Wolfram

Music Of The Heathen

Izdavač: Samostalno izdanje, 8.5.2015.

Producent: Wolfram

Žanr: Acid metal

Trajanje: 56:56

4.8/5

Ocena

Heathen. Treba nekoliko puta kroz šapat prosiktati ovu reč da bi se dovoljno dobro okusio prizvuk prezira sa kojim su priklonici severnih bogova bili etiketirani. Ljudi koji su odavno imali utemeljen i veoma kompleksan koncept božanstva, duhova predaka, čovekove duše, kao i sveta i života na drugoj strani. Složićete se i sami da je pred vama jedno isto tako ozbiljno, razrađeno i jako ostvarenje, podjednako kompleksnog koncepta.

Ljudi koji su imali prilike da od ranije prate Wolfram mogli su čuti njihov EP iz 2013. godine, koji je poslužio kao jaka zazubica svakom ko se još tada zainteresovao za njihov zvuk. Tu je bilo dosta elemenata post-metala, elektronike, teških rifova i onozemaljskih solaža. Mogao se osetiti veliki spektar raznih žanrovskih aspekata koje je bend vremenom objedinio u sopstveni žanr „Acid Metal“ (minus LSD), gde su njihove tri pesme (“Babel“, “Monarch” i misteriozna “On the Other Side of the Line“) davale uvid u kvalitet epskih proporcija koji je ovaj bend mogao da pruži. Dve godine i puno nasnimavanja, miksovanja, produciranja i konstantnog zamornog zapitkivanja od strane publike, najzad možemo predahnuti od neizvesnosti i čuti celo, upotpunjeno izdanje. Odmah ću naglasiti da je ovo definitivno najbolje što ćemo imati prilike da čujemo ove godine od domaće scene, i postoji zanemarljiva šansa da bilo šta drugo zauzme to mesto.

“Music Of The Heathen” je album za koji nije sigurno da li spada u one koje je moguće tek tako opisati rečima. Zvuk je mnogima epitom emocije koja napušta pojednostavljenu definiciju reči, a ovaj album odiše jakim osećanjem spiritualnosti i mistike. Usađuje utisak životnog puta gde greh i oproštaj ne postoje, gde smo robovi sopstvenih misaonih šablona i posledica svojih reakcija, koje dalje stvaraju novu formu sveprisutnog straha od toga šta se dešava nakon prelaska linije. Ta linija je ovde osnovni koncept i predstavljena je kroz tri pesme koje usidruju ceo doživljaj. Počevši od prve pesme koja će vas pomalo neizvesno uvući svojim mirnim tonovima, samo da bi odmah potom prasnula u nešto jače i uzvišenije, guraće vas kros etar jakim rifovima i predivnim vokalima, dok će vam sluh golicati podjednako divna harmonija gitare u mirnijim deonicama.

Ovde već možete videti kakav put vas tek čeka, ali daleko od toga da je Wolfram pokazao svoj puni potencijal, tek su vaše uši zagrebale površinu. Još u drugoj pesmi se može videti da je ovo u osnovi metal bend, gde rif postaje tvrđi i sam krvni pritisak počinje da raste. Uprkos težini, ženski vokal Jane Zurovac iz drugog plana će vas terati da pratite prethodno uhvaćenu putanju i držati vas na tom uzdignutom putu što duže, dok muški vokal još uvek dopunjuje baraž zvuka energičnim kricima.

“Babel” je ovde svakako najprepoznatljivija pesma. Možda ne najlepša ili najbolja (mada, nije lako odlučiti koja je; zapravo, maltene je nemoguće odlučiti se za samo jednu), ali svakako je jedna od najupečatljivijih. Kao i “Monarch”, sa kojom je delila mesto na EP-u, ovde dosta u plan upada elektronika koja sasvim pažljivo udaljava od sviranih instrumenata, samo da bi ih posle vratila na malo manje od pola pesme i produbila dimenziju u još jednom smeru. Tu se može videti ona mračna, tvrđa strana albuma, gde pomenuta elektronika sa pratećim gitarama stvara pomalo uznemiravajuću i jeziviju atmosferu od one lepe melodike i uzdižuće snage koja se može čuti u ostalim pesmama. Ovde gitara postaje masna, vokal postaje siroviji i čisto muški. “Babel” iznosi pred vas naznake prethodno pomenutog straha, kao krik čovekove esencije koja biva rasparana oslobađajućom katarzom munje koja ubija loše izgrađene vrednosti i ruši ih u prah. Druga runda još sirovijeg metalskog riljanja po žicama stiže kroz “Monarch”, obrušujući se kao nezaustavljiva bujica distorzije, još gnevnijeg glasa i reči koje će se sigurno urezati u um (If you’re heaven made than our heaven is low” / “We are the sovereign, we are the sky). Obe pesme su dodatno ispolirane u odnosu na svoje prethodne verzije i mnogo se bolje i jače čuju.

Sredina albuma je, prilično jednostavno i adekvatno nazvana, “The Line”. Iako kratki instrumental, ova pesma nimalo nije filler i još manje zanemarljiva. Ona predstavlja trenutak na putu ka drugoj strani, nakon kog opšti vajb postaje primetno tamjii. I da, po zvuku takta i melanholije koja ga prati, postepene kulminacije i tenzije koje se gomilaju do svoje tačke ključanja i iznenadnog kraja, može se vrlo jasno shvatiti o kojoj liniji je reč.

Pred kraj dolazi najrazličitija stvar sa liste. Naime “A Different Kind of Sleep”, koju je bend uradio u saradnji sa novosadskom kantautorkom Dunjom Dačić a.k.a. Dojo. Pesma dolazi kao fina promena, milujući njenim glasom dok bubanj zamenjuju matrice u pratnji sa akustičnom gitarom i ceo produkt kolaboracije ispada u obliku prepucane trip-hop pesme (prepucano nikako u smislu kao i preterano). Nisam siguran da li ovde treba ubaciti kao zamerku što je pesma kraća u odnosu na ostale. Svakako je dobra sama po sebi, ali u poređenju sa ostalima, i njihovim post-olikim strukturama, ispada mala i možda previše jednostavna.

Za sam kraj ostaje jedna od najimpaktnijih stvari koje smo imali prilike da čujemo sa ovih prostora. “On the Other Side of the Line” je kolosalni monolog koji ostavlja emocionalnu knedlu u grlu, poput siročeta svučenog svakog vlakna svog telesnog bića, suočenim sa hladnim i morbidnim dahom univerzuma. Ali, za razliku od samog strahovanja od nepoznatog koje dolazi nakon smrti, ovde postoji sladak, gorkast ukus te predivne iluzije. Nada, da život zapravo i počinje na drugoj strani linije.

We are the sovereign, we are the sky

Lista pesama:

  1. On This Side of the Line (06:59)
  2. Music of the Heathen (04:25)
  3. Babel (05:19)
  4. July Chills (09:30)
  5. The Line (02:42)
  6. Monarch (07:03)
  7. Revere (06:04)
  8. A Different Kind of Sleep (03:23)
  9. On the Other Side of the Line (11:30)

2 komentara o “Wolfram – Music Of The Heathen (2015)

Ostavite komentar: