Yubilej: Baal – Između božanstva i ništavila (20 godina kasnije)

baal

Između božanstva i ništavila“, debitantski i jedini album beogradskih gothic rockera BAAL, jednog od retkih predstavnika ovog pravca na žanrovskoj karti srpske rock scene devedestih.

Album je objavila niška nezavisna izdavačka kuća Sorabia Disk i to samo na kaseti, a album do današnjeg dana nije doživeo reizdanje na nekom drugom formatu nosača zvuka. Na albumu se pored članova benda kao gosti pojavljuju Goran Tanevski (Mizar), Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh), Marko Milivojević i Milan Mladenović (EKV), dok će kasnijem ovo biti jedan od poslednjih diskografskih zapisa pre kratke brazilske epizode i, nažalost, tragičnih okolnosti nakon nje.

Povodom dvadeset godina od objavljivanja albuma, alfa i omega grupe Andrej Aćin, danas uspešni kompozitor i režiser, prisećajući se pesama sa albuma, govori vam o ispravljanju nepravde učinjene bendu, o Đuletovom nerviranju, Milanovoj neponovljivosti i svojoj pijanoj epizodi tokom snimanja.

(Strana A)

„Talas“

„Početak grupe BAAL, prvi demo snimak, prvo televizijsko pojavljivanje, prva nagrada Radio Beograda i mogućnost da se pesma snimi profesionalno u njihovom studiju. Goran Tanevski (Mizar) rearanžira pesmu i peva prateće vokale zajedno sa Aleksandrom Orlandić, Vlada Marković i Boban Petrović je produciraju, a snimak ostaje u vlasništvu radija i zaključan u arhivi. Zahvaljujući prijateljima koji su u to vreme radili za Radio Beograd, godinu i po dana kasnije uspevamo ilegalno da dobijemo studijsku traku sa završenim miksom pesme, prebacujemo je na DAT i tako otvaramo album “Između božanstva i ništavila”. Krađa? Ne. Uzimanje nazad onog što nam pripada.“

„Pad“

„Studio Kakadu, Đule (Van Gogh) svira gitaru, Milan Mladenović (EKV) smireno sedi i sluša beskonačni niz neuspelih pokušaja da snimi kanal u kontinuitetu. Đule se nervira i psuje ruku koja ga ne sluša, “Kurrrvo! Kurrrvo!”, dok ostali plaču od smeha.“

„Let“

„Valsijeva pesma, verovatno jedan od najemotivnijih instrumentalnih momenata na albumu. Priča o nemirnom odrastanju i vremenima u kojima su čuda bila moguća.“

„Iščezavam“

„Srkijeva pesma, za studijsku verziju Marko Milivojević (EKV) radi aranžman za bubanj jer je Vlajkula u to vreme na odsluženju vojnog roka. Magi (EKV) je volela temu na stringovima koja se provlači kroz dobar deo pesme, a meni lično je završni deo pesme “…. Još uvek sanjam da se budim s tvojom kosom preko lica…” i dan danas jedan od najsnažnije spakovanih, odsviranih i otpevanih aranžmana u istoriji domaćeg roka. Zatvoreni u Maronijevom porta-studiju, tu smo bili najbliži emociji i energiji živog nastupa zbog koje su ljudi dolazili na naše koncerte. Duboko, moćno i iskreno.“

„Buđenje“

„Te godine je pao sneg u aprilu, kroz prozor studija smo gledali na dugačku kolonu vojnih vozila koja se niz autoput spuštala ka pravcu Vukovara. Pratili smo pogledom one koji se verovatno vise neće vratiti kući. Tuga, bes i nemoć. “Na vodi sanjamo isti san”.“

(Strana B)

„Između božanstva i ništavila“

„1991, Koncert za mir u novosadskom SPENS-u, prva postava BAAL-a završava nastup ovom pesmom. Na putu od stejdža ka svlačionici iz publike se pojavljuje Magi (EKV) i prilazi da se upoznamo. Početak saradnje sa EKV, promena postave. Srki i Vlajkula napuštaju Krakow i prelaze u BAAL, Valsi napušta svoj bend i ostaje da svira sa nama sve do kraja letnje turneje 1992. Prostorija za vežbanje u Beogradskoj ulici u koju se sa nama useljavaju EKV i Oktobar 1864. Milan Mladenović (EKV) u dahu svira gitaru na studijskoj verziji i ostavlja za istoriju solažu koja je greškom ili igrom slučaja čitav jedan krug duža nego što smo predvideli. Čitava pesma je već bila postavljena, a nemamo ni novca ni vremena da je sviramo ponovo. Milan shvata da imamo problem, osmehne se i odsvira ono što do danas niko od naših gitarista nije uspeo da skine. Deo pesme u kojem vreme stane, zvuk i miris jednog neobičnog prijateljstva koji će me uvek podsećati na čoveka koji je pomerio granice.“

„Šta ostaje“

„Klavir je moj primarni instrument, ali je ovo prva pesma koju sam napravio i odsvirao na gitari.“

„Možda je tu“

„Iako je ovo jedna od najlepših ljubavnih pesama, dugo sam je mrzeo zbog mučnog sećanja na dan kada smo je snimali. Bio sam prehlađen, glas me je izdavao i Maroni (naš producent) mi natoči čašu nekog užasnog vinjaka “da se malo zagrejem”. Čaša po čaša… i ode flaša. Mnogi su mi govorili da je to najbolje otpevana pesma na albumu, verovatno zbog promene lage u refrenskom delu, ali se meni uvek vraćala slika te jezive noći kada sam posle studija krenuo kući i onako raspadnut od kerozina skrenuo tri ulice niže kod drugarice Helene Seferović koja nam je organizovala koncerte u Crnoj Gori. Ne sećam se svih detalja, ali znam da sam joj glavom provalio vrata od ormara i ostao da ležim na podu smejući se do iznemoglosti. Sledeće čega se sećam je velika mračna soba s ogledalom na sredini i Slađana Milošević koja dolazi iz susedne sobe s radija i donosi “zimu dugu i hladnu” usred proleća. Nemam predstavu gde se nalazim, posle refrena zaključujem da sam verovatno mrtav i pitam se kako je iko mogao da kaže kako se na kraju tunela nalazi predivna svetlost kad je smrt nešto najjezivije što može da ti se desi?! Srećom, dugo sam verovao da je Josipa Lisac pevala pesmu pa sam sve najgore vezivao za nju a ne za Slađanu Milošević koju sam kao klinac obožavao. Evidentno je da sam nekako preživeo taj dan, a ovo je jedina pesma u mom životu koju sam počeo da volim tek posle dvadeset godina.“

„Gijonu i njoj“

„Pesma koja je probila BAAL. Demo snimak smo odsvirali samo Maroni i ja, uzbudljivi spoj klavira i električne gitare, i osam nedelja na poziciji broj jedan Diskomer liste Studija B kod Slobe Konjovića. Ovo je bio presedan, jer su se u to vreme na listi nalazili isključivo bendovi koji su već imali izdanja. Verzija s albuma je barem meni bila nekako drugačija, zvučala mi je kao replika originala i nikada se nisam navikao na nju. Voleo bih da čujem i imam taj prvi snimak, to je bio autentični zvuk vremena u kojem sam odrastao preko noći.“

„Da ti kažem“

„Ovom pesmom smo završavali sve koncerte, kraj velikog emotivnog putovanja složen u tri jednostavne reči koje govore mnogo. Danas mi jako nedostaje magični huk publike koja prati poslednje taktove pesme sa nama i zvuk poslednje note klavira koji ostaje da se ponavlja sa mikrofonijom gitare do beskraja dok silazimo sa bine. Svetla se gase. Kraj.“

Jedan komentar o “Yubilej: Baal – Između božanstva i ništavila (20 godina kasnije)

  • whore

    „Iako je ovo jedna od najlepših ljubavnih pesama”, “a meni lično je završni deo pesme “…. Još uvek sanjam da se budim s tvojom kosom preko lica…” i dan danas jedan od najsnažnije spakovanih, odsviranih i otpevanih aranžmana u istoriji domaćeg roka. ”

    delusions of grandeur

    Reply

Ostavite komentar: