori (1988)
80. Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju – Riblja Čorba (1984)
81. Adijo pamet – Lačni Franz (1982)
82. Anđeli se dosađuju? – Parni Valjak (1987)
83. Osmi nervni slom – Riblja Čorba (1986)
84. Samo za zaljubljene – Drago Diklić (1973)
85. U ime naroda – Riblja Čorba (1982)
86. LP-60993 – Kamen Na Kamen (1973)
87. Das Ist Walter – Zabranjeno Pušenje (1984)
88. Drugi Način – Drugi Način (1977)
89. Kad nedjelja prođe – Xenia (1983)
90. Od šanka do šanka – Andrej Šifrer (1979)
91. Mitovi i legende o kralju Elvisu – Elvis J. Kurtović & His Meteors (1984)
92. Pod sjajem zvezda – Vokalni kvartet Predraga Ivanovića (1978)
93. Naši dani – Grupa 220 (1968)
94. 1941. – Korni Grupa
95. Teška Industrija – Teška Industrija (1976)
96. Kad fazani lete – Azra (1983)
97. Napokon ploča – Poslednja Igra Leptira (1982)
98. Kozmetika – Kozmetika (1983)
99. 9 lakih komada – Nikola Čuturilo Čutura & Laki Band (1988)
100. Ventilator 202: Demo Top 10 – Razni izvođači (1983)

Razume se, lista k’o lista, njome niko nije zadovoljan. (Iz Utrehta, u tekstu „Smijurijada: Mada sam svoju pamet mogao i na nečem značajnijem pokazati“, objavljenom u Vremenu krajem prošle godine, stigao je komentar: „Mnogo smešno, tih prvih deset albuma Ju–roka (od njih stotinu), naime, primeni li se ključ vrednovanja kod takvih lista uspešnosti (prvom deset glasova, drugom devet, trećem osam, desetom jedan), ispada da je Azra prva [kada se saberu svi glasovi, Azra je, zapravo, na trećem mestu; na prvom su Idoli, a na drugom Bijelo Dugme], (kao što i jeste, premda to nije bila namera pokretača toga glasanja, inače ograničenog na domaću beogradsku čaršiju), što niko ne bi pomislio, budući su, naravski, Idoli prvi, pa beogradski trojac, pa onda svi ostali, dok je među sto albuma Dugme zastupljeno s najviše naslova, za njim Čorba, pa tek onda ja (ne, ne žalim ja). Dakle, još jedan dokaz kako ni Tesla ni ja ne spadamo u to društvo (što je razvidno iz naslovnice izdanja, na kojoj je izmešano skoro četrdeset svetlopisa čimbenika značajnih za tâ postignuća).“) Obožavaoci izvođača koji su se našli na listi veruju da su njihovi favoriti mogli proći bolje, a šta će tek reči fanovi Galije, Laibacha, Pankrta, Divljih Jagoda, Plavog Orkestra, KUD Idijota, Vatrenog Poljupca, Crvene Jabuke, Škripca, Zane, Pilota, Denis & Denis, Laboratorije Zvuka, Parafa, Psihomodo Popa, Dina Dvornika, Kerbera, Leta 3, Videosexa, Igre Staklenih Perli, Fita, Doriana Graya, Lune, Mizara, Majki, Del Arno Banda, Boya, Beograda ili Van Gogha? Ja lično smatram da se Čuvaj se!, Seobe i bilo koji album iz Galijine trilogije mirne duše mogu smestiti među 100 najboljih jugoslovenskih albuma, no oni bi se, naposletku, nakon nekog novog glasanja na takvoj listi možda i našli. Ova lista je, na kraju krajeva, umnogome rezultat i ličnih osećanja glasača, i zanimljivo bi bilo videti kako bi na zahtev „Navedite deset najboljih jugoslovenskih albuma“ odgovorili mlađi naraštaji muzičkih poslenika. Da li bi i u tom slučaju Dugme i Čorba dominirali listom sa po 8 albuma, a Partibrejkersi i Ekatarina Velika imali samo jedan, odnosno – ah, svetogrđa! – samo dva albuma na listi? Bi vraga.

Ovakvo glasanje bi danas, kada su kulturne veze među bivšim jugoslovenskim republikama ponovo uspostavljene, svakako podrazumevalo i učešće kritičara i novinara iz čitavog regiona, pa bi rezultat, shodno tome, bio znatno drugačiji; u tekstu „Otkud je odjednom ‘novi val’ postao gnjavaža?“, objavljenom početkom godine u Večernjem listu, Arsen Oremović je prevideo akustičare, progresivu i hard rok sedamdesetih kao most između „električara“ i „novovalaca“ – ovaj tekst je dobra ilustracija činjenice da su kritičari i novinari iz Hrvatske znatno skloniji previđanju muzičkih vrednosti sedamdesetih (da li zato što hrvatska progresiva nije iznedrila bendove kalibra kakvog su bili srpski i slovenački progresiv rok i makedonski džez rok sastavi? – svakako, ne želim da umanjujem značaj Timea, Tihomira-Popa Asanovića, Hoboa i Drugog Načina). A potom, teško da bi se nakon ovakvog glasanja Odbrana i poslednji dani našli na prvom mestu; valja se setiti reči Igora Mirkovića: „Čitav taj koncept oslanjanja na pravoslavnu mistiku, mi, jednostavni rock konzumenti rođeni u podneblju koje s takvom tradicijom nije imalo puno veze, teško smo iščitavali. Iz Beograda su stizali glasovi da je riječ o ploči koju smatraju remek-djelom, ali njezin uticaj je u našim životima uvijek bio nemjerljivo slabiji – jednostavno, bazirala se na nama slabo poznatom kulturnom kodu, i rekao bih da su se u mom okruženju, osim s nekoliko zaraznih melodija, rijteki oduševljavali ovom pločom, barem ne u onoj mjeri u kojoj je to njezina reputacija sugerirala. [...] Zdenko Kolar poslije će reći da se gotovo cjelokupna naklada prodala uglavnom u Srbiji, izvan njenih granica znatno manje (‘to se onda uglavnom ovde prodalo, tamo mislim da skoro niko nije ukapirao’, formulirao je Kolar) – rekao bih da to jasno odražava nesrazmer koji je ploča imala u različitim krajevima zemlje.“ (Sretno dijete)

Svakako je mnogo bolje ovu listu posmatrati kao podsetnik na jednu snažnu i raznovrsnu rok scenu, jednu od najsnažnijih, ako ne, vele mnogi, i drugu po snazi u Evropi. „Rockovnik je priča o vremenima“, rekla mi je Sandra Rančić kada smo razgovarali o ovoj dokumentarnoj seriji; takav je slučaj i sa YU 100, u prilog čemu rečito govori à la Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band kolaž na koricama, na kome su se, uz ikone jugoslovenske rok scene, našle i pop-kulturne ikone popun Petra Čelika, Emira Kusturice, Dragana Džajića, Vlada Divca, Šabana Bajramovića, Tome Zdravkovića, Dragana Nikolića i Milene Dravić, Zorana Radmilovića, Nikole Tesle, Josipa Broza Tita, Svetog Save i Belog anđela. I to je, svakako, mač sa dve oštrice. Podsećanje na vreme kada je jugoslovenska rok scena bila jedna od najsnažnijih u Evropi može čak i one koji nisu bili svedoci priče povući u opasne vode nostalgije. „Naše društvo je društvo nostalgije“, rekao je nedavno frontmen Repetitora, Boris Vlastelica, u intervjuu za Vreme, „Tako se i na rokenrol gleda kao na deo zlatne prošlosti, nečega što je bilo, a ne nečega što je sad. Međutim, to je još jedna iluzija. Jer novih bednova ima zaista mnogo.“ Rokenrol je živ i zdrav, hvala na pitanju, iako Radio S, voditelj Ivan Ivanović i drugi zdušno hrane mit o raspadu Jugoslavije kao smrti rokenrola ili barem smrti „dobrog“ rokenrola. (Veća) podrška medija je, svakako, to što nedostaje, no jeste li sigurni da bi ona koristila rokenrolu? Nesretnim muzičarima – da (mada bi i u tom slučaju najuspešniji među njima četvorocifrene tiraže smatrali ogromnim uspehom), no da li bi koristila njihovim radovima? Jer spremnost muzičara na kompromise bi se u tom slučaju svakako povećala. A potom, jeste li sigurni da biste muziku svojih heroja mogli da delite sa svima? Jer, ako ćemo pravo, nekih tri četvrtine publike su i u ta „srećna vremena“ činili ljudi kojima je muzika predstavljala – zabavu. Pa ipak, teško je, kada živite u vremenu obistinjenog Vorholovog proročanstva, oteti se utisku da ono jesu bili zlatni dani. Dok pišem ovaj tekst, na mom stolu leži i roman Nikole Miloševića Nit miholjskog leta; „Fuimus Troes“ je mantra oca glavnog junaka. „Fuimus Troes“, ne mogu da ne kažem listajući YU 100.

Najzdravije je, svakako, ovu listu posmatrati kao osnovnu muzičku lektiru na koju bismo mogli uputiti nekoga ko bi želeo da sazna više o jugoslovenskoj popularnoj muzici, o jugoslovenskoj kulturi, ili, naposletku, o samoj Jugoslaviji, ali i lektiru namenjenu nama samima. Ova knjiga može predstavljati, kako rekoše sami autori „uputstvo da obratite pažnju na neke albume koje ste u svojoj karijeri diskofila nepravedno zaobišli“. Predlažem vam da načinite jedan test: prebrojte albume sa liste koje ste preslušali. Pa, šta kažete? Tako malo? Da je ovaj tekst objavljen na sajtu B92, autor bi vas svakako pozvao da u komentarima navedete vama omiljene albume jugoslovenske popularne muzike; ja vas, dragi čitaoci, pozivam da na tren zaboravite na svoj pankerski/metalski/alternativski elitizam i poslušate one albume sa liste koje do danas niste.

Šta o listi za Balkanrock kažu oni čiji su se radovi našli na njoj:

Zdenko Kolar (Idoli)

„S jedne strane bilo mi je drago. Lepo je kada te se neko seti, kad čuješ da neko ceni tvoj rad, što bi se reklo: ‘Nije bilo ‘zalud’. A s druge strane, mišljenja sam da top-liste i slična „vrednovanja“ nisu realna. Ovo jeste veliki broj mišljenja relevantnih ljudi – ali da su to nekih drugih sto, ili da je anketa urađena neku godinu ranije, pitanje je da li bi bio isti rezultat. Ne znači mi baš nešto [činjenica da je Odbrana i poslednji dani na prvom, a Paket aranžman na drugom mestu]. Ipak je to bilo davno, a život teče dalje i donosi nove, aktuelnije stvari koje mi se iz ovog ugla čine važnijim i mišljenja sam da su me više ispunjavale. Kao čovek koji se bavi muzikom 40 godina, mogu reći da mi je poslednji album koji sam uradio nešto najbolje što sam odsvirao. I zaista tako mislim jer je ta svirka rezultanta svih predhodnih, pa i onih sa Paketa i Odbrane. [...] Interesantno je da je mesto albuma [Idola] na listi obrnuto proporcionalno njihovim tiražima. Zaista ne znam da li je fer, i da li je neki album izostavljen, precenjen ili potcenjen. Ipak je to samo stvar ukusa, a o ukusima se…“

Nikola Čuturilo Čutura (Riblja Čorba, solo):

„Nikada nisam listama bilo kog tipa pridavao preveliki značaj, jer ipak na kraju to uvek bude zbir individualnih doživljaja. Naravno, kad su mi javili da sam u knjizi, bio sam pomalo iznenađen i nije da mi nije bilo drago zbog toga. Slično razmišljam i danas, neke stvari su definitivno izostavljene, a dosta toga je precenjeno. Uostalom, dovoljno je prelistati listu pa se na svakom albumu zadržati po nekoliko trenutaka i razmisliti da li bar jedna pesma ima neki svoj ‘život’ i danas. To objašnjava puno toga…. Mesto 98. je, što se moje malenkosti tiče, fenomenalno, mada mi se više dopadaju brojevi 99. i 100. Na albumu Istina se nalazi pesma ‘Pogledaj dom svoj, anđele’ i to je na 43. poziciji… Sad ste me baš nasmejali…“

Vedad Hadžiavdić (Teška Industrija):

„Na žalost, knjigu a ujedno i listu albuma nisam imao priliku vidjet’ 1998. godine. Po meni je tu obuhvaćeno sve ono što je bitno bilo na ju rok prostoru. Da li je ‘fer’, odnosno pravedno… (smeh) Nikad nije. Gledajući iz ove perspektive, mislim da je grupa Teška Industrija ‘mogla’ kotirat’ i nešto više. U svakom slučaju, drago mi je da smo među 100 najznačajnijih albuma.“

Branko Požgajec (Drugi Način)

„Odmah na početku moram reći da nisam imao prilike upoznati se sa knjigom 1998. godine, pa jedino što mogu je dati svoj komentar iz današnje perspektive. Kada sam već pozvan na komentar, bit ću slobodan ukazati na stanovite nedostatke koje sam uočio.

Već letimičan pogled na rang listu YU 100 govori mi da nešto ne štima. Naime, albumi svega 7 izođača zauzimaju ukupno 37 mjesta na listi od 100! Takva situacija nije dobra niti za jednu rang listu, pa niti za ovu, a pogotovu nije dobra za yu rok i pop glazbu u cjelini. Ovime je, naime, drastično smanjena mogućnost da na listi budu zastupljeni i neki drugi izvođači za koje, ovako, jednostavno nije bilo mjesta među prvih 100, a koji po svojoj relevantnosti, zaslužuju da budu uvršteni. Nije li pomalo apsurdno da većina albuma Bijelog Dugmeta, Riblje Čorbe, Azre, Bajage, Haustora, Filma… budu najbolji?! Mislim da se sa takvim kriterijima ni sami pomenuti izvođači ne bi složili.

Čini mi se da problem relevantnosti ove rang liste leži u premalom broju anketiranih osoba tj. u premalom statističkom uzorku. 66 ljudi sastavlja listu od 100. I onda dobijemo to što smo dobili! Umjesto da je glasačko tijelo brojilo 660 ili 6600 ljudi! Mislim da je primedba na mjestu ako uzmemo u obzir činjenicu da je rezultat u statistici tim relevantniji čim je veći statistički uzorak. Na ovaj način dobili smo situaciju, između ostalog, da su neki albumi zalutali na ovu listu, na primer Samo za zaljubljene Drage Diklića, koji niti je rok, niti je pop izvođač. Sličnih primera moglo bi se naći još.

Čini mi se, također, da glasačko tijelo baš i ne pokriva u značajnoj mjeri teritorij bivše države, što bi svakako trebao biti jedan od kriterija kada se sastavlja lista koja se zove „jugoslavenska rok i pop“. Kada bi zastupljenost glasača odgovarala ravnomjernom balansu svih glazbenih sredina po tadašnjim republikama, uvjeren sam da bismo dobili listu daleko veće kvalitativne težine i relevantnosti! Mislim da je jedna od posljedica navedenog problema i činjenica da na ovoj listi od 100 albuma jednostavno nema nekih značajnih imena i njihovih albuma koji bi tu naprosto morali biti! Kako zbog svoje originalnosti i kvalitete, tako i zbog svoje značajnosti u smislu glazbenog žanra koji predstavljaju i vremena kad su objavljeni. U tom slučaju, vjerodostojnije bi se prikazalo svo bogatstvo i raznolikost ukupne glazbene scene u Jugoslaviji.

O pozicioniranju samih albuma na spomenutoj listi također bi se moglo ponešto reći. Čini mi se da su neki albumi nepravedno nisko, a neki, opet, nepravedno visoko na listi, čak i kada se radi o albumima jednog te istog izvođača. No, recimo da je to stvar glazbenog ukusa samih glasača, a znamo da se o ukusima ne raspravlja!

Što se pak tiče prvog albuma Drugog Načina, mislim da je zaslužio dobiti bolju poziciju nego što je to 88. mjesto na listi, ako zbog ičega, onda zbog toga što je odavno od najeminentijih poznavalaca struke proglašen, uz Dnevnik jedne ljubavi Josipe Lisac i Život u čizmama sa visokom petom grupe Time, najboljim konceptualnim albumom uopće! No, glasačko tijelo od 66 ljudi namenilo mu je 88. mjesto, pa uzmimo da je to rezultat njihovog ukusa. A kao što rekosmo, o ukusima se ne raspravlja.“

Jedan komentar o “Yubilej: YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije)

Ostavite komentar:

^ Vrati se na vrh