William Mecum (Karma To Burn): “Ako dođemo do pesme broj 100, idem u penziju!”

karma to burnUkoliko su vam Satriani, Vai i Malmsteen precenjena tehnička drndanja a ipak volite instrumentalnu muziku, sigurno ste morali kad-tad nabasati na ovaj trio iz Zapadne Virdžinije. Njihov treći album “Almost Heathen” je jedan od temelja pustinjskog stoner rock zvuka, ako ni po čemu drugo, osobit bar po tome što nema vokala. Karma To Burn nam se ove godine vraćaju sa novim, šestim po redu, albumu “Arch Stanton” za koji ste recenziju već mogli da vidite na našem portalu. A Šta o njemu i mnogim drugim stvarima ima da kaže jedini originalni član William Mecum, lično, pročitajte u nastavku:

william-mecum-2Balkanrock: Po onome što smo do sada mogli da čujemo, “Arch Stanton” je izgleda prava zver od albuma. Koliko dugo je trajalo snimanje? Kako uopšte izgleda taj proces kod vas?

William Mecum: Pisali smo i snimali oko 45 dana. “53” i “54” su već bile napisane, a skice “55”-ice su započete u Zapadnoj Virdžiniji, tako da je ostatak tekao poprilično glatko. Snimanje počinje s bubnjevima i prvim snimkom gitare. Jednostavno odsviramo pesmu najbolje što možemo da dobijemo čist snimak bubnjava i onda krenemo s ostatkom pesme.

BR: U novom spotu za “55” smo videli čak dva nova lica. Možete li nam reci nešto više o njima i tome kako su se uklopili u bend?

WM: Novi basista je Rob Halkett, ili “Irish Rob” kako ga neki znaju. Rob svira bas za The Exploited, upoznao sam ga pre nekoliko godina uz pivo na jednom festivalu. Tokom turneje 2013. godine, Evan i ja smo nastupali kao duo. Tokom te turneje Rob nam se pridružio i svirao pesmu “20” u Banermansu u Edinburgu. Ostatak se jednostavno dogodio.

Evan je iz Zapadne Virdžinije… to je dovoljno, zar ne? Evan svira s mnogo bendova iz Morgantauna i radi za neke moje prijatelje. Sretali smo se pre, ali nismo se zapravo znali. Da skratim priču, bio je to avgust 2012. godine i imali smo otprilike nedelju dana da nađemo novog bubnjara i krenemo na turneju. Jedan zajednički prijatelj nam je predložio Evana. Dao sam mu popis od 13 ili 14 pesama da nauči i nakon oko pet dana imali smo prvu probu. Tri dana kasnije već smo bili na turneji.

BR: Predstoji vam evropska turneja. Da li se posebno radujete nekom gostovanju?

WM: Imamo dosta omiljenih mesta tamo, ali nekoliko njih baš volimo. Svirali smo u “Bad Bonnu” u Švajcarskoj ranije ovog leta, to mi je jedno od omiljenih mesta za sviranje. “The Underworld” u Londonu je uviek veoma zabavan. Početkom septembra krećemo u Norvešku i Švedsku, svi se tome radujemo.

william-mecum-3BR: Kad smo već kod turneja, koja vam je najluđa situacijama sa fanovima koju ste doživeli?

WM: S fanovima? Pa, nemam dobrih priča o fanovima, ali imam priču o kombiju. Išli smo na turneju u jednom starom sranju od kombija koji je trošio litre ulja na dan. Ulje bi izgorelo i napunilo auto crnim dimom. Došli bismo na koncert i smrdeli na izgoreno ulje i bili pokriveni tim crnim sranjem. Niko nije imao pojma što nam se dogodilo.

BR: Šta clanovi Karma To Burn rade kada nisu na putu?

WM: Rob radi kao tehničar zvuka u “Bannermansu” u Edinburgu. Evan je tehničar zvuka u “123 Pleasant Street” u Morgantaunu i izrađuje bubnjeve u jednoj radnji.

BR: Kako je došlo do toga da vaše pesme ponesu brojeve umesto klasicnih imena? Ima li tu nekog reda?

WM: Da, brojevi su jednostavno redosled kojima su pesme pisane. “1” je prva pesma koju smo napisali, “59” najnovija.

BR: Šta cete kada vam ponestanu dvocifreni brojevi? Preci na trocifrene?

WM: Ako dođemo do pesme broj 100, idem u penziju.

BR: Koji “broj” vam je najdraži za sviranje na koncertima?

WM: Sve su one moja dečica, volim ih sve.

william-mecum-1BR: Bend je prestao sa radom 2002. da bi se ponovo aktivirao 2009. Zašto je došlo do prekida a zašto do ponovnog okupljanja? Šta se promenilo za tih 7 godina?

WM: Pa, dvojica članova su bili ovisni o drogama… to je uzrokovalo mnogo problema. Morali su ići na lečenje. Odlučili smo dati bendu drugu priliku, ali droga se ponovno pojavila i ista sranja su se ponovno počela događati.

BR: Vizuelni identitet je svakako oduvek bio znacajan deo vaših albuma. Koja vam je “maskota” draža, koza ili zeka?

WM: Koza, ili kako ga zovemo “Goataineer”.

BR: Šta mislite kako vaša muzika izgleda nekom ko je navikao na instrumentalne albume bogova gitarskih solaža?

WM: Pauzu od svih tih solo sranja.

BR: Kada biste pod pretnjom pištoljem (ili bar za brdo para) morali da nastupite sa nekom pop zvezdom kao vokalom, na koga bi pao izbor?

WM: Rekao bih im da jednostavno povuku okidač! Ne, ne, od bilo kog trenutka u istoriji? Little Richard. Trenutno? Adele, ona je pop zvezda koja zapravo zna da peva.

Ostavite komentar: